Izvor: Vostok.rs, 11.Feb.2011, 11:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosmički i zemaljski život Bajkonura
11.02.2011. -
Povodom 50-godišnjice prvog čovekovog leta u kosmos, koja se obeležava u aprilu ove godine, priređen je međunarodni filmski projekat – film Bajkonur, poetična priča o ljubavi i kosmosu.
Kazahstanska reč bajkonur ušla je u međunarodni leksikon zajedno sa ruskim imenom Jurij Gagarin. Prvi kosmonaut Zemlje startovao je u Vasionu upravo sa kosmodroma Bajkonur, čiji naziv u prevodu sa kazahstanskog jezika zvuči simbolično: plodna zemlja. Između ostalog, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << plodnost ove pustinjske zemlje dovoljna je uglavnom za raskošno cvetanje lala u prolećnom periodu. A od 1957. godine, kada je u rad pušten kosmodrom, zemlja Bajkonura oseća kolosalne ekološke probleme. Odatle je izvršeno preko polovine lansiranja u kosmos i razni delovi koji se odvajaju od raketa prilikom lansiranja, vraćaju se na tu zemlju, padaju pored naselja u kojima žive ljudi. O tom svakodnevnom, ne paradnom životu koji protiče oko kosmodorma razmišljao je ruski scenarista Sergej Aškenazi, kada je dobio ideju za film Bajkonur. U intervjuu za Glas Rusije on kaže:
Trebalo bi videti i taj grad, i kosmodrom, i kako uzleće raketa... To je strašno. Šta da se kaže, opasnost je ogromna za sve. Ljdi se ne igraju samo vatrom, nego svojim životom. Svi misle da je kosmodrom startni stub sa kojeg poleće raketa, nastavlja scenarista. U stvari Bajkonur čini 25 kosmodroma razbacanih na 72 hiljade kvadratnih kilometara. To je sada teritorija Kazahstana, od kojeg Rusija iznajmljuje kosmodrom. Jedan od uslova je učešće lokalnog stanovništva u njegovom servisiranju.
Za ekskluzivni materijal scenarija zainteresovao se nemački režiser Fajt Helmer i zajedno sa Sergejom Aškenazijem oni su snimili film Bajkonur. Glavni junak filma je mladi Kazah po nadimku Gagarin. On živi u selu, u jurti – to je nacionalni kazaški šator od filca. Radi kao radista: preko radija utvrđuje vreme lanisranja rakete, prati njen let, govori Sergej Aškenazi.
Kosmodrom je proniknuo u život malih sela, nastavlja scenarista, oni su pronikli u život kosmodroma... Kada poleće kosmički brod, od njega se odvajaju delovi. Odlomci su razbacani po ogromnoj teritoriji. Oni su takve veličine da se od njih može napraviti kuća, u njoj se može živeti, mogu se držati ovce, može se napraviti kuhinja ili garaža. Evo kakvo je to prožimanje dva sveta.
Kosmički intrijeri na zemlji, nezemaljska ljubav glavnog junaka: on se zaljubljuje u kosmičku turistkinju Francuskinju. Nju igra fotomodel Dominik de Vilpen – ćerka bivšeg premijera Francuske. Ova ljubav je kao zvezda koja dolazi iz kosmosa i pomrači za mladića zemaljski svet. Ali rumantičnu priču, po mišljenju Sergeja Aškenazija, pre treba primeti kao legendu.
Kosmos se otvara pred čovekom, kaže scenarista, ali to ne znači da je on tako potreban kosmosu, a kosmos da je potreban njemu. Pre je čovek potreban sam sebi u ovom svetu u kojem živi. Verovatno je ispravnije u njemu naći sebe, a ne pokušavati skok u drugi svet.
Ostaje da se doda da je internacionalna filmska ekipa filma Bajkonur prva kojoj su dozvolili snimanje na teritoriji legendarnog kosmodroma.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
.jpg)
