Izvor: B92, 28.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korupcija u programu Nafta za hranu
Njujork -- Među kompanijama koje su podmićivale irački režim u okviru humanitarnog programa UN, nalaze se i dve srpske firme.
Reč je pljački oko 1,8 milijardi dolara humanitarnog programa "Nafta za hranu", jedne od najvećih koje su UN ikada sprovele. Više od 2.000 kompanija iz 66 zemalja podmićivalo je irački režim, a među njima se nalaze i dve domaće firme - Hemofarm i Projekt inženjering, kaže se u izveštaju nezavisne komisije UN.
Među optuženim kompanijama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su i giganti poput Dajmler Krajslera, Simensa i Volvoa, ali i ruskog Gasproma i Lukoila.
U izveštaju nezavisne komisije navedeno je da je zvanični Bagdad u vreme sankcija imao pravo da izvozi određene količine nafta, da bi od firmi koje je sam određivao mogao da kupuje lekove, hranu i opremu za proizvodnju struje i vode. Zvaničnici režima tražili su mito od predstavnika kompanija koje su bile zainteresovane za izvoz u Irak, a većina kompanija prihvatila je da daje novac, kako bi dobile unosne poslove.
Predsednik nezavisne komisije Pol Voker i generalni sekretar UN Kofi Anan najavili su temeljne reforme UN, kako bi se ubuduće izbegle takve pojave. "Želim da naglasim da obimna korupcija, koju su vršili Sadam Husein i mnogi drugi, ne bi mogla biti ni blizu toliko obimna da su UN i njene agencije bile revnosnije u svom poslu. U tom smislu, ovaj izveštaj naglašava potrebu za temeljnim administrativnim reformama te organizacije. Mislim da su do sada postignuti veliki uspesi, ali je njihova cena previsoka, toliko visoka da je ugrozila poverenje, pa čak i integritet Ujedinjenih nacija", ocenio je Pol Volker, predsednik komisije.
Kofi Anan, generalni sekretar UN, kaže: "Mislim da iz ovoga svi treba da izvučemo pouke, naučimo lekciju i sprovedemo mere koje će ojačati organizaciju. Već smo predložili određene reforme, koje će osigurati da u budućnosti budemo bolje opremljeni za takvu vrstu programa."
Što se tiče domaćih firmi, u izveštaju se navodi da je vršački Hemofarm izvozio lekove, medicinska sredstva i opremu, a Projekt inženjering opremu za snabdevanja električnom energijom. Ukupna vrednost izvoza Hemofarma je nešto manje od pola miliona dolara, a za to je iračkom režimu plaćena provizija od nešto više od 44.000 dolara.
Zanimljivo je da se u izveštaju Ujedinjenih nacija od pre godinu dana pominju sve naše firme koje su izvozile humanitarnu robu u Irak, među kojima su bili i Energoprojekt, Goša, Zdravlje, Galenika i Zorka Farma. Međutim, samo su Hemofarm i Projekt inženjering osumnjičeni za podmićivanje. Tokom dana pokušali smo da dobijemo komentar čelnih ljudi Hemofarma, ali nam je rečeno da će prve informacije biti moguće dobiti tek u ponedeljak.
Takođe je i CIA nedavno objavila spisak pojedinaca, firmi i organizacija koje su od režima Sadama Huseina dobijala takozvane vaučere za naftu, što je bio pokušaj zvaničnog Bagdada da potkupi političare u svetu da mu pomogne. Na toj listi našli su se Jugopetrol, ali i Srpska radikalna stranka, JUL, Socijalistička partija Srbije, Demokratska stranka, kao i stranka za koju se može pretpostaviti da je Demokratska stranka Srbije. Mnogi od tih vaučera su otkazani, a stranke nisu preuzele sirovu naftu. Takođe je zanimljivo da se u osmoj fazi izvoza iračke nafte, od kraja 1999. do jeseni 2000. godine, tadašnja Jugoslavija našla među pet najvećih uvoznika iračke nafte, zajedno s Rusijom, Kinom, Francuskom i Vijetnamom.
Kompanije, diplomate, političari
Dokument na 623 stranice izlaže svetski opseg pljačkaške zavere i optužuje, između ostalih, i bivšeg ambasadora Francuske u UN, političara iz Velike Britanije i predsednika italijanske regije Lombardija.
Izveštaj detaljno opisuje kako je program, vredan 64 milijarde dolara, postao izvor novca za Huseina i više od polovine kompanija koje su učestvovale u razmeni nafte za hranu na račun Iračana pogođenih sankcijama UN. Izveštaj optužuje rukovodstvo UN i najmoćnije države sveta da su dozvolili da korupcija traje godinama.
Vokerov tim je našao da su firme i pojedinci iz 66 država ilegalno plaćali za učešće u poslovima s naftom i hranom, dok je bar iz 40 država isplaćivano mito za isporuke iračke nafte. Reč je o kompanijama iz Tajlanda, Malezije, Rusije, Belorusije, Sirije, Kanade i mnogih drugih zemalja. Vijetnamska prehrambena korporacija navodno je platila 37,5 miliona dolara uzvratnih usluga, Huseinovom režimu, dok je egipatska kompanija za prehrambenu industriju platila 30,5 miliona. Većina ugovora u okvoru programa otišla je ruskim i francuskim preduzećima i pojedincima, koje je Bagdad nagradio za otvoreno protivljenje sankcijama koje su izražavale njihove vlade, ali su i firme iz država koje su podržavale sankcije, kao SAD, našle način da ilegalno manipulišu programom, služeći se ponekad posredništvom ruskih kompanija.
Program Nafta za hranu vođen je od 1996. do 2003. i dozvoljavao je Iraku da ograničeno prodaje svoju naftu pod uslovom da većinu dobijenog novca upotrebi za kupovinu humanitarnih dobara. Program je pokrenut da bi pomogo iračkom narodu da istraje pod sankcijama koje su UN zavele posle Sadamove invazije na Kuvajt 1990.
Među pojedincima, istraga nalazi da je ambasador Francuske u UN Žan Bernar Merime primio 165.725 dolara provizije za petrolej kojim ga je nagradio irački režim. On je sada pod istragom u Francuskoj. Kao drugi politički profiteri pominju se britanski poslanik Džordž Galovej, predsednik regiona Lombradija u Italiji Roberto Fomriđoni i Žan Mari Benžamen, sveštenik koji je svojevremeno radio kao državni sekretar Vatikana i koji se protivio iračkim sancijama.
.jpg)
