Izvor: Politika, 20.Maj.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krah rumunskog puta iz krize
Raspršila se iluzija običnih Rumuna da će ih pripadnost Evropskoj uniji spasti svih socijalno-ekonomskih trzavica
Od našeg dopisnika
Bukurešt, 20. maja – Ekonomskoj i finansijskoj krizi koja hara Rumunijom već više od godinu i po dana, pridružila se i socijalna, čije se dubine teško mogu dokučiti. Ukratko, Rumunija, jedna od najnerazvijenijih evropskih zemalja, u poslednje vreme počela je da ključa suočena sa socijalnim nedaćama na koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije moglo ni da se pomišlja posle stupanja zemlje u EU. Tako se raspršila jedna velika i nezasnovana iluzija običnih žitelja da će ih pripadnost velikoj evropskoj porodici spasti svih socijalno-ekonomskih trzavica.
Pošto je u proleće prošle godine vlada premijera Emila Boka konstatovala da se državna kasa prebrzo prazni i da je počeo da zjapi ogroman budžetski deficit (sada već dostigao oko 10 odsto bruto nacionalnog dohotka), ona se obratila za pomoć MMF-u i evropskim finansijskim strukturama. Od njih je dobila zajam u visini od 20 milijardi evra.
Odmah posle toga ovde su počele da pljušte ružičaste prognoze. Tvrdilo se da zemlja izlazi iz krize. U njima je prednjačio predsednik Trajan Basesku, jer se Rumunija (krajem 2009) nalazila uoči predsedničkih izbora na kojima je on želeo da obnovi petogodišnji mandat. Tek uzeti zajam štedro je zapušavao budžetske rupe i trošen je na isplate plata i penzija i tako držao biračko telo pod „narkozom”.
Ali, posle izborne pobede – nastaje otrežnjenje. Već na konju, predsednik Basesku i premijer Bok priznaju da se zemlja nalazi u teškoj finansijskoj situaciji. Nove tranše zajma očekivale su se kao ozebli sunce. Međutim, misija MMF, koja je došla u Bukurešt da ispita kako se ispunjavaju obaveze ugovorene sa Rumunijom, zaključuje da se ovdašnji lideri nisu držali reči, da budžetski deficit ne samo da nije smanjen, nego je, naprotiv, još više nabubrio.
Nezadovoljstvo zaposlenih
MMF zahteva od Bukurešta oštre rezove u budžetskim rashodima. Bez konsultovanja sa sindikatima, patronatom i drugim društvenim strukturama predsednik Basesku prihvata taj zahtev i pre dve nedelje izlazi pred javnost saopštavajući da se od 1. juna sve državne budžetske plate smanjuju odjednom za 25 odsto, a penzije i razna druga brojna socijalna davanja – za 15 procenata.
Ta najava je bukvalno preko noći izazvala ogromno nezadovoljstvo više od 1,4 miliona ljudi zaposlenih u zdravstvu, prosveti, vojsci, policiji, pravosuđu, nauci, kulturi i drugim javnim servisima. Najavljenu meru je bukvalno na nož dočekalo i oko pet miliona penzionera, naročito onih sa malim primanjima. Uzbudilo se i sedam miliona drugih lica koja uživaju svakojake državne socijalne potpore (ratni veterani, uživaoci dečjih dodataka, majke na posleporođajnom odsustvu, invalidi rada itd.). Odmah su izbili organizovani i spontani protesti. Linearni rezovi, koji ne vode računa o postojećim znatnim razlikama u platama i penzijama, doveli su one sa malim primanjima (manjim od sto evra mesečno) do istinskog očajanja.
Tako se desilo da, prvi put u proteklih deset godina, pet sindikalnih konfederacija, koje se ranije nisu baš slagale, nađu zajednički jezik i počnu složno da nastupaju. Sindikati traže od vlade da ne ide na tako bolne socijalne rezove, već da izlaz iz objektivno teške situacije traži na drugim stranama. Pretežno u zoni izbegavanja plaćanja poreza i carina, a ponajviše u smanjenju budžetskih rashoda koji idu u džepove stranačke klijentele, o čijem je postojanju govorio i sam predsednik Basesku, duhovni otac vladajuće Demokratsko-liberalne stranke. Ta klijentela je svojim „izbornim” prilozima pomogla toj stranci i samom predsedniku da dođu na vlast. Sada traži masnu „nadoknadu”.
U okviru široke protestne kampanje, koju su pokrenuli samo sindikati isključujući iz nje opozicione političke stranke kako ih ove ne bi „iskompromitovale”, juče je u Bukureštu održan jedan od najvećih mitinga u poslednjih 20 godina. Preko 50.000 „sindikalaca” i drugih žitelja pristiglih iz svih krajeva zemlje, okupljenih na Trgu Viktorije, ispred same vladine palate, bučno je tražilo od vlade da im ne smanjuje ionako male plate i penzije. Dobro organizovani demonstranti uzvikivali su „dole vlada!”, „dole Basesku!”. U svojim govorima sindikalni lideri podvlačili su da se zbog „nesposobnosti vlasti i krađa na vrhu upravljanja sada žrtvuju najsiromašniji”. Umesto njih „ceh treba da plate drugi”. I zato – „vlast treba da bude smenjena”.
Vlast bez poverenja naroda
Kako u svom današnjem uvodniku u prestoničnom dnevniku „Gandul” podvlači Kristijan Tudor Popesku, ovde veoma uticajno novinarsko pero, sve se svodi na to da su sadašnje rumunske vlasti izgubile poverenja mnoštva. A bez tog poverenja ništa ne može da se ostvari. Sve snažnije krči put zahtev za obrazovanje nove vlade u kojoj bi se našla kompetentna lica u koje „narod” ima poverenja. Pominje se i neophodnost prevremenih izbora.
Utisak je da je vlada premijera Boka izgubila svaki sluh, da se zabarikadirala u vladinoj palati „Viktorija”, jer ne izlazi pred ljude sa uverljivim objašnjenjima i najavom realnih i efikasnih antikriznih mera. Jedino što se saznalo jeste to da je odlučeno da se, uprkos tako snažnim protestima, iduće nedelje izađe pred parlament i od njega zatraži izglasavanje poverenja u vezi sa pismom o namerama, koje će uputiti MMF, a kojim se obavezuje na sprovođenje najavljenog smanjenja budžetskog deficita putem drastičnog kresanja plata, penzija i socijalnih davanja.
Politička opozicija (socijaldemokrate i liberali), iako raspolaže manjinom u parlamentu, odlučila je da zatraži izglasavanje nepoverenja Bokovom kabinetu. Navodno, narod treba da vidi jasno ko mu radi o glavi. Sa svoje strane, sindikati najavljuju generalni štrajk za 31. maj. Tvrdi se da bi taj štrajk koštao Rumune 10 miliona evra dnevno.
Milan Petrović
[objavljeno: 21.05.2010.]
