Izvor: Politika, 11.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo – evropska glavobolja
Uskoro susret predsednika Državne dume Borisa Grizlova sa srpskim partijskim liderima
Specijalno za „Politiku"
Moskva, 11. marta – Predsednik Državne dume Rusije Boris Grizlov najavio je danas da će se uskoro sresti sa liderima najvećih političkih partija u Srbiji. „Mi ćemo se konsultovati, to je sasvim sigurno”, rekao je danas, u pauzi zasedanja Dume, Grizlov novinarima podsetivši da se do sada više puta sretao i s Borisom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tadićem, i s Nikolićem i s Koštunicom. „Ti kontakti će biti obnovljeni", kazao je on. Predsednik Dume nazvao je situaciju u Srbiji „ozbiljnom krizom" koja je izazvana unilateralnim objavljivanjem nezavisnosti Kosova i odlukom nekih zemalja da tu nezavisnost priznaju.„Mi smo govorili da će takav razvoj situacije s Kosovom imati mnogo negativnih posledica i jedna od njih je – unutrašnja parlamentarna kriza Srbije",naglasio je predsednikRuske dume i objasnio da „mada političke snage u Srbiji govore da je osnovno pitanje opozicije odnos prema Evropskoj uniji, mi razumemo da u osnovi leži situacija s Kosovom".
Ozbiljna kriza
Logična posledica krize, prema mišljenju Grizlova, jesu vanredni parlamentarni izbori. „Jasno je da će biti novi parlamentarni izbori, to je ozbiljna kriza. Izbori neće biti jednostavni i situacija nije jednostavna, ona je veoma ispolitizirana i prilično opasna. Povodom Kosova bili su ne samo mitinzi i manifestacije, nego i pogromi. Želeli bismo da Srbija nađe snage da se sačuva od takvog razvoja situacije",zaključio je Grizlov.
Na novinarsko pitanje može li se dogoditi da Biro za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a izvrši pritisak na birače u Srbiji Grizlov je odgovorio:„Ne slažem se da OEBS može da utiče na sprovođenje izbora. Na ocenu izbora, na destabilizaciju na neki način – da. Verujem da će ruski parlamentarci, koji uvek idu na sve izbore u Srbiji, biti pozvani i na ove. U tom slučaju ćemo moći realno da ocenimo situaciju u predizbornom periodu, kao i na samim izborima".
Grizlov je ocenio da će se u Srbiji za vlast boriti dve partije – partija predsednika Tadića i radikali Tome Nikolića. „One će biti glavni konkurenti. Mislim da je partija premijera Koštunice na trećem mestu", rekao je on.
I predsednik Spoljnopolitičkog komiteta Državne dume Rusije Konstantin Kosačov komentarisao je danas situaciju u Srbiji:
„Mislim da će se osnovna borba na parlamentarnim izborima voditi između partije predsednika Tadića, koji se zalaže za zbližavanje s Evropskom unijom bez obzira na Kosovo, i kategoričkih protivnika takvog stava – Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića koju podržava Socijalistička partija Ivice Dačića", rekao je Kosačov dodavši da veruje da su šanse obe partije „skoro jednake".
„U takvoj situaciji može se desiti da važnu ulogu odigra Koštuničina Demokratska stranka Srbije”, ocenio je on.
Kosačov je naglasio da pozicije Koštuničine stranke „nisu mnogo jake", jer je, prema ispitivanju javnog mnjenja, podržava oko pet posto stanovništva. „Ali može se ispostaviti da su upravo to procenti koji će na kraju odrediti sudbinu buduće vlade Srbije", dodao je Kosačov.
Dobrovoljci iz Rusije
Situacija na Kosovu bila je danas tema i konferencije za novinare predsednika Akademije geopolitičkih nauka general-pukovnika Leonida Ivašova. On je istakao da „jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova može da isprovocira oružanu borbu kosovskih Srba u savezu sa Srbima iz Srbije protiv ’gospodara’ anatomije i snaga NATO-a" i dodao da ne isključuje mogućnost da se na Kosovu pojave dobrovoljci iz Rusije i drugih zemalja Zajednice nezavisnih država.
„Ljudi koji su spremni da se bore za pravdu, čak i oružjem, naći će se u mnogim zemljama, uključujući i Rusiju", rekao je on.
Ivašov je istakao da će „sa Kosovom Evropa dobiti i glavobolju: tamo vlada nezaposlenost i nema nikakvih tendencija ekonomskog napretka. Srpsko stanovništvo Kosova će biti podvrgnuto genocidu i diskriminaciji, neće imati mogućnosti u uslovima nezaposlenosti da zarađuje čak ni za hranu i biće lišeno političkih i drugih prava".
Bivši načelnik Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju ruskog Ministarstva odbrane smatra da u takvim uslovima „može da se očekuje iznuđena oružana ilegalna borba Srba kojima će pomoći Srbi iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske".
Na pitanje protiv koga će se, eventualno, voditi ta borba Ivašov je odgovorio:
„Protiv današnjih gospodara Kosova, snaga NATO-a dislociranih tamo i pre svega protiv Amerikanaca".
„U perspektivi možemo očekivati dalju destabilizaciju situacije. To će se osetiti i u Makedoniji, i u Grčkoj, i u samoj Srbiji i Bosni i Hercegovini, i u suštini zahvatiće ceo Balkan. A dalje će se ta nestabilnost preneti na celu Evropu”, zaključio je Ivašov.
Ljubinka Milinčić
[objavljeno: 12/03/2008]
