Izvor: Politika, 03.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovski dug ulaznica za Svetsku banku
Ako Priština nekako i postane njen član, stav je Svetske banke da dužnicima sa nerešenim načinom otplate duga ne može da daje nove kredite
Najnovija kriza vlade Vojislava Koštunice izbila je zbog sume od 91 miliona dolara. Toliko je potrebno da se plati ovogodišnja tranša za otplatu kosovskog duga međunarodnim finansijskim institucijama, koju treba početi servisirati u martu. Reč je, inače, o svega jedan odsto ovogodišnjih budžetskih izdataka Srbije. Kako je moguće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je sukob tako žestok, a ulog relativno mali?
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić smatra da je ovaj novac bolje upotrebiti za pomoć kosovskim Srbima, a predsednik vlade istrajava na stanovištu da bi prestanak otplate s naše strane zapravo značio priznavanje nezavisnosti Kosova, jer je Srbija zvanično uzela sve te zajmove, a Kosmet smatra svojom pokrajinom.
I Svetska banka i zapadne vlade koje su priznale Kosovo sa najvećim zanimanjem iščekuju ishod ove bitke, u kojoj se Demokratska stranka još nije do kraja svrstala. Otkud toliki interes tolikog broja velikih igrača?
Pravi ulog je zapravo članstvo Kosova u međunarodnim finansijskim ustanovama. Pažljiviji posmatrači pregovora o statusu Kosova setiće se da je sedište Svetske banke u Vašingtonu bilo jedno od prvih mesta koje je Marti Ahtisari posetio kada je preuzeo posredovanje u traženju rešenja za južnu srpsku pokrajinu.
Vašington i Brisel nisu nikada krili da bi voleli da Prištini omoguće pristup svetskom finansijskom izvoru koji joj je bio nedostupan. Kosmet nije imao pravo da se zadužuje kod Svetske banke i MMF-a i pod upravom UN je koristio isključivo donacije i bespovratne poklone koji su bili nedovoljni u odnosu na potrebe siromašnog Kosova čijih je 60 odsto stanovništva nezaposleno.
Podsećanja radi, srpska strana je tokom pregovora o statusu nudila tako čvrste međunarodne garancije za političku autonomiju Kosova da se nije protivila ni članstvu Prištine u Svetskoj banci i MMF-u. Protivila se jedino stolici Kosova u UN. Ali pregovori su propali i vodeće zapadne zemlje odlučile su da podrže jednostrano odvajanje Kosova od Srbije. To je automatski povuklo srpsku ponudu o članstvu u pomenutim institucijama: sada je državna politika da se Kosovo onemogući da dobije bilo koju međunarodnu stolicu, pa i finansijsku.
Zbog ruskog veta, ali i kineskog protivljenja, Kosovo nema nikakvih šansi da u dogledno vreme sedne u priželjkivanu fotelju na Ist riveru, a samim tim nema mnogo šansi da postane član MMF-a, kao ni Svetske banke. Do sada su postojala samo dva izuzetka u ovom pravilu – Švajcarska i Zapadna Nemačka. Uprkos svojoj moći, čini se da će Vašington morati da se pomuči da Kosovo „učlani” u Svetsku banku. Prepreka tome biće i nerešena dugovanja prema Svetskoj banci, na primer. Vašington možda može i da promeni statut ove institucije kako bi Kosovo lakše ušlo u nju, ali ostaje stav Svetske banke da dužnicima sa nerešenim načinom otplate duga ne može da daje nove kredite. Uostalom, i Srbija je i posle sticanja članstva u Svetskoj banci početkom 2001. morala da čeka skoro godinu dana kako bi mogla da traži odobravanje kredita.
Jovana Rabrenović
------------------------------------------------------------------
Fejt: Srbija treba da prestane da otplaćuje kosovski dug
„Srbija treba u dogledno vreme da prestane sa otplaćivanjem kosovskog inostranog duga i jedna odredba iz plana Martija Ahtisarija odnosi se na taj problem. Treba da se stvore aranžmani preko kojih će Kosovo snositi odgovornost na ovom polju”, rekao je juče specijalni predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt u intervjuu mitrovičkom radiju „Kontakt plus”.
Fejt je dodao da je u toku proces rekonfiguracije Unmika. „Misija EU neće zameniti Unmik na Kosovu, vrlo je verovatno da će Unmik ostati prisutan, ali u mnogo manjem obimu”.
Govoreći o vezama kosovskih Srba i Beograda, Fejt je kazao da u sektoru obrazovanja i zdravstva one treba da ostanu, ali uz uslov da vlasti u Prištini o tome budu obaveštene i da se sve odvija na transparentan način. „Treba da postoji i ostane finansijska veza Beograda i kosovskih Srba, ali ta veza mora da bude posredstvom centralne banke Kosova, što je jedan od glavnih kriterijuma i u EU”, rekao je Fejt.
On je potvrdio da misija EU razmišlja o dolasku na sever Kosova i da se na tom pitanju radi postepeno.
Upitan kako gleda na to što Srbi sa severa Kosova ne žele carinu između ovog dela Pokrajine i ostatka Srbije, Fejt je rekao da je carina u nadležnosti Unmika. „Ovo su izazovi za UN, jer je naplata carine u nadležnosti UN, a ne vlade Kosova. Svi ti napori (demonstracije Srba) usmereni su u pogrešnom smeru, jer u ovom slučaju ugrožava se Unmik. Nadam se da će Joakim Riker veoma brzo vratiti carinu na sever Kosova”, kazao je Fejt.
On je šefa Unmika označio takođe kao odgovornog za povratak srpskih radnika u zgradu Opštinskog i Okružnog suda u severnoj Mitrovici, rekavši da ne vidi razlog zbog kojeg tim ljudima ne bi bilo dozvoljeno da rade.
Fejt je najavio da će sudovi na Kosovu koji budu pod ingerencijom EU raditi i na rasvetljavanju etnički motivisanih zločina u pokrajini. „Nameravamo da dovedemo međunarodne sudije i tužioce koji će raditi na tim slučajevima baš zbog njihove osetljivosti, a u međuvremenu radićemo i na obuci Srba da rade u multietničkom sudskom sistemu”, rekao je Fejt.
--------------------------------------------------------------------------
Ristivojević: Fejt otkrio autora inicijative o dugu Kosova
Izjava specijalnog predstavnika EU na Kosovu Pitera Fejta, da država Srbija treba da prestane da otplaćuje kosovski dug, na očigledan način demonstrira ko je pravi autor te inicijative pokrenute u našoj javnosti, rekao je juče savetnik srpskog premijera Branislav Ristivojević. „Namere Fejta su više nego jasne i on najdirektnije poručuje da bi Srbija prestankom otplaćivanja kosovskog duga, zapravo, priznala lažnu državu koja se pravi na osnovu Ahtisarijevog plana”, rekao je Ristivojević.
Ristivojević smatra da je Fejt ilegalno prisutan na Kosovu i Metohiji i, samim tim, „njegove inicijative za nas nemaju nikakav značaj i na njih se nećemo obazirati”.
Tanjug
[objavljeno: 04/03/2008.]
.jpg)
