Izvor: Politika, 20.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosova, a ne Kosovo
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – „Kosova! Kosova, a ne Kosovo!”, tako je, sav crven u licu, zahtevao titulisanje „nove države u Evropi onako kako je zovu njeni žitelji” gost drugog dnevnika TV Slovenija („Odmevi” – odjeci) član Atlantskog saveza i predavač ljubljanskog Fakulteta društvenih nauka (FDV) u Ljubljani Anton Bebler. Voditelj nije opomenuo Beblera što upadicom napada drugog gosta u studiju TV Slovenija (predstavnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srpske dijaspore), već je ovlaš primetio da je uputstvo „uzeto na znanje”.
Ohrabreni Bebler, koga je nedeljnik „Mladina” još 2002. častio nadimkom Natoman zbog njegove vatrene podrške ne samo bombardovanju SRJ nego i ulasku Slovenije u NATO, sugerisao je gledaocima stav da to što se u nedelju dogodilo na Kosovu nije kršenje međunarodnog prava i poretka, a po pitanju „huliganskih ispada u Beogradu” upozorio je da je to rezultat „propagande u srpskim masovnim medijima”. U državi u kojoj nije popularno dirati u problem kršenja međunarodnog prava na Kosovu ali je patriotski hvaliti Ahtisarijev plan, Bebleru se začudo usprotivio njegov kolega, inače treći gost u studiju i takođe profesor FDV Bojko Bučar, rečima da „naziv ’Kosova’ ipak neće biti da je pravilan” jer to nije „slovensko ime, a ’Kosovo’ jeste”, uostalom „u Sloveniji ni Austriju ne zovemo Osterajh”.
U raspravu se umešao i Borut Grgič koga je RTV Slovenija publici predstavila kao direktora Instituta za strateške studije, iako se sam Grgič na svom sajtu hvali da je bio savetnik Agima Čekua (koga će ovog petka ugostiti u Ljubljani u „centru Evropa” na temu „Kosovo posle proglašenja nezavisnosti”) a danas „sarađuje sa kosovskim premijerom Tačijem”. Ovaj „nezavisni stručnjak” se toliko upinjao da dokaže da Srbija više ničim ne može da stane na put Kosovu jer je za primanje u „svetske organizacije potrebna polovina država plus ili minus jedna, dve”, da su ga na kraju ućutkali čak i profesori FDV, primetivši da je za prijem Kosova u UN, na primer, potrebna preporuka Saveta bezbednosti, što će biti „malo teško”.
Danas se oglasio još jedan učenjak sa ljubljanskog FDV Milan Brglez, koji je za TV Slovenija komentarisao šta znači za međudržavne odnose (između Slovenije, kao predsedavajuće EU i Srbije) ako Beograd povuče svog ambasadora iz Ljubljane. „Mogući odlazak srpskog ambasadora jeste simboličan gest koji ipak ne znači prekidanje diplomatskih odnosa”, kazao je Brglez za „nacionalku” koja je vest opremila naslovom koji je sugerisao da su odnosi između službene Ljubljane i Beograda ohlađeni, ali „ipak još uvek živi”.
„Takav čin na nivou politike znači zaoštravanje odnosa između država”, dodao je Brglez, uz objašnjenje šta to znači na privrednom nivou. „Ako pretpostavimo da će slovenački ambasador ostati u Beogradu – ipak bi bio smanjen obim i efikasnost diplomatske podrške slovenačkoj ekonomiji u Srbiji”, upozorio je Brglez, uz nadu da će „Srbija u Sloveniji ipak ostati diplomatski prisutna – zbog slovenačkog predsedavanja EU”. Nije komentarisao šta će se desiti kroz četiri meseca, kada predsedavanje prođe, ali jeste kalkulisao mogućnošću da „Slovenija možda zbog bezbednosti smanji diplomatsku misiju u Beogradu”, uz savet domaćim vlastima da Slovenija „ne bi smela da odgovori recipročno, što će reći – povlačenjem svog ambasadora” iz Beograda.
Treba podsetiti da se ambasador Srbije u Sloveniji Predrag Filipov tek raspakovao (stigao je u Ljubljanu decembra, tik uoči slovenačkog preuzimanja štafetne palice predsedavanja Unijom od Portugalije), a u Sloveniji se već uveliko spekuliše njegovim odlaskom s obzirom da politički vrh na čelu sa premijerom Janezom Janšom i šefom diplomatije Dimitrijem Rupelom ne odustaje od odluke da prizna kosovsku državnost; sada je, međutim, posle sve glasnijih i brojnijih upozorenja ovdašnjih privrednika koji su razgranali investicije u Srbiji, izabrana druga taktika. Slovenija, kako saznajemo iz krugova blizu vladi, neće biti ni u drugom talasu država koje će Kosovu dati priznanje, već će se sakriti iza paravana i probati da „iščezne u masi” ostalih zemalja, pa planira da prizna Kosovo „tek posle ’komplikovane’ parlamentarne procedure”, a u prevodu – kada to obavi bar trideset država.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 21.02.2008.]
