Izvor: Deutsche Welle, 27.Mar.2015, 10:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Košmar
Posle namerno izazvanog pada Džermanvingsovog aviona 4U9525, uzalud tražimo odgovore. Nalazimo bol i solidarnost, konstatuje Aleksander Kudašef.
To je pravi košmar. Kopilot se svojevoljno odriče života – to je verovatno jer o njegovim motivima ne znamo ništa, odvodeći svoju letilicu u ponor, ali i 149 ljudi u smrt. Samoubistvo tako postaje masovno ubistvo bespomoćnih i nevinih saputnika. Poverenje koje putnici imaju u pilote na hiljadama letova širom sveta, na najteži >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << način je zloupotrebljeno. Ipak, ovaj košmar je pojedinačan slučaj koji nas duboku potresa.
Naravno, sada se traga za uzrocima. Zašto je kopilot to učinio i ko je odgovoran za to? Čak i ko je kriv? Zar nije prilikom njegove obuke neko morao videti, ustanoviti, da taj mladi čovek ima probleme? Zar nije potrebno zaposliti više psihologa u fazi obuke i testova? To zvuči dobro, ali ne i domišljeno. Naime, koliko često zakažu upravo psiholozi u običnim, porodičnim svađama? Koliko često upravo psiholozi ne prepoznaju složenost karaktera čoveka koji sedi nasuprot njih? A sada bi trebalo da preuzmu odgovornost za obuku pilota kako bi se celo društvo umirilo. Ne, to nije rešenje. I treba dodati da je obuka pilota u Lufthanzi čuvena širom sveta po kvalitetu.
Aleksander Kudašef, glavni urednik DW
Voljno, svesno izazvani pad aviona 4U9525 ostavlja nas bez reči. To nas duboko potresa i uznemirava. Duboko rije po nama i nikoga ne zaobilazi. Čini da zaćutimo i pogađa nas. Slutimo i osećamo dimenziju te strave. Pokušavamo da shvatimo šta se desilo. Tražimo racionalne odgovore koji bi nam pomogli da razumemo horor u francuskim Alpima. No, ta drama se ne može uverljivo objasniti po nekoj jednostavnoj mustri.
Ljudi saosećaju sa porodicama žrtava. Do sada su se i mediji ponašali suzdržano u pogledu bola porodica. Koncern Lufthanza upečatljivo pokazuje svoju pogođenost i obećava svima koje je zadesila ova nesreća svaku moguću pomoć. I političari zbijaju redove u saosećanju i bolu. Viće nego srdačna spremnost da se pomogne koju su pokazali Francuzi, vredna je divljenja. To pokazuje koliko Nemci i Francuzi podržavaju jedni druge i to drugi put u nekoliko meseci. Prvi put januaru, posle islamističkog terorističkog napada u kojem je stradalo 12 novinara satiričnog lista „Šarli ebdo“ i četiri Jevreja u Parizu, i drugi put sada, posle voljno izazvanog pada aviona. Čak je i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je inače poprilično hladna, pokazala koliko ju je ova drama potresla. Pokazala je svoja osećanja. Nemačka je u šoku. Nemačka je u žalosti.
