Izvor: RTS, 28.Feb.2013, 13:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kraj pontifikata Benedikta Šesnaestog

Papa Benedikt Šesnaesti napušta tron Svetog Petra i Rimokatoličku crkvu ostavlja u teškoj krizi, uzdrmanu pedofilskim skandalima i unutrašnjim podelama. Smatraju ga najvećim živim teologom, a kao poglavar izložen je oštroj kritici zbog blagog tretiranja spornih pitanja koja su rušila ugled crkve.

Kada papa Benedikt Šesnaesti napusti Vatikan i ode u penziju ostaviće za sobom Rimokatoličku crkvu u teškoj krizi, uzdrmanu pedofilskim skandalima, unutrašnjim podelama >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i drugim faktorima.

Ali 85-godišnji papa ostavlja za sobom i solidnu zaostavštinu.

"Mada je ostavka najznačajniji potez koji je povukao, Benedikt je, na tihi način, vratio crkvu konzervativnoj, tradicionalnoj stazi", piše agencija Asošiejted pres u svojoj analizi.

Bio je čvrsto ubeđen da mnogi problemi koji nagrizaju crkvu potiču od pogrešnog tumačenja reformi ustanovljenih na Drugom vatikanskom savetu (1962-1965).

Prema njegovim rečima, ova dešavanja, koja su crkvu uvela u modernu eru, nisu predstavljala raskid za prošlošću, što su tvrdili brojni liberali, već su bila produžetak najboljih katoličkih tradicija.

Kao papa, Benedikt je zapravio bio učitelj, profesor teologije koji je svoja javna obraćanja sredom pretvorio u velike javne časove o katoličkoj veri i njenoj istoriji, o svecima i grešnicima koji su u njoj odigrali ključne uloge.

Dok je podučavao držao se same srži hrišćanstva i nije se "razbacivao" enciklikama kao njegov prethodnik, papa Jovan Pavle Drugi. Napisao je samo tri ovakva pisma upućena biskupima i vernicima, a četvrto je ostalo nezavršeno jer se povukao sa položaja.

Mnogi su Benedikta smatrali najvećim živim teologom.

Napisao je više od 65 knjiga, među njima klasik "Uvod u hrišćanstvo" i trilogiju "Isus iz Nazareta", koju je završio prošle godine, a koja je prema nekima njegov najveći doprinos crkvi.

Benedikt, čije je svetovno ime Jozef Racinger, najveći deo svoje rane karijere proveo je u učionici, prvo kao student a onda kao profesor dogme i fundamentalne teologije na univerzitetima u Bonu, Mensteru, Tubingenu i Regensburgu u Nemačkoj.

"Kada je on predavao, učionice su bile prepune. Stao bi pred studente, i ne bi gledao u vas, to jest ne bi vas gledao u oči, već bi gledao preko vas, skoro kao da meditira. To je stil kojeg se držao u sledećih 40 godina", priseća se velečasni Jozef Fesio, Racingerov student iz vremena kada je on predavao u Regensburgu, a sada izdavač papinih knjiga na engleskom jeziku.

Benedikt nikada nije želeo da bude papa i teško mu je bilo da se navikne na strogosti rutine tog posla.

Urednik lista Oservatore Romano, Đovani Maria Vian podseća se početaka i prvog papskog pozdrava Benedikta Šesnaestog.

"Kao da je sportista", seća se Vian, koji kaže da se niko nije rodio kao papa i da se čovek uči da bude biskup Rima.

Polako, i Benedikt je naučio. Javnost, koja je posle četvrt veka bila navikla na "nastupe" Jovana Pavla Drugog, prihvatila je blaži i akademski pristup Benedikta Šesnaestog.

Poglavar Rimokatoličke crkve bio je izložen i oštroj kritici.

Kritikovan je kada je ukinuo ekskomunikaciju biskupa Vilijamsona, koji je poricao razmere holokausta, kao i kada nije kaznio nijednog sveštenika koji je zataškao slučajeve seksualnog zlostavljanja, iako je osećao opterećenje zbog grehova i zločina sveštenika, koje je nazivao "nemoralom Crkve".

Loše ocene Benedikt je dobio i od liberalne struje u Katoličkoj crkvi, između ostalog, zbog zaustavljanja reformi sa Drugog vatikanskog sabora i zbog stava Svete stolice o američkim opaticama.

Nastavak na RTS...