Izvor: RuskaRec.ru, 20.Mar.2017, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krim - neosvojiva ruska tvrđava
Posle konačnog rešavanja teritorijalnog statusa ovog poluostrva, Crnomorska flota je ojačana sa više od 200 jedinica novih obrazaca naoružanja i vojne tehnike, sa oko 40 različitih brodova, podmornica, više od 30 aviona (među njima i savremenih lovaca Su-30SM). Delovi obalske odbrane su popunjeni sa 140 jedinica borbene tehnike. Na Krimu je na borbeno dežurstvo prebačen i obalski raketni kompleks „Bastion“. Prema razultatima iz 2016. godine, Crnomorska flota je dobila više borbenih >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << sredstava od svih aktivnih strateških flota koje se nalaze u sastavu VMS. Za to vreme, ponovo je formirana pomorska operativna borbena grupa Sredozemna eskadra, koju su u najvećem delu popunjavali brodovi iz Crnomorske flote. Na Krimu je takođe raspoređen i najbolji kompleks PVO u svetu, S-400 „Triumf“, kao i elementi ešalonirane odbrane koji čine topovsko-raketni kompleks „Pancir-S“, „Buk-M2“ i „Tor-M2“. Prema planovima, do 2020. godine u Crnomorsku flotu treba da bude isporučeno još najmanje 50 borbenih i pomoćnih brodova. „Vučji čopor“ vreba iz morskih dubina U velikom obimu je završeno opremanje Crnomorske flote borbenim podmornicama. Pre svega, radi se o dizel-električnim podmornicama projekta 636.3 „Varšavяnka“, koje predstavljaju prva savremena plovila koja su isporučena u novijoj ruskoj istoriji. Ukupno je do sada isporučeno 6 ovih podmornica (2014-2016.), i njihove baze se nalaze u Novorosijisku i Sevastopolju. Poslednja iz ove serije, podmornica „Kolpipo“, u sastav Crnomorske flote ušla je 24. novembra 2016. godine. Naredna serija od 6 ovih podmornica namenjena je opremanju jedinica Tihookeanske flote. Nova ruska podmornica: „Crna rupa“ u morskim dubinama Glavna karakteristika ove podmornice je mogućnost preciznog udara po kopnenim i pomorskim ciljevima sa velike distance (naoružana krstarećim raketama „Kalibr“ dometa 2,000-2,500km). To je demonstrirano u ruskoj operaciji protiv terorista u Siriji, kada je podmornica „Rostov-na-Donu“ iz voda Sredozemnog mora ispalila krstareću raketu „Kalibr“ i uništila visoko-prioritetan cilj koji je bio u rukama tzv. „Islamske države“. Projekcija sile daleko preko horizonta Pored gore spomenutih podmornica klase „Varšavяnka“, jedinice Crnomorske flote stacionirane na Krimu počele su da se opremaju i novim fregatama. Reč je o brodovima projekta 11356 „Burevestnik“ (NATO Krivak V). Prvi brod ove klase, pod imenom „Admiral Grigorovič“ ušao je u sastav Crnomorske flote u martu 2016. godine. Nedugo zatim, u junu mesecu iste godine, u borbeni sastav ove flote ušla je i još jedna fregata iste klase pod imenom „Admiral Эssen“. U narednom periodu, očekuje se ulazak i trećeg broda projekta 11356 pod imenom „Admiral Makarov“. Kao i kod podmornica klase 636.3, glavna karatkteristika ovih fregata je sposobnost udara po neprijateljskim ciljevima koji se nalaze na velikim distancama - krstareće rakete «Kalibr» (1-2 modula sa 8/16 raketa) i protiv-brodske supersonične rakete tipa „Oniks“ (8). „Buk M3”: Ispali i zaboravi Pored udarnog oružja, fregata je opremljena i savremenim protiv-vazduhoplovnim kompleksom „Štilь-1“ koji čuva brod od svih vrsta vazdušnog oružja u prečniku do 50km. U osnovi ovog kompleksa se nalazi modernizovana raketa 9M317 ZRK „Buk“ koja se ispaljuje iz raketnih modula, koji su vertikalno uklopljeni u trup broda. Raketa se ne ispaljuje sa nosača, kao što je to slučaj sa kopnenom verzijom raketnog kompleksa „Buk“, već se vertikalno katapultira iz spremnika posle čega se pali raketni motor (sličan princip lansiranja imamo kod raketnih sistema S-300, S-400, „Tor“). Ovim rešenjem se dobila mogućnost da kompleks dejstvuje u krugu od 360 stepeni oko broda, ali i da se poveća broj raketa u borbenim spremnicima (36). U sastav Crnomorske flote su ušli i mali raketni brodovi klase „Buяn-M“ ( imena „Serpuhov“ i „Zelenый Dol“) koji takođe u svom borbenom kompletu poseduju krstareće rakete „Kalibr“ (8) ili „Oniks“ (8). Pored ova 2 broda, u narednom periodu se očekuje ulazak još 4 „agilna raketaša“ iste klase, u jedinice Crnomorske flote. Trup ovih brodova je izgrađen na principu „stelt“ tehnologije, a njihova niska silueta i minijaturne dimenzije omogućavaju tešku uočljivost na horizontu. Sa druge strane, snaga njegovog oružja je u kategoriji brodova koje poseduju raketne krstarice ili razarači. On može da uplovi u neki zaliv, ili bukvalno da uđe u pošumljenu deltu reke i da odatle ispali plotun raketa po ciljevima u Persijskom zalivu, Sueckom kanalu, Sredozemlju... bukvalno sve do kanala La Manš. Ovi brodovi su već imali svoje vatreno krštenje, kada su ispalili nekoliko desetina raketa po ciljevima terorista u Siriji. Napad je izvršila grupa brodova klase „Buяn-M“, koja je stacionirana u Kaspijskoj floti, ali i „Serpuhov“ i „Zelenый Dol“ koji su po teroristima dejstvovali iz akvatorije Sredozemnog mora Crnomorska flota očekuje i višenamenske artiljerijsko-raketne brodove projekta 22800 „Karakurt“, koji su prvenstveno namenjeni odbrani vodene teritorije u dubini 300-350km od obalskog područja. „Karakurt“ ima i ozbiljan eksportni potencijal. U tom smislu naoružan je sa 4 supersonične rakete „Яhont“ (eksportna verzija rakete „Oniks“) dometa do 300km. Odlikuju ga još manje dimenzije u odnosu na klasu brodova „Buяn-M“, a ima mogućnost integracije i krstarećih raketa „Kalibr“ (4) dometa do 2,500km. Radikalna modernizacija Crnomorske flote savremenim borbenim sredstvima, opremljenim raketama velike razorne moći i ogromnog dometa, stvorilo je manevarski prostor da se dogodine i raketna krstarica „Moskva“ povuče iz operativne upotrebe radi njenog kapitalnog remonta i modernizacije. Pretpostavka je da će posle modernizacije ovaj džinovski brod biti opremljen velikim brojem novih protiv-brodskih raketa „Oniks“ kao i sa krstarećim raketama „Kalibr“. Lovac Su-30 SM mornaričke avijacije Vazduhoplovna komponenta Crnomorske flote ojačana je višenamenskim borbenim aparatima Su-30SM. Grupa od 8 aparata je sletela na aerodrom Saki, krajem 2016. godine. Inače ovaj aerodrom je baza 43. vazduhoplovnog puka koji se nalazi u sastavu Crnomorske flote. U narednom peridu se očekuje isporuka još 4 ova aviona koji će u potpunosti zameniti dosadašnje aparate Su-24M koji se postepeno povlače iz operativne upotrebe. Pored lovaca Su-30SM, planirano je da se u sklopu avio-baze Saki nađu i bombarderi velikog doleta Tu-22M3 (posle modernizacije na standard M3M ovi avioni će postati prave leteće raketne krstarice opremljene raketama vazduh-more dometa 1000km, kao i krstarećim raketama H-55/555 dometa preko 2,500km), kao i taktički jurišnici Su-25SM. Hermetički zatvoreno i nebo i more U januaru 2017. godine, u borbeno dežurstvo je pušten kompleks protiv-vazduhoplovne i protiv-raketne odbrane S-400 „Triumf“. Zahvaljujući svojim izuzetnim performansama, ruske VKS nisu samo zaštitile vazdušni prostor iznad poluostrva Krim, nego su ga zaštitile i u susednom Krasnodarskom kraju. Može se reći, da je raspoređivanje ovog kompleksa po obodima poluostrva Krim omogućila punu vazdušnu kontrolu iznad 90% Crnog mora kao i dobrog dela Ukrajine, pa čak i delova Moldavije, Rumunije i Turske. Pored kompleksa S-400 „Triumf“, na poluostrvu se nalaze i ostala sredstva ešalonirane PVO. Tu se nalaze još i sistemi S-300, „Buk-M2“, „Tor-M2“, „Pancir-S1“ koji u sadejstvu sa PVO sistemima koji su integrisani na brodove Crnomorske flote u punom obimu štite Krim i njegove teritorijalne vode od bilo kog „nezvanog gosta“. Od 2014. godine prilaz Krimu sa mora brani i obalski raketni kompleks „Bastion-P“. Pretpostavka je da se na Krimu nalaze 3 baterije ovog kompleksa sa 12 samohodnih lansirnih jedinica u sklopu 11. brigade obalske odbrane stacionirane u gradu Anapa i 15. brigade obalske odbrane koja brani grad Sevastopolj. Do 2020. godine na Krimu će da budu izgrađeni položaji za baziranje stacionarne verzije ovog kompleksa „Bastion-S“ (36 raketa). Maksimalni domet ovog kompleksa (supersonična raketa Oniks/Яhont) je negde od 300-500 km u zavisnosti od putanje same rakete. Obalska odbrana poluostrva Krim, ojačana je i dozvučnim niskoletećim raketama H-35, koje se ispaljuju iz raketnog kompleksa „Bal“. Njen domet je oko 130km, i sposobna je da uništi brod deplasmana do 5,000 tona. Pogled na strategijsku komandno-štabnu vežbu „Kavkaz-2016“
