Izvor: Politika, 26.Feb.2012, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korupcionaški tango na Dunavu
Austrijski „Telekom” plaćao mito bivšim kancelarima, ministrima ključnih resora i desetinama saveznih i pokrajinskih političara
Austrija se suočava sa jednim od najvećih korupcionaških skandala u svojoj istoriji. Afera „Telekom”, koja je od početka godine predmet rasprava u specijalnoj istražnoj komisiji parlamenta – opisana je kao „prvi sveobuhvatni sistem podmićivanja političara u Republici Austriji”.
Prema podacima kojima raspolaže parlamentarna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komisija, „Telekomovov tango moneta” nadmašio je, po broju učesnika i umešanosti većine parlamentarnih stranaka, sve korupcionaške skandale političara – od epohe carske skupštine, Rajhsrata, preko parlamenata Prve i Druge republike (Austrija pre i posle Drugog svetskog rata).
U periodu koji je pod lupom istražitelja, od 2000. godine do danas, na platnom spisku austrijskog telekomunikacionog koncerna obreli su se bivši kancelari Alfred Guzenbauer i Volfgang Šisel, ministri ključnih resora u tri minula, ali i u sadašnjem mandatu, desetine saveznih i pokrajinskih funkcionera.
Rasprave su otvorene za javnost. Vodeći mediji, štaviše, prenose i saslušanja ključnih svedoka – uživo. Zamisao je da se akteri afere diskredituju u očima birača, s obzirom na to da postojeći zakon ne predviđa sankcionisanje političara za uzimanje mita ukoliko se istragom ne utvrdi da je osumnjičeni primanjem mita uslovio svoj rad.
Praksa dozvoljenog podmićivanja političara dokumentuje se na primeru bivšeg vicekancelara i ministra saobraćaja Huberta Gorbaha. Funkcioner Saveza budućnost Austrije, koju je osnovao ultradesničar Jerg Hajder, dobio je sto hiljada evra od „Telekoma” kao „nagradu” za uspešne izmene zakona koji je išao na ruku koncernu.
Kada je afera izbila na videlo, pokrenuta je istraga u skladu sa zakonom o borbi protiv korupcije iz 2008. godine, donesenom po preporuci Brisela. Istražitelji su, međutim, morali da obustave postupak. Izmena zakona iz januara 2009. godine nalaže da se mito ove vrste ne sankcioniše – ne može biti zabranjeno nagrađivanje za postignute rezultate, kao što je dozvoljeno da se sportistima isplaćuju premije za ostvarenu pobedu.
Pod utiskom aktuelne parlamentarne istrage, stranke vladajuće koalicije socijaldemokrata i narodnjaka najavile su izmene spornog zakona pre leta ove godine. Novi zakon bi trebalo da postane retroaktivan. Ipak, to ne znači da će podmićeni političari biti osuđeni, čak i ako budu pozvani na odgovornost.
Vodeći stručnjaci za tumačenje i primenu krivičnog prava u borbi protiv korupcije Helmut Fuhs i Gerhard Daneker podsećaju da optuženi imaju pravo da se pozovu na odredbu o povoljnijem zakonu. Primer radi, ako 2012. godine novi zakon političarima zabrani primanje mita (kao što je to bilo zabranjeno i u vreme podmićivanja, 2006), optuženi može da se pozove na onu od tri zakonske verzije koja njemu najviše odgovara.
Sprega birokratije i demokratije koja, kaže se, kumuje austrijskim zakonima koji štite one koji ih donose, izaziva međunarodne reakcije. Uz kritiku, ima primera gde se zakon citira kao „demokratsko dostignuće”. Kako se može čuti u Berlinu, branioci bivšeg predsednika Kristijana Vulfa, protiv koga se vodi zvanična istraga zbog primanja mita, ukazali su nemačkom istražnom sudiji da slična dela nisu kažnjiva u drugim državama, članicama Saveta Evrope: u skladu sa odlukom SE o prilagođavanju evropskih zakona, ne bi se smeli primenjivati ni u Nemačkoj.
Primanje mita, ipak, ne bi moralo da se završi bez posledica po podmićene. Šef austrijskog „Telekoma” Hanes Ametsrajter najavio je da će njegov koncern tražiti povraćaj dvadeset miliona evra od korumpiranih političara. Toliko im je, kaže, prema dokumentaciji isplaćeno.
Naravno, malo ko u političkom Beču prihvata ovaj podatak kao verodostojan – sumnja se da je suma isplaćenog mita višestruko veća. „Teško je poverovati da će se ikada precizno utvrditi koliko novca je ’Telekom’ platio političarima – metastaze korupcije su široko rasprostranjene”, istaknuto je u komentaru bečkog dnevnika „Standard”.
Ocena bečkog dnevnika dobila je svoju potvrdu u praksi. Poslanik za pitanja „Telekoma” u vladajućoj Socijaldemokratskoj partiji i član istražne komisije Kurt Gartlener u petak je suspendovan sa svih funkcija, pošto je izbilo na videlo da je od 2007. godine do danas primao mito od „Telekoma” – tri hiljade evra mesečno.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 27.02.2012
.jpg)
