Izvor: Politika, 26.Nov.2012, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komplikacije za katalonske separatiste
Vodeća katalonska separatistička partija neočekivano osvojila dvanaest mesta manje nego na prethodnim lokalnim izborima
Neočekivan obrt usledio je na Iberijskom poluostrvu posle regionalnih izbora u Kataloniji. Iako su oni sazvani prevremeno sa ciljem da na krilima masovnih protesta izazovu protivustavno sazivanje referenduma o nezavisnoj državi, politički nosioci ove ideje, sa predsednikom vlade Katalonije Arturom Masom na čelu, nisu dobili onoliku podršku koliku su očekivali.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Masova partija Konvergencije i unije (CIU) uspela je da osvoji samo 50 od 135 mesta u katalonskom parlamentu, dok je prevremene izbore sazvala nadajući se da će obezbediti apsolutnu ili bar ubedljiviju većinu. Pre prekjučerašnjih izbora, CIU je imala 62 zastupnika, da bi posle kampanje za pravo na „samoopredeljenje Katalonije” dobila dvanaest mesta manje.
Organizovanje referenduma u roku od četiri godine, što je bilo predizborno obećanje Artura Masa i njegove konzervativne nacionalističke stranke, posle ovakvih rezultata mnogo je komplikovanije. Najveća katalonska stranka moraće da uđe u koaliciju sa levičarskom strankom ERC koja je osvojila 21 mesto, jedanaest više nego na prethodnim izborima (2010), i sa još nekoliko nezavisnih malih partija, kako bi obezbedila većinu. Iako sve ove stranke u mogućoj koaliciji podržavaju veću nezavisnost Katalonije, svaka ima svoju ideju kako da se ona ostvari.
Nadajući se mnogo većoj podršci, Mas je unapred najavljivao da su ovo „poslednji izbori koji se održavaju unutar Španije” i kako će oni biti „istorijski”. Odmah posle izbora, po prvobitnom scenariju Skupština Katalonije je trebalo da donese deklaraciju o pravu na sopstveno opredeljenje, posle koje bi usledila priprema za referendum.
Da li je u novim okolnostima odustao od ovog scenarija i da li u rezervi ima plan B? Izgleda da će terati po prvobitnom programu bez obzira na to što je Madrid ohrabren gubitkom snage CIU još čvršći u stavovima da neće dozvoliti nikakav regionalni referendum. Tako je bar izjavio iako nije krio razočarenje zbog gubitka poslaničkih mesta.
Sazivanje plebiscita morao bi, po zakonu, da odobri parlament u Madridu, koji je sličnu inicijativu Baskije blokirao još 2008. Španski premijer Marjano Rahoj i njegova konzervativna Narodnjačka stranka uživaju komotnu većinu i oštri su protivnici katalonskog otcepljenja.
„Ni po koju cenu neću dozvoliti da Katalonija ispadne iz Španije i Evrope”, više puta je pripretio Rahoj, aludirajući na pravila iz Brisela po kojima bi u slučaju otcepljenja nova zemlja morala da stane u red i ispuni dugu proceduru za pridruživanje EU.
Za razliku od Škotske koja se sa Londonom dogovorila da se 2014. u ovom delu Velike Britanije sazove izjašnjavanje o nezavisnosti, u Madridu ne postoji volja za sličan ugovor.
Sa druge strane, Katalonci su podržali stranke koje se zalažu za nezavisnost. Ako bi se one složile i zarad „nacionalnog interesa” zanemarile svoje razlike, katalonski parlament imao bi apsolutnu većinu za raspisivanje referenduma (87 poslanika).
U Madridu se ocenjuje da je takva mogućnost na dugom štapu. Pobedila je Španija, onakva kakva je u ovom trenutku, ocenjuje se čak i u uvodniku „Vangardije”, katalonskog lista iz Barselone koji izlazi na oba zvanična jezika.
Ipak, teška ekonomska i institucionalna kriza trese Iberijsko poluostrvo. Drakonske mere štednje čine da su svi nezadovoljni. Jednog dana štrajkuju sudije, drugog đaci, trećeg nastavnici, a česti su i generalni štrajkovi. U takvim uslovima, najlakše je za svoje nevolje optužiti drugu naciju.
Sigurno je da će Katalonija nastaviti da igra na tu kartu i da će joj se pridružiti i neke druge regije, sa tradicionalno jakim separatističkim pokretima. Pre svih Baskija. Ali za konačnu odluku o prekrajanju granica, po oceni većine analitičara, Kataloniji je potreban mnogo veći i čvršći politički tim.
Z. Šuvaković
objavljeno: 26.11.2012.
