Izvor: Politika, 02.Maj.2011, 13:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kraj čoveka iz pećine

Eliminacija Osame bin Ladena ne znači i uništenje Al Kaide jer je, koliko njegovom zaslugom, toliko i ponašanjem Vašingtona po Bliskom istoku, ta organizacija vremenom prerasla u ideološki pokret, u ideju

Završena je jedna od najvećih potraga novije istorije. Ubijen je lider Al Kaide, Saudijac koji je stajao iza najvećih i najspektakularnijih terorističkih akcija savremenog sveta, džihadiste čija se asketska bradata senka nadvijala nad mnogim gradovima, američkim ambasadama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << aerodromima i metroima Zapada protiv koga je on duže od decenije vodio svoj sveti rat.

Mnoga pitanja ostaju zasad neodgovorena: gde se krio sve ovo vreme, ko je u Pakistanu znao za njegovo prisustvo u blizini velike vojne akademije, kako će se dalje razvijati odnosi između SAD i zemlje koja insistira da je vitalni regionalni saveznik u ratu protiv terorizma?

Osama je Al Kaidu, što znači „baza“, osnovao 1989. u vreme kada su Sovjeti napuštali Avganistan. Organizacija islamskih militanata stvorena je uz svekoliku pomoć onih koji će postati najveća meta Osame bin Ladena – Amerikanaca.

Okupljao je arapske dobrovoljce koji su se borili protiv komunizma. Jedno vreme operisao je u Sudanu, a potom je – uspostavljajući prisne odnose s talibanima mule Omara – desetine logora za obuku prebacio za Avganistan.

Vašington je u to vreme sklopio pakt sa đavolom. Džordž V. Buš je talibanima dao više od 40 miliona dolara. Tetošio je duboko konzervativan i despotski režim Saudijske Arabije odakle je stiglo 15 od 19 otmičara aviona koji će se kasnije sručiti na SAD.

„Arapski Avganistanci“ pripremili su se međutim za obračun sa zapadnim imperijalistima. Bush & Co nisu shvatili da je Avganistan pre dolaska talibana bio Al Kaidina osnovna škola, njihov univerzitet kada su talibani pali s vlasti i doktorat otkako su Amerikanci ušli u Avganistan i Irak.

Kada su avgusta 1998. dve eksplozije raznele ambasade SAD u Keniji i Tanzaniji, svet je prvi put čuo za Al Kaidu.

Onda je usledio 11. septembar 2001. Čovek koga je CIA izmislila kako bi se suprotstavila Sovjetima posvetio se, zajedno s talibanima koji su mu pružili utočište, misiji borca za islamsku čistotu, mudžahedina nepomirljivo okrenutog borbi protiv „nevernika“.

Posle američkih napada na Avganistan 2001, prebacio je organizaciju u ilegalu i rasuo je po svetu: veruje se da Al Kaida operiše u 40-50 država, ne samo Bliskog istoka i Severne Afrike, već i Evrope.

Glavna vojna uporišta zadržao je u područjima bez vlasti poput Somalije, Jemena ili Čečenije.

Al Kaida je tokom godina prošla put od centralizovane organizacije kojom je komandovao Osama i pretvorila se u amorfnu akumulaciju mnoštva malih, nepovezanih, fanatizovanih grupa kojima komanduju lokalne Osame. Hidra savremenog sveta.

Za razliku od čvrsto povezanih grupa kakve su bile italijanske Crvene brigade ili Palestinci Abu Nidala, Al Kaida nema čvrstu hijerarhiju, što grupama razbacanim po terenu omogućava autonomiju planiranja i delovanja, a lovcima na teroriste otežava operacije.

Razgranata mreža ćelija Al Kaide danas nezavisno funkcioniše od Magreba preko Arabijskog poluostrva i Iraka do Avganistana.

Saudijac je dobro vladao veštinama političkog marketinga. Slao je video-snimke potvrđuju da je živ, demantujući priželjkivanja da je stradao u zemljotresu u Pakistanu, da su mu otkazali bubrezi ili da je skončao negde u gudurama Avganistana ili pakistanskog Vaziristana.

Pozivao je Amerikance da „prigrle islam“ i odbace „impotentni“ sistem demokratije koji „žrtvuje vojnike“ po Iraku. Nastavljao je da regrutuje nove bombaše-samoubice.

Proglašavali su ga pobeđenim i sahranjivali više puta do sada. Direktor CIA, iste one firme iz Virdžinije koja je u pakistanskom gradu Pešavaru 11. avgusta 1988. organizovala sastanak Bin Ladena i dvojice Egipćana, Ajmana al Zavahrija i Sajeda Imama al Šarifa, bivšeg lidera egipatske terorističke grupe Džihad, slavodobitnički je svojevremeno tvrdio je sa Al Kaidom gotovo.

Ono što je počelo kao organizacija, postalo je ideja. Osamin zamenik, šeik Zavahri, na nekim od oko 6.000 sajtova iza kojih stoji Al Kaida danas odgovara na pitanja muslimana širom sveta. Uzalud se bivši američki sekretar za odbranu Robert Gejts pitao: „Kako je jedan čovek u pećini uspeo da natkomunicira najveće komunikaciono društvo na svetu?“.

Zaboravljajući da ni ideološki sukob kakav je bio Hladni rat nije dobijen oružjem, oni koji smatraju da su vojne akcije jedino rešenje ne razumeju da je terorizam taktika, a ne fizički neprijatelj.

Obama i Buš danas mogu da slave „trijumf pravde“ u trenutku kada su se mnogi pitali da li Amerika uopšte hoće da uhvati Osamu „živog ili mrtvog“, ali nedopustivim poređenjem s krstašima, Vašington je uspevao da regrutuje mnoge muslimane koji i danas veruju da je „rat protiv terorizma“ samo drugo ime za pohod hrišćanskog zapada protiv sveta islama.

Napadi poput onih na Gadafijevu rezidenciju, koji ubijaju porodicu, doprinose da se socijalna podrška militantnim grupama ne smanjuje, već raste.

Fizička podrška koju je Osama godinama dobijao u Avganistanu i Pakistanu, i ideološka podrška koju Al Kaida dobija od rastućeg broja muslimana uverava da je više nego prerano govoriti o nestanku globalne mreže džihada.

Bin Laden se od danas, hteli to ili ne, stavlja na čelo „kolone šahida“, mučenika koji žele da nastave njegovu misiju. Osama je stvorio kult opasne radijacije.

Da li je ovo kraj najpoznatije terorističke mreže, američkog javnog neprijatelja broj 1 zbog koga je pokrenut globalni rat?

Osamina likvidacija ne znači i uništenje Al Kaide jer je, koliko njegovom zaslugom, toliko i ponašanjem Vašingtona po Bliskom istoku, ta organizacija vremenom prerasla u ideološki pokret, u ideju.

Kada se oporave od šoka, lideri Al Kaide svakako će uzvratiti. Gde, kada i kako, videćemo. Približava se 10. godišnjica 11. septembra, dana u kome je Osama trijumfovao gađajući simbol američke vojne moći – Pentagon i rušeći njujorške Kule bliznakinje i kojima je stradalo 3.000 ljudi.

Boško Jakšić

objavljeno: 02.05.2011.

Nastavak na Politika...