Izvor: Politika, 22.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo ne može biti specifičan slučaj
Drašković: Maksimalan stepen samostalnosti za Kosmet u državnim okvirima Srbije, to je kompromisna formula
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 21. novembra – Svi moji sagovornici čestitali su mi novi ustav, ocenivši da je to dobar znak odvezivanja Srbije od prošlosti i od režima i pravila iz vremena Slobodana Miloševića, odgovorio je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković u Ljubljani na pitanje "Politike" kako su domaćini, ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spoljnih poslova Dimitrij Rupel i premijer Janez Janša, ocenili donošenje novog ustava Srbije, gde je Kosovo navedeno kao sastavni deo Srbije. Na pitanje našeg lista je li posle razgovora sa kolegom Rupelom i šefom vlade Janšom stekao utisak da je slovenačka diplomatija svesna posledica koje bi na Balkanu i šire izazvalo nametanje statusa Kosova, odnosno narušavanje principa da se granice država ne smeju menjati silom, s obzirom na to što u Evropi ima mnogo "zamrznutih konflikata", Drašković je upozorio da Kosovo ne može da bude nikakav specifičan slučaj, zato što Srbija ne može da bude specifičan slučaj, podsećajući na povelju UN koja garantuje teritorijalnu celovitost svim članicama UN, bez izuzetka. "Ako bi se prihvatila formula da je Kosovo specifičan slučaj, onda bi to trebalo pročitati ovako: Granice bilo koje međunarodno priznate države ne mogu se nasilno menjati, osim granica Srbije – jer je ona specifičan slučaj! To je pravno neodrživo", podvukao je Drašković u prisustvu Dimitrija Rupela. Drašković je objasnio da Srbija predlaže rešenje koje bi podsećalo na situaciju (iako nema pravog znaka jednakosti između Kine i Srbije) "na ovo što se zove jedna Kina, a dva sistema". Dakle, "jedna Srbija, a dva sistema". "Peking ne vlada Tajvanom, ali Tajvan nije u UN i u sastavu je Kine, formalno. Znači maksimalni stepen samostalnosti za Kosovo u državnim okvirima Srbije, to je kompromisna formula", rekao je Drašković i upozorio na povezanost rešavanja pitanja Kosova i sa Kiprom, Baskijom, Transdnjestarskom republikom, "što je logično u svetu globalizma", gde snažno dejstvuje zakon spojenih sudova. "U ovom trenutku svi separatistički pokreti i regioni u svetu sede i čekaju da vide kako će kosovski čvor biti rešen. Da li po principu da je pravo sila ili po principu da je sila pravo. Ne može ni Marti Ahtisari ni bilo ko da spreči delovanje tog zakona spojenih sudova i činjenicu da će Kosovo biti presedan i za druge slične situacije, ukoliko neko sedne i kaže – ovo je specifičan slučaj!" Drašković je sagovornicima u Ljubljani kazao da takvo razmatranje nezavisnosti za Kosovo može da posluži kao predložak za satiričare ili za književne večeri. (Tu treba podsetiti da je Rupel i književnik.)
Drašković je otkrio da je Sloveniju zamolio za pomoć u pronalaženju rešenja za Kosovo "kojim niko ne bi bio ponižen – ni Beograd, ni Priština". Rešenje, "kojim niko ne bi bio pobeđen, ali niko ni pobednik", dodao je Drašković.
S obzirom na to što je ministar Rupel proteklih dana gostio Agima Čekua, a juče i Joakima Rikera, te se s obojicom složio da je dalje odlaganje statusa Kosova neodrživo, "Politika" je upitala slovenačkog ministra spoljnih poslova da li arbitražno mnenje Badinterove komisije, koje je Slovenija često isticala tokom razrešavanja sporova na teritoriji nekadašnje SFRJ – smatra presudnim takođe u slučaju granica Srbije, po pitanju Kosova. Rupel je odgovorio da se Badinter nije bavio pitanjem odnosa između Srbije i Kosova, već raspadom Jugoslavije. "Badinter je dao neka rešenja koja su pomogla da je Jugoslavija doživela neki kraj i da su sastavni delovi SFRJ 1991. mogli da zažive samostalnim životom. Tada je došlo do rešenja koje je trajalo mnogo godina, sve dok su Srbija i Crna Gora ostale zajedno", objasnio je Rupel, koji ne vidi vezu između Badinterove teze o nepromenljivosti republičkih granica bivše SFRJ sa situacijom u kojoj se danas nalazi Srbija, po pitanju otcepljenja Kosova. "Da je Badinter dao koncept rešenja tog problema, onda nam ne bi bila potrebna Kontakt grupa, ni Ahtisari... Ovo je nova situacija", smatra Rupel.
Uz reminiscencije na 70 godina koje su Slovenija i Srbija provele u zajedničkoj državi, Rupel je naglasio da Slovenija podržava demokratsku Srbiju i njenu evropsku perspektivu. "Ne mogu da zamislim EU bez Srbije. EU je potrebna Srbija, EU ne može biti kompletna ako u njoj postoji nedefinisano područje između Grčke i Slovenije", zaključio je Rupel.
Svetlana Vasović– Mekina
[objavljeno: 22.11.2006.]
