Izvor: Politika, 09.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriminal sa ukusom politike
Da suđenje za otmicu sina generala Zagorca i te kako prelazi okvire obične kriminalne afere ukazuju izjave i predsednika RH Stjepana Mesića Od našeg stalnog dopisnika
ZAGREB, 8. oktobra – Suđenje hrvatskom poslovnom čoveku Hrvoju Petraču, kojeg je Grčka nedavno izručila na osnovu hrvatske međunarodne poternice, pod sumnjom da je organizovao otmicu sina svog prijatelja generala Vladimira Zagorca i iznudio 750.000 evra za njegovo oslobađanje, već posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekoliko dana, kao što se i očekivalo, izašlo je iz okvira običnog kriminalnog slučaja.
Petrač je, naime, održao obećanje da će generala pitati odakle mu toliko bogatstvo, a to njegovo "propitkivanje" prilikom suočavanja pred sudskim većem podiglo je toliku prašinu da se uz neke političare povodom toga oglasio i predsednik Hrvatske Stjepan Mesić.
"Prevruć" novac
Vladimir Zagorac, naime, spada u onaj manji broj ljudi koji su proteklih ratnih godina iz ničega ostvarili veliko bogatstvo. Do rata je bio mladi pomoćni geometar, a zatim hrvatski "dragovoljac", ali uvek daleko od ratišta, dok je u karijeri naglo napredovao kada je postao Šuškov lični vozač i stekao njegovo veliko poverenje. Tada ga je ministar odbrane Gojko Šušak postavio za načelnika vojne ustanove "Alan" preko koje je išlo kompletno snabdevanje Hrvatske vojske – od oružja (što znači i njegov šverc u vreme embarga) do opreme i hrane, a u tom razdoblju se Vladimir Zagorac i naglo obogatio.
Koje su mu tada bile sve mogućnosti ukazao je sada na suđenju i njegov bivši prijatelj Hrvoje Petrač, čije bogatstvo takođe ima maglovite korene, jer se zna da je u počecima vlasti HDZ-a, u vreme kada se Hrvatska odvajala od Jugoslavije i menjala nacionalnu valutu, učestvovao u prevoženju dinara u BiH i Srbiju gde su menjani za devize. Kao direktor "Alana", Zagorac je bio supotpisnik nekih tajnih deviznih računa u inostranstvu na koje su stizali veliki iznosi novca koji je kao pomoć osamostaljenju Hrvatske slala emigracija, a, prema tvrdnji Petrača, posle smrti Tuđmana i Šuška dotični je ostao jedina ovlašćena osoba za jedan takav račun u Gracu. Petrač takođe tvrdi da mu je Zagorac nudio šifru tog računa da za njega prebaci 35 miliona dolara, ali je on to odbio smatrajući da je to za njega "prevruć novac". Takođe, tvrdi da je za Zagorca "vrtio" pedesetak miliona dolara, čime dokazuje da uopšte nije imao potrebe da pored tolikog novca otima sina prijatelju da bi iznudio 750.000 evra.
Gde je novac dijaspore
Ovakvo svedočenje Petrača poprilično je uzburkalo političke krugove, pa je odmah reagovao i predsednik Mesić tražeći od nadležnih državnih službi da ispitaju te navode. "Sada je prilika da se pokrenu postupci i raščisti pitanje gde je novac koji je dijaspora slala za odbranu. Ako se pokrene postupak, banke će dati sve podatke", kaže Mesić i napominje da se "zna koji su to računi, ali se ne znaju transferi s njih."
Oglasio se i čelnik SDP-a, bivši premijer Ivica Račan, u čije vreme je pokušano da se istraži gde je nestao veliki novac hrvatske emigracije, ali bez uspeha: "Normalno da smo dali naloge za istragu, ali, naišli smo na blokadu. Vladala je 'omerta', zakon ćutanja, i u HDZ-u i u kriminalnom podzemlju", kaže on. Slučaj "tajnih računa", podsetimo, potresao je hrvatsku političku i javnu scenu posle smrti Tuđmana i Šuška, pogotovo kada su pojedini ugledni hrvatski iseljenici javno izneli optužbe da su poslali velike iznose novca za pomoć Hrvatskoj, kojem se izgubio svaki trag i ne zna se gde je završio. Opšte je uverenje da je taj novac velikim delom završio na privatnim računima tadašnjih najuticajnijih osoba u hrvatskoj vlasti. Iz tog vremena postoji i izjava tadašnje direktorke državne agencije za borbu protiv organizovanog kriminala Marinke Orlić da je taj novac korišćen za kupovinu preduzeća i investicionih fondova, ali se to nikada nije moglo dokazati.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 09.10.2006.]
