Izvor: Politika, 18.Sep.2012, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komemoracija okupaciji
Na prvu godišnjicu postojanja, pokret „Okupiraj Volstrit” pokušava da pokaže kako je još bitan
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Za momenat, u ponedeljak ujutru u parku Zukoti, nadomak Volstrita, sve je zaličilo na scene od pre godinu dana: oko hiljadu mahom mladih demonstranata policija na konjima sprečila je da uđu u samo središta finansijske četvrti, simboličnog srca američkog kapitalizma. Jedan broj demonstranata je uhapšen, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ostali su se pomirili sa nemogućnošću da ostvare svoj naum. A možda im je cilj bio upravo ono što se dogodilo: da zbog sukoba sa organima reda ponovo budu medijska tema.
To su međutim bili i prethodnih nekoliko dana: mediji su, štampani i elektronski, opširnim osvrtima ispratili jučerašnju godišnjicu pokreta „Okupiraj Volstrit”, nesvakidašnjeg protesta protiv savremenog kapitalizma, njegovih nejednakosti, uticaju novca na politiku, protiv političkog sistema i poretka.
Šarolik mlad svet, od studenata, intelektualaca do beskućnika, okupirao je prvo park Zukoti i od njega napravio centar protesta koji je brzo postao sveamerički, ali i globalni: slične akcije organizovane su od Londona do Melburna.
Pokret je privukao pažnju svojim parolama koje su lucidno ukazivale na društvene i ekonomske paradokse, a u politički leksikon brzo su ušle (i ostale) sintagme „99 odsto” i „1 odsto”. Prva je opisivala narod, a druga njegovu elitu: jedan odsto najbogatijih koji su prigrabili glavninu ekonomske, a preko nje i političke moći.
„Okupatori” su bili nešto posebno i zbog toga što su odbijali da ustanove organizacionu hijerarhiju i definišu svoj akcioni plan. Odluke su donosili demokratski, na večernjim skupštinama, a nisu pokazali nameru da se približe nijednom od dva politička tabora, iako im je Demokratska partija sa svojim programom bila neka vrsta prirodnog saveznika.
Nisu dakle bili ni za Obamu, mada su u početku nazivani „Obaminom generacijom”, jer su upravo glasovi mladih 2008. doprineli njegovoj istorijskoj pobedi na predsedničkim izborima.
Ta generacija je sada razočarana i zato je ovogodišnja predsednička utakmica neizvesna, uprkos tome što Obamin protivnik, kandidat američkih konzervativaca ne impresionira ni svojom ličnošću ni programom, a uz to je i pripadnik „1 odsto”, multimilioner koji se obogatio na finansijskim špekulacijama.
Okupacija parka Zukoti potrajala je jedan mesec i 29 dana, a onda je rasturena policijskom akcijom. Primenjen je zakon po kojem protesti mogu da se održavaju preko dana, ali na javnim površinama ne sme da se spava.
Šatorska naselja u drugim gradovima potrajala su nešto duže – ono u vašingtonskom parku Mekferson, nedaleko od Bele kuće, demontirano je tek u proleće. U stvari, okupacije su svugde završene policijskim intervencijama, pošto su političari shvatili da im pokret ne može niti pomoći niti naškoditi.
Time su prestali da budu vidljivi, nestali su iz medija, mada nisu prestali da budu aktivni. Preselili su se u kancelarije, a okrenuli su se nekim drugim aktivnostima, kao što je bila pomoć ljudima koji su prestali da otplaćuju stambene kredite da ih banke ne isele.
Ali kad se podvuče crta, pokret je malo šta opipljivo postigao. Pogotovo kad se uporedi sa onim sa druge strane ideološkog spektra, „Čajankom”, koja je, kao pokret desnice, bila svrsishodnije organizovana i preciznije znala šta hoće, i to i postigla. Preuzela je kontrolu nad Republikanskom partijom, i još u jesen 2010, u Vašington je stiglo više od 80 njenim glasovima novoizabranih kongresmena.
Ekonomista Džozef Stiglic, koji je prošle godine objavio dobro dokumentovanu knjigu o nejednakostima u Americi i posećivao logore okupatora, smatra da je glavna greška „Okupacije Volstrita” što nije pokušao da svoj glas pojača kroz Demokratsku partiju na sličan način kako su se u Republikansku infiltrirali aktivisti „Čajanke” i uveliko joj nametnuli svoju ideologiju.
U međuvremenu, Volstrit je nastavio sa starom praksom: sa enormnim platama svojih menadžera, poreskim malverzacijama, kockanjem sa novcem deponenata, a otkriveno je da je štimovan čak i „libor”, ključna kamatna stopa.
Zbog toga je na prvo godišnjicu „Okupacije” glavna dilema da li je ona i poslednja – da li je juče održana proslava ili komemoracija.
Milan Mišić
objavljeno: 18.09.2012.
