Izvor: Vostok.rs, 05.Dec.2012, 20:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosmos: kuda dalje?
05.12.2012. -
Dalji razvoj kosmonautike vezan je sa Mesecom i formiranjem naseljenih baza na njemu. Takvo mišljenje izrazio je rukovodilac jednog od vodećih naučnih instituta Roskosmosa Genadij Rajkunov. Po njegovim rečima, potencijal Međunarodne kosmičke stanice u mnogome je iscrpljen, vreme je da se gleda dalje i više.
Danas MKS sa teškoćom prima opremu za ogroman broj eksperimenata koji se vrše u orbiti. Nedostaje i električnih kapaciteta. Po mišljenju Genadija >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Rajkunova, generalnog direktora CNIImaš – naučno-istraživačkog instituta koji se bavi razradom koncepcije kosmičkih programa – posle 2020. godine potrebno je da se postepeno odustaje od MKS i da se pređe na Mesec. Na Zemljinom satelitu je neograničeni prostor. Tamo može da se postavi radiolokator, vrlo veliki naučni uređaji. Mesečeve baze će dati iskustvo života ljudima na drugoj planeti. Rastopišvi Mesečevi led, može se razložiti voda na kiseonik i vodonik i da se koristi kao gorivo za raketne motore, smatra naučnik.
Ali ne slažu se svi eksperti sa time. Kosmičkoj eri je tek pola veka. Čak ako MKS bude letela još jedno 30 godina, nauka će sve jedno otkriti nešto novo. Formalno kretanje napred, sa Zemljine orbite na Mesec, u stvari će odbaciti Rusiju ka američkim Apolonima od pre 40 godina, govori dopisni član Ruske akademije kosmonautike Jurij Karaš.
- Ne treba uvoditi sebe i druge u zabludu, govoreći o tome da izgradnja baze na Mesecu pretpostavlja pravljenje tehnike koja se principijelno razlikuje od „apolonovske“. Apolon-17 je boravio ona Mesecu 3 dana. Ovog meseca će se navršiti 40 godina kako je on odleteo sa Meseca i završio program Apolon. Tri dana – to vam je već baza. neka ruski kosmonauti borave 10 ili 20 dana, ta je kategorija kvantitativna, a ne kvalitativna.
Jednom reči, SAD planiraju da se vrate na Mesec, ali za vreme Baraka Obame ovi planovi su bili odbačeni. Američki predsednik je naveo kao novi prioritet posećivanje asteroida do sredine 2020-ih godina. Na pitanje zašto asteroid, Glasu Rusije je odgovorio predstavnik NASE Džon Čarls.
- Iz određenih razloga smo rešili da se ne vraćamo na Mesec. Bez Meseca i pre poletanja na Mars sletanje na asteroid je najoptimalnije istraživanje. Ako sad poletimo na Mesec, to će izgledati otprilike isto kao i 1969. godine.
Ipak ekspedicija na asteroid je po opasnosti uporediva sa letom na Mars, jer za nekoliko meseci boravaka u međuplanetarnom prostoru posada će dobiti otprilike istu dozu radijacije, objašnjava direktor Insituta za kosmička istraživanja Lav Zeljoni. Mesec je mnogo bolji, smatra naučnik.
- Na Mesecu se može napraviti sklonište na dubini od 1,5 do 2 metra, gde kosmonauti mogu da žive, ponekada izlazeći na površinu. Postoji materijal za zaštitu. A kako se braniti na asteroidu od radijacije, ne zna se. Do Meseca se može doleteti za 2-3 dana. Tamo je interesantna nova fizika, može biti nova organika doneta sa kometa. Čovek ima šta tamo da radi.
Kosminauti ne moraju da stalno sede u bazi na Mesecu, podvrgavajući se stalnoj radijaciji. Oni mogu da servisiraju naučnu opremu metodom dežurstava, smatra Lav Zeljoni. Što se tiče asteroida, bolje je da ih prouče automatske stanice nego da rizikuju ljudi.
Rusi i Amerikanci su već načinili izbor kuda im je bolje da lete u narednoj fazi posle zemaljske orbite. Svaka strana će tražiti nove argumente da ubedi skeptike. Ali u izvesnoj fazi sporovi će se završiti, zato što je san kosmičkih sila jedan isti – let do sredine veka ka Marsu. Jedna zemlja teško da će ga izneti na sebi, najverovatnije je da će ekspedicija biti multinacionalna.
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/Ennor/cc-by-nc-sa 3.0
