Izvor: Politika, 16.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krah prognoza o Iraku
Neispunjena "ružičasta" predviđanja komande SAD data pre invazije
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 15. februara – Građani Vašingtona, Njujorka i drugih mesta po SAD, slušaju upozoravajuće izveštaje meteorologa i po "opasnoj klizavici" ne izlaze napolje bez preke potrebe, a da su raporti stratega bili isto toliko verodostojni, verovatno se ni ovdašnje trupe ne bi uputile ka Iraku, gde im sada "gori pod nogama". Vremena su se istumbala – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << primećuju hroničari, uz napomenu da se donedavno vojnim smernicama verovalo znatno više nego klimatskim, pa i drugim, prognozama.
Prema predviđanjima američke komande, datim pre invazije počete u martu 2003, Irak je danas trebalo da bude prilično stabilna zemlja. Sa vladom "široke reprezentativnosti", čije oružane snage održavaju mir uz pomoć svega pet hiljada vojnika supersile – navodi se u dokumentima koje je nevladin Arhiv za nacionalnu bezbednost dobio od nadležnih, na osnovu Akta o slobodi informacija, i danas objavio.
Ispalo je drugačije
Po tim spisima, Irak je do danas trebalo da postane proamerička i demokratska država – naglašava "Njujork tajms" i precizira da se "ružičasta" vizija nije ostvarila. Irak tone u građanski rat, preti mu teritorijalni raspad, a o izjalovljenosti optimističkih prognoza govore i brojevi: umesto projektovanih 5.000, sada se tamo nalazi 132.000 pripadnika trupa SAD kojima predsednik Džordž Buš planira da pošalje dodatnih 21.500 vojnika...
Iz pribavljenih dokumenata, sačinjenih u avgustu 2002. godine, vidi se da je ondašnja komanda na čelu s generalom Tomijem Frenksom računala na mnogo jednostavniji posao od onog koji se ispostavio. Predviđala je, tako, da će invazionim snagama biti potrebno "dva-tri meseca za stabilizaciju prilika" za kojom će uslediti "faza oporavka u trajanju od 18 do 24 meseca" da bi se ušlo u etapu "tranzicije od 12 do 18 meseci", a da bi manje-više sve bilo rešeno za 32 do 45 meseci posle invazije, uz prisustvo pet hiljada američkih vojnika".
Računalo se, takođe, da će iračka armija poslušati poziv da ostane u garnizonima i potom se pridruži invazionim snagama. Ali, mnogi njeni pripadnici su dezertirali da bi dekretom – u maju 2003. posle pada režima Sadama Huseina – okupacionog upravnika Pola Bremnera bila i kompletno rasformirana, što je posle ocenjeno kao pogrešan potez koji je ojačao pobunjeničke redove.
Tvorci "ružičastog" plana se sada pravdaju da su njime hteli da naglase da će američko vojno prisustvo u Iraku potrajati godinama. Kao da hoće da kažu da su bar nešto pogodili...
Otkrića o netačnim procenama komande – u koje spada i projekcija generala Frenksa data po ulasku u Bagdad aprila 2003. da će se broj američkih vojnika u Iraku već do septembra te godine smanjiti na 30.000 – nadovezuju se na prethodno ustanovljene krahove u strateškim obrazlaganjima i prognozama. Već je utvrđeno, naime, da su SAD u invaziju krenule s pozivanjem na netačne pretpostavke da Irak poseduje oružje za masovno uništavanje i da održava tesne veze sa Al kaidom. Zatim – da nije poslato dovoljno snaga za stabilizaciju prilika, da je potcenjen otpor gerile a precenjena mogućnost za stvaranje vlasti nacionalnog jedinstva.
Situacija na terenu takođe demantuje proklamacije Bele kuće da će Irak postati "rasadnik demokratije po Bliskom istoku", pa se o njemu sada govori kao o "stecištu terorista i ekstremista". Novi obaveštajni izveštaji sugerišu i da je rat u Iraku "rasplamsao terorističke akcije po svetu" kao i da je podstakao rast "antiamerikanizma", naročito u islamskim zemljama.
Mnoge greške izgledaju nepopravljive. Poljuljan je kredibilitet SAD – ocena je analitičara, s kojom se slažu i pojedini zvaničnici ukazujući da sada svaki plan administracije nailazi na povećano podozrenje.
Zaoštrene rasprave
Upravo su se zaoštrile rasprave i oko Bušovog plana da pošalje pojačanje u Irak i oko novih vojnih izveštaja koji optužuju Teheran za isporuke oružja šiitskim frakcijama u Iraku. Prvo je rečeno da se taj šverc obavlja uz blagoslov iranskih "najviših lidera" da bi se zatim nivo spustio na "delove vlasti".
Razjašnjenje su novinari juče zatražili, na konferenciji za štampu u Beloj kući, neposredno od Buša. On je rekao da "ne zna da li su vrhunski lideri Irana naredili" isporuke oružja Iraku ali da je s njegove tačke gledišta bitnija "činjenica da je iransko oružje u Iraku"...
Da li su učestale optužbe Vašingtona na račun Teherana priprema za novi rat – pitaju se posmatrači. Bela kuća tvrdi da je posvećena "diplomatskim metodima", a pojedini eksperti slute da bi rasplet mogao da bude neka vrsta reprize sporazuma sa Severnom Korejom, o njenoj denuklearizaciji u zamenu za ekonomske stimulanse, pre nego ponavljanje grešaka iz iračkog slučaja.
Ali – u šta i kome verovati u strateškim zapletima? Posle niza otkrivenih pogrešnih predviđanja Vašingtona, nezahvalno je i predviđati i kakav će biti odgovor na ovo pitanje, koje sve više opterećuje i stručnu i širu javnost.
M. Pantelić
[objavljeno: 16.02.2007.]
.jpg)
