Izvor: Deutsche Welle, 29.Maj.2018, 08:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kotareli ili haos?

Koalicija pokreta Pet zvezdica i Lige nije uspela zbog veta predsednika, a sada te dve stranke žele da blokiraju predsednikovog kandidata Kotarelija kao prelaznog premijera. U Italiji sve ukazuje na nove izbore.

Imenovanje Karla Kotarelija (naslovna fotografija) predstavlja signal kojim je predsednik Serđo Matarela želeo da privremeno smiri situaciju i izbegne ekonomsku štetu za svoju zemlju. Kotareli, bivši ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu, ima nadimak >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << „Gospodin makazice“, jer je 2013. već radio kao komesar za štednju u kratkotrajnoj vladi Enrika Lete.

Kotareli je tada uočio da postoji mogućnost uštede u budžetu Italije od oko 35 milijardi evra. Međutim, većina njegovih predloga je propala zbog otpora italijanske birokratije.

Prelazna vlada bez poverenja?

Kotareli sada ima zadatak da od stručnjaka sastavi spisak ministara kako bi Italija mogla da pregura naredne mesece. Međutim, Pet zvezdica i Liga već su najavile da mu u parlamentu neće ukazati poverenje ni za prelaznu vladu. Oni nisu za Katarelija zato što je ranije ocenio da za njihov planirani program potrošnje – nema para. Sam Kotareli već je izjavio da će, ako ne dobije poverenje, odmah posle letnje pauze zakazati nove izbore. A ako prođe kao prelazni premijer, na položaju želi da ostane najduže do početka 2019. godine.

Italijanski predsednik odbio je da odobri vladu Pokreta pet zvezdica i Lege. To verovatno znači nove izbore i prelaznu tehnokratsku vladu. Nesuđeni koalicioni partneri prebacuju predsedniku da radi za interese Nemačke. (28.05.2018)

Protestne partije i desni nacionalisti formiraju vladu u Italiji. Ona planira da izdvoji dosta novca kako bi uhvatila priključak sa ostatkom Evropske unije. A lice svih tih promena je nestranački profesor prava. (25.05.2018)

Pokret Pet zvezdica i desničarska Lega na pragu su koalicionog dogovora kojim bi Italija dobila izrazito evroskeptičnu vladu. Ostale je samo da se utanači ime mandatara i da se o tome izvesti predsednik Serđo Matarela. (14.05.2018)

Ako tehnička vlada ne dobije mandat, ona u prelaznom periodu neće moći da donosi odluke i izvrši pripreme za usvajanje buždeta. To takođe znači stagnaciju na nivou Evropske unije, gde bi u junu trebalo da budu sklopljeni prvi dogovori o reformama u evrozoni. Italija će politički tapkati u mestu, sve dok u Rimu ne bude instalirana funkcionalna vlada, što čak i posle eventualnih novih izbora na jesen može potrajati mesecima. Za sada su samo socijalisti najavili podršku Kotareliju, što isto govori protiv mandata za njegovu vladu. Italijanska štampa već spekuliše da će novi izbori biti održani već u septembru.

Kotareli ne može da očekuje podršku ni od pokreta Forca Italija, čiji se šef Silvio Berluskoni vratio na političku scenu. Berluskoni je obećao da će se držati dogovora o koaliciji sa Ligom, a ako to ne učini, Mateo Salvini je zapretio da će raskinuti savez. Berluskoni se očigledno nada povratku u palatu Kiđi.

Privremeni mir

Važan pokazatelj u smislu italijanske privrede jeste takozvana „rasprostranjenost“ koja pokazuje kolika je nesigurnost kada je reč o investiranju u italijanske obveznice u odnosu na nemačke niskokamatne, ali sigurne državne papira. Ta „rasprostranjenost“ ponovo je u ponedeljak (28.5.) pala, nakon što je u prethodnoj sedmici alarmantno porasla. Evro je na početku sedmice takođe zabeležio plus. „Porast ’rasprostranjenosti’ povećao je i naš nacionalni dug i time smanjuje mogućnosti vlade za socijalne izdatke“, izjavio je predsednik Matarela još u nedelju i tako objasnio koliko je situacija nesigurna.

Skeptici upozoravaju da bi vanredni izbori pogoršali situaciju. Matarelova odluka da odbije evro-skeptičnog ekonomistu Paola Savona kao ministra finansija koalicije Pet zvezdica i Lige, izazvala je priličnu političku nesigurnost, kaže Guntram Volf iz briselskog instituta „Brojgel“.

„Namerno ili ne, on je podigao ulog jer je u igru uveo evro. Na narednim izborima će rasprava o evru verovatno biti u centru pažnje. Rizik za evrozonu i Italiju je porastao", ocenjuje Volf.

Italijani često protestuju zbog mera štednje

I drugi eksperti za finansijsko tržište strahuju da bi novi izbori mogli postati neka vrsta referenduma o evru. „Vrlo je verovatno da će prilikom sledeće izborne kampanje oni koji odbacuju evro ili su prema njemu skeptični biti još glasniji“, smatra Volfgang Pikoli iz ekonomske službe „Teneo inteligencija“.

U takvoj situaciji biće odlučujuće kako će se pozicionirati iskusni Silvio Berluskoni. On kao premijer nije sprovodio reforme, niti je Italiju poveo napred. Ali, makar je uvek bio proevropski nastrojen i, s obzirom na njegovu milionsku imovinu u Italiji, bankrot države mu sigurno nije u interesu. Pitanje je samo da li će on uspeti da se vrati u prvi red italijanske politike?

Prevelika da bi propala

S obzirom na gigantski italijanski nacionalni dug od 2,3 biliona evra (130 odsto bruto domaćeg proizvoda), prava finansijska kriza u zemlji bi ugrozila kompletnu evrozonu.

Međutim, veliki deo italijanskog duga se nalazi u italijanskim rukama, ističe Guntram Volf. Samo 36 odsto drže investitori u evrozoni, dok ostatak drže italijanske banke i štediše. Banke su profitirale od jeftinog novca Evropske centralne banke (ECB). One su ostale likvidne, ali su i dalje krhke, uglavnom zbog velikih količina takozvanih loših kredita.

Italija pre i posle globalne finansijske krize

Ukoliko ECB bude morala da zaustavi dotok novog novca, situacija će ubrzo postati kritična. Rejting agencija Mudi već u petak (25.5.) upozorila je da bi mogla još više da obezvredi italijanske obveznice. Imenovanje Karla Kotarelija verovatno je privremeno otklonilo neposrednu opasnost, ali kriza je samo odložena.

Koliko je kriva Evropa?

„Upozorenja iz Brisela protiv koalicije Pet zvezdica i Lige, bila su potpuno kontraproduktivna“, ocenjuje Đovani Orsina, politikolog sa rimskog LUISS-univerziteta. „Ne razumem Evropsku komisiju i evropske političare. Što se više izjašnjavaju, tim više Italijani žele vladu koja je kritički orijentisana prema EU. Što više EU govori o Italiji, to je jača reakcija protivljenja.“ Predstavnici Komisije u Briselu, kao i francuski ministar finansija, ali i nemački političari, jasno su upozoravali Rim da se drži evropskih pravila i da ne ugrožava budžetsku disciplinu.

Ali neki ne umeju da stanu. U ponedeljak je i šefica diplomatije EU Federika Mogerini zauzela poziciju: „Kao i svi Italijani, imam puno poverenje u italijanske institucije, počev od predsednika. On je garant poštovanja italijanskog Ustava“. Ona takođe veruje da predsednik uvek služi interesima građana i da su oni „povezani sa snagom Evropske unije“. Jasno se dakle stavila na stranu – a i Mogerinijeva dolazi iz redova socijalista. A bivši premijer Paolo Đentiloni ovog vikenda je tvitovao ovako: „Moramo spasiti Italiju“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...