Izvor: RTS, 17.Jun.2020, 06:08

Kontroverze oko pojma "rasa" u nemačkom ustavu

Kontroverze oko pojma rasa u nemačkom ustavu

"Rasa" – ta reč još uvek stoji u jednom od najvažnijih članova nemačkog ustava. Najveći broj stranaka bi da se taj pojam izbriše. Podršku im pružaju i naučnici, ali i oni koje rasizam direktno pogađa.
Karamba Dijabi svakodnevno u Nemačkoj oseća rasizam na sopstvenoj koži - na društvenim mrežama, ali i u realnom životu. Taj političar nemačkih Socijaldemokrata (SPD) na svojoj Internet-stranici >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << to opisuje ovako: "Izabran sam 2013. u Bundestag kao prvi crni čovek rođen u Africi".

Krajem januara na njegovu kancelariju u izbornom okrugu u Haleu izvršen je napad - iz mržnje prema strancima, kako se pretpostavlja.
Pucali su u prozore. Na sreću, niko nije ranjen. Potom se dogodio slučaj Džordža Flojda, Afroamerikanca kojeg je brutalno udavio beli policajac i odjednom - debata o rasizmu je tu. Ali i diskusija o spornom pojmu u nemačkom ustavu - "rasa".
To jednostavno treba da se izbriše, jer nauka pokazuje da kod ljudi postoji samo jedna rasa - "ljudi", kaže Dijabi.
On je poreklom iz Senegala i već 35 godina živi u Nemačkoj. "Nažalost, mnogima je teško da se suoče s tom temom, jer uopšte ne mogu da shvate koliko je to važno za one koji su pogođeni. Lično smatram da je važno da se pojam rase izbriše iz ustava Nemačke", kaće Dijabi u razgovoru za DW.
Stranka Zelenih je još početkom marta pokrenula raspravu o Članu 3 Osnovnog zakona Nemačke (zvanično ime nemačkog ustava, prim.ur).
Predsedavajuća Zelenih Analena Berbok za DW objašnjava: "Dostojanstvo svakog čoveka je nepovredivo. To stoji u Članu 1. I to mora da se ogleda i u Članu 3 u kojem još uvek stoji pojam 'rasa'. Smatram da je esencijalno da se to izbaci iz ustava".
U Članu 3 radi se o jednakosti pred zakonom i zabrani svake vrste diskriminacije: "Niko ne sme da, zbog svog pola, porekla, rase, jezika, domovine, vere, religioznih ili političkih pogleda bude uskraćivan ili protežiran".
Naučnici: "Koncept rase je razultat rasizma"Mnogi danas smatraju da je pojam "rasa" zastareo i čak rasistički, kaže Hendrik Kremer iz nezavisnog Nemačkog instituta za ljudska prava. "Taj pojam iritira i ostavlja bez teksta", naglašava Kremer za DW.
Sam termin potiče iz doba prosvetiteljstva i kolonijalizma. "Termin 'rasa' je od 18. veka povezan sa kategorizacijom ljudi, često sa idejom hijerarhijskog odnosa, koja je istovremeno služila opravdavanju ropstva i kolonijalne politike", stoji u jednom dokumentu koji je Kremer napisao za Nemački institut za ljudska prava 2010.
"To je pod vladavinom nacionalsocijalista rezultiralo monstruoznim zločinima protiv čovečnosti." Pojam rasa je "u osnovi otrovan", ukazuje Kremer.
Do istog rezultata došli su i naučnici sa Univerziteta u Jeni. U jednom istraživačkom izveštaju od prošle godine su zaključili da ne postoji biološko obrazloženje da se jedna ljudska grupa označi kao "rasa".
"Koncept rase rezultat je rasizma, a ne preduslov", smatraju naučnici iz Jene.
Stranački spor oko pojma "rasa"U međuvremenu su se sve nemačke partije oglasile o pojmu "rasa".
Konzervativci (CDU/CSU) su skeptični, a Alternativa za Nemačku (AfD) ne želi da se taj pojam izbrište iz ustava. Ostale stranke pre da se to uradi.
"Ustav Nemačke se snažno protivi rasizmu, ali to bi moralo i jezički da se izrazi", kaže predstavnik poslaničke grupe Liberala (FDP) u Bundestagu Marko Bušman.
Levica bi takođe glasala za brisanje pojma. Jan Korte, predstavnik njihove poslaničke grupe naglašava da je njegova partija još 2010. podnela zahtev za tim.
"Samo rasističke teorije pretpostavljaju da postoje različite ljudske rase", kaže Korte.
Portparol poslaničke grupe SPD Johanes Frener zahteva da se pojam zameni i u Krivičnom kao i u Zakonu o antidiskriminaciji.
Zamenik predsedavajućeg poslaničke grupe CDU Torsten Fraj smatra da je ispravan putda se nemački ustav modernizuje na onim mestima gde je zastareo.
"Osim toga, morali bismo da suzbijemo rasizam u našem društvu." Fraj je međutim skeptičan prema ideji da će se Nemačka tom cilju približi promenom Člana 3.
Pokrajina Bremen je korak ispred ostalih, tamo je nedavno izbrisao pojam "rasa" iz pokrajinskog "ustava". Osnova za to bio je hitan zahtev poslaničkih grupa SPD, Zelenih i Levice.
I neke druge pokrajine donele su slične izmene: Brandenburg, Meklenburg Prednja Pomeranija, Tiringija i Saksonija Anhalt.
Tu su još i evropske zemlje poput Francuske, Finske ili Švedske koje su se odavno distancirale od pojma "rasa", napominje Hendrik Kremer iz Nemačkog instituta za ljudska prava.
Komplikovana promena ustavaZeleni žele da u Bundestag unesu nacrt zakona koji bi pomogao da pojam "rasa" nestane iz ustava. Za promene ustava potrebna je dvotrećinska većina u Bundestagu, što nije sigurno da će proći s obzirom na to da se u CDU i CSU kolebaju a da je AfD protiv.
Pa čak i da se pojam "rasa" izbriše iz ustava, šta bi onda stajalo na tom mestu? Hendrik Kremer već duže ima jasnu ideju: "Niko ne sme da bude rasistički diskriminisan", glasi formulacija koju on predlaže.
Kremer smatra da je važno da se zna da se radi o "rasističkoj diskriminaciji".
"Etničku pripadnost" sugeriše političar SPD Karamba Dijabi, koji je ujedno i član Odbora za ljudska prava nemačkog Bundestaga. "Voleo bih da možemo da sastavimo potrebnu većinu", kaže Dijabi. Ipak, svestan je da je diskusija o tome - tek počela.

Nastavak na RTS...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.