Izvor: Politika, 20.Jul.2014, 12:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kongres SAD može da obori dogovor s Iranom
Nagodba oko iranskom nuklearnog programa odgovara i Baraku Obami i Hasanu Ruhaniju, ali možda ne lobistima u Vašingtonu
Što se više neka politika zadržava, to se više otima kontroli. Ali čak i kad politika postane zastarela i kontraproduktivna, dobro organizovane strukture mogu uspešno da odolevaju promenama.
Prema mišljenju Trita Parsija, predsednika Iransko-američkog saveta, ovakav scenario preti da se odigra na kraju pregovora koji se održavaju između >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Irana i grupe koja okuplja pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Nemačku.
Poslednja runda je sazvana u Beču, dok sat otkucava do 20. jula kada je krajnji rok za postizanje kompromisa, koji će nametnuti striktna ograničenja nuklearnom programu Teherana u zamenu za labavljenje sankcija UN. Doduše, već postoje najave da će rok biti produžen.
Trita Parsi, mladi naučnik rođen u Iranu koji sada živi u SAD, autor je knjige „Jedno bacanje kocke: Obamina diplomatija prema Iranu”, koju je časopis „Forin afers” proglasio najboljom na temu Bliskog istoka 2012. godine.
On iskazuje optimizam da će pregovaračke strane postići sporazum ili pokazati dovoljan napredak koji bi obezbedio produženje pregovora. Ali po njegovom mišljenju, uspešan ishod će biti samo prvi korak dugotrajnog procesa koji će obeležiti sve veći izazovi.
Parsi objašnjava da će diplomatski proboj skinuti samo jedan sloj isprepletane strukture sankcija čiji koreni sežu do 1979. kada su iranski revolucionari zauzeli američku ambasadu u Teheranu, izazvavši talačku krizu koja je trajala 444 dana.
Američka administracija je zbog ove epizode pokrenula kampanju izolovanja i kažnjavanja zemlje čije su vlasti označili kao otpadnički režim.
U toku proteklih 35 godina preko devet nacrta zakona koji stavljaju Islamsku Republiku na crnu listu postalo je pravno obavezujuće u Americi. Ovakva zakonodavna postavka ostaje nepromenjena bez obzira na to kakva odluka o izmeni ili ukidanju sankcija UN bude donesena u Beču.
Za promenu zakona biće neophodno i glasanje u Kongresu čiji članovi su, zbog uticaja lobista, mnogo više raspoloženi za podršku promeni režima u Iranu nego promenu pristupa prema zemlji.
U pregovorima koji bi trebalo da se okončaju ove nedelje ključnu stavku predstavlja sposobnost Irana za obogaćivanje uranijuma. Druga pregovaračka strana od Teherana traži da makar prepolovi broj od 10.000 trenutno aktivnih centrifuga.
Ministar spoljnih poslova Muhamed Džavad Zarif, koji predvodi iranski pregovarački tim, insistira da će drastična redukcija centrifuga narušiti pravo njegove zemlje na energetsku nezavisnost, čime će Teheran biti prisiljen da se osloni na inostrane dobavljače.
U prošlosti su ovi dobavljači, Francuska i Rusija između ostalih, potpisali sporazum, ali su poklekli pod američkim pritiskom.
Uprkos značajnim razlikama koje je potrebno premostiti, Trita Parsi veruje da će nagodba biti postignuta jer iza nje stoje predsednik Obama i predsednik Ruhani, dva najvažnija igrača iza scene u Beču.
Za Obamu prelazak sa konfrontacije na saradnju sa Iranom može da znači olakšavanje povlačenja trupa iz Avganistana i Iraka, da ojača regionalnu odbranu protiv napada džihadista Idila, ali i da trasira put za postepeno američko povlačenje sa Bliskog istoka omogućavajući prelazak u Aziju.
Za Hasana Ruhanija, reformatora obrazovanog na Zapadu, konsolidovanje vlasti i odbijanje tvrdokornih rivala zavisi od obezbeđivanja boljeg života glasačima.
To znači i ukidanje sankcija koje odsecaju Iran sa globalnog trgovinskog i finansijskog sistema, uzrokuje slobodan pad ekonomije, izaziva inflaciju (od 2011. iranski rijal je izgubio oko 80 odsto vrednosti u odnosu na američki dolar) i uništava srednju klasu.
Parsi, međutim, upozorava da kakav god napredak da bude postignut u Beču, on može da bude poništen političkom sabotažom u odajama Kongresa i delovanjem lobista koji kupuju lojalnost kongresmena.
Prošlog jula članovi Predstavničkog doma su glasali sa 400 prema 20 u korist pojačavanja sankcija. To govori o uticaju koji vrši mreža organizacija odlučnih da osujete svaki pomak ka normalizaciji i zalažu se za produžavanje blokade u nedogled.
Ovakve nevladine organizacije i instituti koje često udomljavaju neokonzervativne veterane iz Bušove ere dobijaju značajne donacije od desničarskih jevrejskih donatora kao što je milijarder i vlasnik kazina Šeldon Adelson.
„Ako zaista želi da dogovor sa Iranom uspe, Obama mora da se vrati svojim korenima kao organizator zajednice”, ocenjuje Parsi.
„Kad je bila u pitanju Sirija, građani su rekli ’ne’, zbog čega je Obama morao da odstupi od svoje retorike o crvenim linijama. Sada je neophodno da građani kažu ’da’. Obama mora da se obrati američkom narodu i objasni da je mirni diplomatski dogovor u nacionalnom interesu. Mislim da on veruje u to. Ali takođe je naučio da radi veoma oprezno. Način na koji će ovaj slučaj da se razreši, odrediće legat njegove spoljne politike.”
Pol Aron
objavljeno: 20/07/2014
.jpg)
