Izvor: Blic, 21.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontrola sveta iz kosmosa
Kontrola sveta iz kosmosa
Dok je astronom iz uglednog Centra za astrofiziku 'Harvard-Smitsonien' posmatrao zvezde, često se dešavalo da uoči nešto čega zapravo nema: neidentifikovane leteće objekte koji su ostavljali jasne tragove na noćnom nebu, a koji pri tom nisu bili upisani ni u jedan zvanični registar.
Ispostavilo se da su tajanstveni objekti koje je video Džonatan Mekdauel špijunski sateliti SAD. Godine 1976. doneta je konvencija koja predviđa da svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << satelit mora da bude prijavljen i upisan u poseban registar Organizacije ujedinjenih nacija. Iako su Sjedinjene Države jedna od 43 zemlje potpisnice konvencije, svetski policajac patrolira bez registarske tablice.Trenutno nebom kruži preko sto američkih satelita koji nisu prijavljeni, a najmanje njih osam koristi se u svrhu špijunaže. Ova činjenica bi ranije verovatno bila protumačena kao nekorektno ponašanje prema drugim državama, ali 'otkako američki predsednik Buš planira naoružavanje u kosmosu, svaka neobaveštenost predstavlja potencijalnu opasnost', kaže Mekdauel. Ako nema potrebnih informacija, teško je kontrolisati da li u svemiru uopše ima oružanih sistema i koliko ih ima.
'Preostaje nam samo da se nadamo da ćemo uskoro dobiti informacije koje nam nedostaju', kaže Petr Lala, koji se nalazi na čelu biroa UN za kosmičke poslove u Beču, ukazujući na to da su i neke druge zemlje, poput Kine, Nemačke ili Japana, nemarne kada je u pitanju dostavljanje podataka o satelitima, za razliku od Rusije koja se uzorno pridržava sporazuma.
'Ako i drugi pođu za američkim primerom, uskoro ćemo u svemiru imati totalni haos', kaže Čarls Vik, stručnjak za kosmonautičku politiku pri Udruženju američkih naučnika.
Koliko je prijavljivanje satelita važno ilustruje sledeći primer: u januaru mesecu 1978. godine iznad Kanade je eksplodirao sovjetski satelit koji je nosio nuklearni reaktor, a krivac je odmah pronađen zahvaljujući tome što je satelit bio uredno registrovan.
Svaka tajnovitost je ionako besmislena. Špijunski sateliti, koji sa visine od nekoliko stotina kilometara prepoznaju detalje kao što je ručna tašna, uglavnom su teški više od deset tona, lansiraju se džinovskim raketama tipa 'titan' ili 'atlas' i mogu da se vide golim okom.U otkrivanju neprijavljenih satelita Mekdauelu najviše pomažu amateri iz celog sveta: njihova omiljena zabava jeste izračunavanje Keplerovih putanja satelita. Specijalni programi za praćenje, koje amateri sami prave na računarima, pomažu im da bolje vide oko 9.000 veštačkih civilnih i vojnih satelita oko Zemlje, odnosno da predvide kada i gde će moći da se vide. Naoružani prikupljenim podacima, durbinom i štopericom lovci na satelite provode noći pod otvorenim nebom i vredno beleže kada je koji trabant prošao kroz koje sazvežđe.
'Špijunske satelite je nemoguće sakriti, jer spadaju u najsvetlije objekte na noćnom nebu', kaže Kris Pit, amater iz Minhena, i dodaje: 'Nema sumnje da će ono što mogu da vide amateri, videti i vojni posmatrači u Iraku, Severnoj Koreji ili Kini.' CDC/MA
