Izvor: Politika, 07.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosmička zavisnost
Amerika zabrinuta što je dospela u situaciju da mora da koristi rivalske pogone za transport do Međunarodne svemirske stanice
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 7. marta – Amerika će odsad pa narednih bar pet godina u mnogome zavisiti od usluga Rusije u vasionskim odisejama. Taj novi raspored „nebeskih snaga”, obelodanjen je danas ovde s povećanom dozom zabrinutosti, jer dolazi u vreme kada se odnosi između dve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemlje osetno pogoršavaju. „Zabrinut sa i ja i mnogi drugi” reči su upravnika Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA) Majkla Grifina, koje je preneo „Vašington post”. To je „vrlo ozbiljno izneveravanje američkih interesa, jer prvi put posle lansiranja satelita „Sputnjik” (u bivšem SSSR, od oktobra 1957. godine), gubimo u kosmičkoj superiornosti” – upozorio je Bil Nelson, predsednik senatskog potkomiteta za nadgledanje NASA. „Zapanjen sam da smo dopustili da izraste takva pretnja našoj nacionalnoj bezbednosti”, dodao je.
Ispostavlja se, naime, da „SAD nemaju više nijedan svemirski brod koji bi mogao da preveze astronaute i tovar do Međunarodne svemirske stanice, u koju je uloženo oko 100 milijardi dolara” – prenosi „Post”. Do zastoja je došlo posle tragedije šatla „Kolumbija” 2003. a zaostajanje za konkurentom je povećano „zbog odbijanja vlasti da daju NASA neophodna sredstva” – smatra Nelson. I naglašava: „Primorani smo na najgore – da milijarde dolara damo Rusima, jer nismo prethodno bili spremni da ulažemo u nas”.
Bela kuća i Kongres su prednost davali drugim oblastima. Pre svega – ratovanju Iraku pa i u Avganistanu, kao i svakojakim „potrebama za globalni front protiv terorizma”.
Sada se razmišlja o vanrednim aranžmanima. Pominje se angažman ovdašnje privatne korporacije „Spejs-eks”. Mogla bi, kažu, ako joj se pomogne, mada dosad nije uspela da u orbitu uspešno pošalje ni teretni, a kamo li letelicu s ljudskom posadom. Šef te kompanije Ilon Mask traži podršku, uz predočavanje da će „Rusi steći monopol u transportu ljudi na Međunarodnu svemirsku stanicu i diktirati svoje uslove”, pa postavlja pitanje: „Da li poreski obveznici zaista žele da novac ode Rusiji a ne američkoj firmi sa američkim radnicima?”
Ovde se u poslednje vreme rasplamsala polemika o odnosu između „patriotizma i profita”. Pojačane su tvrdnje da Amerika, kao glavni globalizator, gubi u globalizaciji jer se kapital i radna mesta mesta sele na prostore s jevtinijom radnom snagom.
Predsednik Džordž Buš je pre četiri godine osetio, iz nekog razloga, potrebu da najavi kako će Amerika, u narednoj deceniji, slati kosmonaute na Mesec i na Mars. Otad je, evidentira „Post”, pokazao malo interesovanja za svemir. Centar u Hjustonu posetio je samo jednom – da bi odao poštu poginulim astronautima šatla „Kolumbija”.
Evropska unija bi da uskoči i da smanji kosmičku zavisnost SAD od Rusije. Njen resorni čelnik Žan-Iv Le Gal poručuje da bi se to i dogodilo kad bi Amerikanci ukinuli poslovne barijere koje daju prednost domaćim kompanijama. „Mogli bismo da da budemo kontrabalans Rusima (od kojih su sada osetno skuplji) ako dobijemo priliku”, izjavio je.
Iako izražava zabrinutost zbog rastuće kosmičke zavisnosti od Rusije, šef NASA kaže da je zadovoljan dosadašnjom saradnjom s njom oko Međunarodne svemirske stanice. Ostvaruju, precizira, ugovor sklopljen na više godina, u vrednosti od 780 miliona dolara.
Ukupni odnosi s Moskvom ovde se, u poslednje vreme, pojačano preispituju. Kao oblasti saradnje najčešće se navode borba za neširenje nuklearnog oružja i protiv terorizma, dok se kao glavni sporovi pominju Kosmet, najavljeni američki raketni štit u centralnoj Evropi, insistiranje Amerike na njenoj „liderskoj ulozi u međunarodnim zbivanjima” i „pretenzije Rusije da obnovi status globalne velesile”"
M. Pantelić
-----------------------------------------------------------
Cveće za komandira posade orbitalne stanice
Moskva - Za Pegi Vitson, komandira posade Međunarodne kosmičke stanice, ruski kosmonaut Jurij Malenčenko specijalno je uzgajio cvet koji će joj pokloniti za Dan žena.
Malenčenko i njegov francuski kolega Leopold Ejart neće kao „zemaljski kavaljeri” moći da poklone Vitsonovoj buket jer je za uzgajanje cveća bilo malo mesta pored graška posađenog u orbitalnoj oranžeriji.
Eksperimenti uzgajanja biljaka u orbitalnim oranžerijama između ostalog služe za obezbeđivanje ishrane posade budućih međuplanetarnih letova.
Tanjug
[objavljeno: 08/03/2008]
.jpg)
