Izvor: Vostok.rs, 19.Jan.2014, 17:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kometa Ison: iznenađenja su još moguća
19.01.2014. -
Narednih dana na Zemlju će se obrušiti bujica kosmičke prašine – to su ostaci repa nedavno ugasle komete ISON. Ako čestice budu prilično krupne, zemljani će videti „zvezdanu kišu“. Varovatnija je druga pojava – srebrnasti oblaci. Čestice koje se spuste na Zemlju naučnici će probati da sakupe: u njima treba da bude drevna supstanca Sunčevog sistema, možda čak sa blokovima organike.
Krajem novembra ISON je došla na svoj jedini i sudbonosni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << sastanak sa našom zvezdom. A rađala se u oblaku Orta – gigantskoj sferi od ledenih santi koja okružuje Sunčev sistem. Još u ona vremena kada na mladoj Zemlji nije bilo čak ni bakterija, ISON je počeo svoj lagani pad na Sunce, postepeno ubrzavajući. Njena supstanca nosi netaknuti pečat međuzvezdane sredine. Njega će pokušati da ulove na Zemlji, objašnjava rukovodilac grupe krioastrobiologije Peterburškog univerziteta nuklearne fizike Sergej Bulat.
- Kada je kometa letela ka Suncu, ona je već vukla sa sobom šlep gasa i prašine. Sada, sredinom januara, Zemlja ulazi u ovaj oblak koji je postojao još pre njenog zbližavanja sa Suncem. Naš zadatak je da sakupimo ostatke ove prašine koja nije bila podvrgnuta zagrevanju. Ona je stara preko 4 milijarde godina. Oslonac se stavlja na mikročestice prašine veličine ne više od nekoliko mikrona. Zašto: ove čestice, ušavši u atmosferu Zemlje čak pri velikim brzinama ne zagrevaju se do te mere da odleti sva organika koja može tamo da se sadrži.
Sakupljanje čestica tri puta će sprovesti do kraja januara naučnici ruske ekspedicije na Antarktiku – najčistijem mestu na Zemlji. Zamrznuti materijal sa stanice Vostok će biti prebačen u laboratoriju i proučen pod elektronskim mikroskopom, rekao je Sergej Bulat.
- Glavni akcenat je stavljen na jedinjenja ugljenika. Ako se pravilno sakupe ove čestice, može se odgovoriti na pitanje: u trenutku formiranja Zemlje tamo su bili neki oblici života ili ne.
Kometa istopljena toplotom zvezde, potpuno je razorena. Njeni ostaci takođe bi bili interesantni za nauku. Nažalost, sa Zemljom se oni neće preseći, kaže šef odeljenja za fiziku i evoluciju zvezda Astronomskog instituta RAN Dmitrij Vibe:
- U decembru teleskop Habl je tražio oblak fragmenata koji je ostavila kometa posle njenog leta ka Suncu. On je vrlo daleko od Zemlje i sudar sa njim nam ne preti: mi se u toj oblasti prostora nećemo naći. Sve što možemo da vidimo su čestice koje je kometa gubila do svog približavanja Suncu.
Uporedo sa tim naučnici sumnjaju da će čestice kometinog repa stići da padnu na Antarktik do kraja januara.
Prema portalu earthsky.org, sitne čestice komete mogu da lutaju u vazdušnim tokovima do nekoliko meseci, izazivajući lepu pojavu – srebrnaste oblake. A zvezdane kiše najverovatnije neće biti. Ipak komete su malo proučeni i nepredvidivi objekti, tako da su sva iznenađenja moguća. Jedno od njih ISON je već priredila: nije ostvarena prognoza prema kojoj su joj predviđali da potaje jedna od najsjajnijih kometa veka i da zamrači čak pun Mesec. Tako bi se desilo da se nebesko telo nije prerano raspalo.
Boris Pavliščev,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
