Izvor: B92, 17.Nov.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kostna srž neutralisala virus side?
Berlin -- Lekari u Berlinu tvrde da je jedna osoba obolela od side nakon transplantacije kostne srži oslobođena infekcije HIV-om.
Od presađivanja kostne srži prošlo je već više od 20 meseci, a HIV virus ne može da se detektuje ni u krvi ni u drugim potencijalnim rezervoarima, navode nemački stručnjaci, ne isključujući mogućnost da je on ipak pritajen negde u organizmu.
Do toga je došlo nakon transplantacije pri kojoj su korišćene matične ćelije donatora >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa prirodnom genetskom otpornošću prema virusu side, objašnjavaju nemački lekari sa Klinike za gastroenterologiju, infekcije i reumatologiju berlinske bolnice Šarite.
Pacijent, Amerikanac, star 42 godine, koji živi u Berlinu, istovremeno je bio zaražen virusom side i imao vrstu leukemije za koju najbolji tretman predstavlja presađivanje kostne srži zdravog davaoca, preneo je Rojters.
Berlinski tim, predvođen doktorima Gerom Huterom i Tomasom Šnajderom, tražio je davaoca kostne srži koji ima genetsku mutaciju poznatu po tome što omogućava organizmu da se odupre infekciji HIV-a.
Pomenuta mutacija odnosi se na receptor, poznat kao CHR5, koji ovaj virus koristi da prodre u ćeliju koju će da zarazi. Inače, kostna srž proizvodi ćelije koje sida napada.
Pošto je dobio kostnu srž donatora sa traženom mutacijom, kod berlinskog pacijenta ne samo da je nestala leukemija, nego i HIV. Ipak, prema dosadašnjim iskustvima, HIV virus nikad ne iščezava. "Virus je prepreden. Uvek može da se vrati", upozorava dr Huter.
Istraživači iz bolnice Šarite podvlače da presađivanje kostne srži nikad neće postati standardni tretman za sidu. Naime, transplantacija matičnih ćelija kostne srži je težak i opasan zahvat, za koji je potrebno da se prethodno uništi sva kostna srž primaoca.
Pacijent rizikuje smrt i od najmanje infekcije jer nema imunološki sistem dok se nove matične ćelije ne razviju i ne zamene njegove uništene. Tu operaciju ne preživi oko trećina pacijenata i ona se koristi samo u poslednjim stadijumima leukemija, kada nema druge opcije za pacijenta.
Mutacija receptora CHR5 postoji kod oko tri odsto Evropljana, ističu nemački stručnjaci, dodajući da njihovo otkriće ukazuje da bi jednog dana zasad vrlo eksperimentalna genska terapija možda mogla da se koristi u lečenju osoba inficiranih HIV virusom.
