Izvor: Politika, 20.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Kosovski slučaj” utiče na druge
U Vašingtonu sada svesni da je život postao komplikovaniji zbog ishoda na Kosovu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 20. aprila – Spoljnopolitički život SAD je postao dodatno komplikovan i zbog Kosmeta. Ta činjenica upravo je potvrđena i u jednom nastupu zvaničnika Vašingtona, čiji je vrhovi i dalje javno poriču.
Priznao ju je Metju Briza, zamenik pomoćnika za evropske i evroazijske poslove šefice diplomatije Kondolize >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rajs. „Premijerni” iskaz dao je u četvrtak, saznalo se, prilikom svedočenja u Komisiji Sjedinjenih Država za bezbednost i saradnju u Evropi, poznatoj kao Helsinška komisija, na „preslišavanju” o temi – „Jermenija posle izbora”. „Kosovski slučaj je jedinstven i neće uticati na druge situacije u svetu”, službeni je stav Vašingtona, ali je osporen svedočenjem tog visokog poverenika, predvodnika ovdašnjih aktivnosti za rešavanje konfliktnih situacija u području Kavkaza. Pominjući krizu oko Nagorno Karabaha, oblasti Azerbejdžana kojom faktički vladaju manjinski Jermeni, rekao je, uz ostalo, da tamo posrednici, među kojima je i on, nastoje da se postigne „kompromis između legalnog principa teritorijalnog integriteta država i političkog principa samoopredeljenja naroda" koji su sadržani u Helsinškom završnom aktu”.
Usledilo je precizirajuće poređenje: „U tom svetlu smo razmišljali o Kosovu, ali naši donosioci konačne odluke su, bez obzira na to, odlučili da nastave sa Kosovom onako kako su uradili, znajući da će to da nam stvori teškoće u slučaju Nagorno Karabaha, a takođe i u sukobima i u Abhaziji i u Južnoj Osetiji, u Gruziji”. Dodao je: „Život je postao komplikovaniji zbog ishoda na Kosovu”"
Njegove reči, vrlo originalne za vašingtonske službene običaje, sugerišu da su „donosioci konačne odluke” (Bela kuća i Stejt department) znali da će njihov pristup „kosovskom slučaju” – priznavanje prištinske deklaracije o nezavisnosti – uticati na druge situacije (kojih je znatno više od pobrojanih) iako su sve, pa i Savet bezbednosti UN, ubeđivali u suprotno. Potvrđuje se, tako, i da Vašingtonom još cirkulišu različite ocene o dejstvima poteza počinjenih prema južnoj pokrajini Srbije.
Samo dva dana pre Brizinog svedočenja u Helsinškoj komisiji, vladajuća struja se oglasila posredstvom američkog ambasadora u UN Zalmaja Halilzada kad je izrazio vašingtonsku „duboku zabrinutost zbog izveštaja iz Moskve da Rusija planira da uspostavi poluslužbene predstavničke misije u Abhaziji i Južnoj Osetiji, bez saglasnosti gruzijske vlade”. Novinari su ga upitali da li su događaji tamo, težnje za otcepljenjem pomenutih oblasti Gruzije, „prirodni nastavak kosovske nezavisnosti”? Halilzad je odgovorio – ponavljanjem teze da je „Kosovo jedinstven slučaj koji neće proizvesti posledice u drugim krajevima”.
Ništa na ovom svetu nije istovetno, ali je međuzavisnost veća nego ikad u istoriji, podsećaju svekoliki, pa i ovdašnji, hroničari globalizma. Međusobni uticaji su čak toliki, kako je figurativno rekao jedan od njih, da se i „titraj leptirovih krila na Pacifiku oseti čak na Atlantiku”"
Istrajavanje američkih „odlučilaca” na tvrdnji kako će Kosovo biti izuzetak od pravila „zaraznosti”, zasnovano je na uverenju da su svi „slučajevi” toliko različiti da samo Amerika može da ih strateški poveže. Takvu pretenziju su, na primer, ostvarili u Iraku, ali na obrnut način od propagiranog. Govorili su da će tamošnjim ratom modernizovati ne samo napadnutu zemlju nego i ceo region, da bi se njihove pretpostavke ispostavile pogrešne jer se proširio košmar.
Vreme izuzimanja od opštih i pravila realnosti, ubrzano prolazi, konstatuju poznavaoci. Izuzeci će opstati, naravno, ali da bi potvrđivali pravila, među kojima je opšta povezanost, čiji su dometi znatno veći od „kopči” između Balkana i područja Kavkaza.
M. Pantelić
[objavljeno: 21/04/2008]
