Izvor: Politika, 29.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Košmar za košmarom
Stručnjaci tvrde da je u toku građanski rat, ali zvanični Vašington odbacuje procene koje govore o neuspehu Bušove strategije
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. novembra – Da li je Irak utonuo i u građanski rat – pitaju se danas Amerikanci, razmišljajući pri tom više o mogućnim izmenama sopstvene strateške sudbine nego o užasavajućim televizijskim prizorima s fronta, kojih su se "već nagledali". Na ovo pitanje poodavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su potvrdno odgovorili mnogi strani eksperti a tek sada im se u takvim ocenama pridružuje niz ovdašnjih uticajnih znalaca i medija, sugerišući da je – neizbežna bitna promena vojnog i političkog kursa administracije Džordža Buša.
Dugo američko kolebanje da stanje u Iraku – gde prašte i bitke između stranih trupa na čelu sa SAD i raznorodne gerile – okarakterišu i kao građanski rat, tumači se strepnjom zvaničnog Vašingtona da bi se tako priznao potpuni neuspeh tekuće strategije Bele kuće. Jer, vladajući tim je u nekoliko navrata obećao da "Amerikanci neće učestvovati u građanskom ratu u Iraku, ako ga bude", pa bi shodno tome, ukoliko je takav sukob počeo – trebalo da se sklone s bojišta i da počnu povratak kući, što je epilog koji Buš odbacuje kao "pobedu terorista"...
Promena "terminologije"
Stoga bi polemika između vlasti i eksperata, ambicija i realnosti, mogla da potraje. Primetno je, međutim, da je Bušovoj administraciji sve teže da dokazuje kako "građanskog rata nema" jer je u pitanju "samo" "rasplamsalo sektaško nasilje", mahom između dva islamska krila, šiita i sunita, uz učešće "stranih terorista i džihadista, kurdskih boraca sadamovaca, mreže kriminalaca".
Do juče je stav Bele kuće da nema građanskog rata u Iraku poštovala i prestižna televizija En-Bi-Si, ali više neće. Saopštila je da je posle pažljivog razmatranja odlučila da "promeni terminologiju" i da situaciju u Iraku "gde se oružane frakcije bore za sopstvene političke ciljeve" odsad naziva građanskim ratom. Bela kuća je odmah uzvratila da "sukobi u Iraku nisu građanski rat"...
O građanskom ratu kao činjenici govore i udarni analitičari "Njujork tajmsa", "Vašington posta", "Njuzvika", "Los Anđeles tajmsa". Zbivanja u Iraku je odavno trebalo nazvati građanskim ratom – tvrdi specijalizovani politolog Nikolas Sambanis, sa univerziteta Jejl. Po njemu, tamošnje nasilje sada "daleko prevazilazi viđeno u većini građanskih ratova posle 1945.
U prilog takvoj kategorizaciji govore i drugi nalazi. Istražitelji ovdašnjeg univerziteta Džons Hopkins su nedavno procenili da je irački rat odneo oko 655.000 života. UN izveštavaju, ujedno, o velikim prinudnim seobama – sa 1,6 miliona interno raseljenih i 1,8 miliona Iračana koji su otišli u druge zemlje.
Šire se i sukobi unutar istih verskih zajednica. "Vašington post" prenosi izjavu neimenovanog iračkog funkcionera da je "ovo gore od građanskog rata u kome se bar zna ko je protiv koga, dok se sada ni to ne zna".
Slično Vašingtonu, ni vlada u Bagdadu ne priznaje postojanje građanskog rata. Njeni članovi obećavaju da će uspostaviti nacionalno jedinstvo, ali im i Amerikanci zameraju da su popustljivi prema ilegalnim milicijama sopstvene šiitske većine.
Odavde se poslednjih dana kao glavni problem vidi – radikalni šiitski vođa Moktada al Sadr. Njegove "neregularne formacije" narasle su, procenjuje se, na 40.000-60.000 ljudi koji po broju i angažmanu znatno nadmašuju 10.000 (od ukupno 134.000) borbeno sasvim spremnih pripadnika vladinih oružanih snaga.
Niz poznavalaca upozorava da su izazovi dugoročni, jer moderni građanski ratovi traju, po pravilu, duže od sedam godina. Nil Ferguson u "Los Anđeles tajmsu" dodaje da većina tih obračuna nije "sukob civilizacija" već "sukob unutar civilizacije", građanski rat, a ne "sveti rat". I da se neki od takvih konflikata "nikad ne završavaju", jer posle perioda "primirja" opet počne "ciklus ubijanja".
Strah od novih sukoba
Kako se postaviti u tuđem građanskom ratu – pitanje je o kojem mozgaju ovdašnji stratezi, od kojih mnogi privatno priznaju da postoji i takav lom u Iraku. Predlažu se i varijante od kojih bi se do nedavno "ježila" Bela kuća – podela Iraka na šiitsku, sunitsku i kurdsku državu ili široku autonomiju, ponovno uspostavljanje centralizovane diktature, pozivanje u pomoć američkih "neprijatelja" a iračkih suseda – Irana i Sirije...
Ujedno se lansiraju alarmi da bi košmar za košmarom u Iraku mogao do dovede i do šireg regionalnog rata između sunita koji vladaju u većini arapskih zemalja i šiita koji su do nedavno vladali samo u Iranu, da bi sada zauzeli vrh Iraka a kao Hezbolah ušli i u sastav vlasti Libana. Vreme je da se bar u Iraku Vašington opredeli i da otvoreno podrži šiite i Kurde, pa neka se suniti ljute koliko god hoće – poručuju pojedini stratezi, u stilu – neka Buš proglasi pobednika i neka Amerikanci onda odu kući kao "pobednici". Ali, suniti su i Saudijci, Egipćani, Turci i mnogi drugi sadašnji ključni saveznici SAD.
Operacija "Dugotrajna sloboda", kako je Bela kuća nazvala pohod na Irak, sada se "izopštila" u ratnu dugotrajnost. Pri čemu, kako ocenjuju analitičari, više nije jasno ni ko je kome partner ili rival, pa ni ko je "dobar, a ko rđav momak".
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 29.11.2006.]
.jpg)
