Izvor: Politika, 12.Apr.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome to odgovara
Beloruski list spekuliše o mogućim uzrocima i počiniocima terorističkog napada u metrou u Minsku
U trenutku pisanja ovog teksta informacija još nije bilo tako mnogo. Svi i dalje pokušavamo da proniknemo u to ko je mogao biti organizator „crnog ponedeljka” u beloruskoj prestonici.
Teško je prihvatiti da je neko na glavnoj stanici metroa slučajno zaboravio torbu u kojoj je bila plinska boca, ili nešto tako. Znači, reč je, ipak, o terorističkom napadu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Nije moguće ne podsetiti se rezultata istrage prošlog napada u Minsku, u noći između 3. i 4. jula 2008, koja se završila uzimanjem otisaka prstiju beloruskog stanovništva. Pa ipak, ovaj napad beloruske specijalne službe nikada nisu uspele da reše. Kao i da spreče novi. Pre svega stoga što su te službe „zatočenici“ borbe protiv neistomišljenika, a ne terorista. I u svojoj potrazi za mitskim „mrtvim pacovom“ zanemaruju realnu opasnost.
U ovom trenutku optužiti bilo koga za ono što se desilo bilo bi neodgovorno. Stoga, ograničimo se na analizu najmogućijih verzija.
– Eksplozija je delo stranih specijalnih službi,
– eksplozija je delo opozicionih grupa,
– eksplozija je delo neke od grupa sa vlasti.
Krenimo redom.
Verziju o učešću stranih specijalnih službi moguće je tumačiti iz dva ugla – ruske i zapadne.
Aleksandar Lukašenko (beloruski predsednik) ne jednom je u poslednje vreme optužio zapadne tajne službe da spremaju državni udar u Belorusiji. Ipak, te propagandne izjave ni u jednom slučaju nisu potkrepljene bilo kakvim dokazima. Naša država nije toliko interesantna Zapadu da bi se vršile neke ozbiljnije pripreme za promenu stanja u njoj, a pogotovo se ne bi išlo na tako drastične mere, poput terorističkih napada, u čijoj organizaciji učešće tajnih službi demokratskih zemalja odavno nije registrovano.
Druga priča su – naši istočni susedi. Oni su, ne tako davno, direktno bili umešani u ubistvo jednog od čečenskih lidera, Jelimhana Jandarbjeva, koji je živeo u Kataru. Drugim rečima, drugovima iz Moskve ne nedostaje odgovarajuće iskustvo.
Sećam se da je, posle eksplozije na teritoriji ruske ambasade u Minsku 30. avgusta, beloruska propaganda iznosila vrlo jasne aluzije na saveznika. Konkretno, glavni i odgovorni urednik „Beloruske misli” Vadim Hajgens rekao je tada da je reč „o provokaciji ruskih bezbednosnih službi, koje su počele izbornu kampanju (za šefa beloruske države) i pre početka prave kampanje”. Na moguće učešće ruske strane u incidentu ukazao je tada i Aleksandar Lukašenko.
Ipak, nije jasno kakvu bi korist od terorističkog napada u Minsku mogle da imaju ruske specijalne službe u ovom trenutku. Oni resurse za tako nešto sigurno poseduju, ali nedostaje im – očigledan razlog.
Idemo dalje. Beloruska opozicija, čak ni u svoje najbolje vreme, nije imala potencijal za ovu vrstu akcija. Govoriti o njihovoj sposobnosti da izvedu terorističku akciju, sada dok još ližu rane od teškog poraza koji su doživeli 19. decembra (predsednički izbori), mogu samo komentatori sa državne televizije. Za belorusku opoziciju, u ovakvom stanju, čak i izvođenje elementarnih uličnih akcija predstavlja nepremostivi problem. A teroristički napad... I opet pitanje – zbog čega? Opozicija nema ni sredstva ni razlog za ovakvu akciju.
I tako stižemo do verzije o učešću u napadu neke od grupa iz vlasti. Jasno je da tu ima i sredstava i razloga.
Nema sumnje da će belorusko rukovodstvo izjaviti da je cilj napada bio – destabilizacija stanja u državi. Iz arhiva će se izvući stara parola – „Rukavica je bačena”, kao 1997. posle eksplozije čija žrtva je bio predsedavajući Mogilovskog komiteta za državnu kontrolu Jevgenij Mikolucki, ili će izabrati neku novu, u sličnom stilu. Ponovo će se početi sa pritiscima na opoziciju i upozorenjima na „bezumne neprijatelje naroda”, kojima je cilj razaranje beloruske stabilnosti, i to u pravom smislu.
Ali, da pogledamo i koje su moguće posledice eksplozije. Stotine hiljada ljudi izlazi na ulice sa zahtevom za ostavku vlasti, koja eto nije sposobna da obezbedi sigurnost građana. Malo verovatno. Verovatnija je varijanta o jačanju straha u društvu.
A ko je taj koji je u proteklim mesecima širio strah među građanima? Ko je od muve pravio slona i od razbijenih stakala na zgradi vlade napravio – državni udar? Ko je građanima stavio na znanje da će svaki izraz neistomišljenja biti kažnjavan bez pardona?
Ipak, uprkos masovnoj kampanji suzbijanja, nezadovoljstvo u Belorusiji od Nove godine polako narasta. Tome su doprineli, pre svega, ekonomski problemi koji su se u „silnoj” i „procvetajućoj” nakupili u priličnoj količini. Rast cena, povlačenje strane valute iz slobodne prodaje i druga „zadovoljstva” „jedinstvenog modela” izazvali su potmulu tutnjavu čak i među najlojalnijim građanima. U slučaju, vrlo verovatne, devalvacije ili sličnih potresa, taj tutanj preti da se pretvori u mnogo ozbiljniju eksploziju nezadovoljstva. Možda je neko rešio da predupredi taj protest drugom, istinskom eksplozijom. Skrenuti pažnju, i posejati, ne strah, nego užas, među građanima.
Ponavljam, sve izloženo nije ništa više od teoretskog razmatranja u vezi sa onim što se dogodilo. Ipak, s uverenjem se može govoriti o jednom. Nedavno je Lukašenko objasnio zbog čega ne može da se povuče sa mesta šefa države: jer, bez njega „ljudi bi umirali po ulicama”. Ali – ljudi na ulicama (i u metrou) umiru i pri sadašnjoj vlasti.
Aleksandar Starikevič
---------------------------------------------
Sačinjeni foto-roboti mogućih terorista iz Minska
Prema izveštajima agencija
Minsk – Beloruska policija sačinila je foto-robote dvojice osumnjičenih za izazivanje eksplozije na stanici metroa „Oktobarska” u glavnom gradu Minsku, u kojoj je juče poginulo najmanje 12, a lakše ili teže ranjeno više od 200 osoba.
Kako je izjavio ministar unutrašnjih poslova Belorusije Anatolij Kulješov, u pitanju su dvojica muškaraca, a policija pregleda sve video-snimke sa mesta eksplozije i okolnih lokacija. „Sačinili smo dva foto-robota prema informacijama građana očevidaca, koji su se javili i opisali ih”, rekao je beloruski ministar policije, a prenela agencija RIA Novosti.
Predsednik Komiteta državne bezbednosti (KGB) Belorusije Vadim Zajcev rekao je da je osumnjičen mlađi muškarac „neslovenskog” izgleda.
Šef operativno-istražne grupe i zamenik beloruskog glavnog tužioca Andrej Šved saopštio je juče da je privedeno nekoliko osoba. Interfaks je preneo reči Šveda da se „ne radi o teroristima samoubicama” i da je „veoma velika verovatnoća da je u pitanju bila naprava s daljinskim upravljanjem”.
Državna televizija je u međuvremenu saopštila da je eksplozivna naprava imala snagu ravnu jačini pet do sedam kilograma trinitrotoluola (TNT) i da je, sudeći po rezultatima preliminarne istrage, najverovatnije bila postavljena ispod klupe za odmor na stanici metroa.
Glavno tužilaštvo Belorusije okvalifikovalo je eksploziju kao teroristički akt, a beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je na vanrednoj sednici zahtevao od nadležnih bezbednosnih organa da „prevrnu čitavu zemlju i nađu te nakaze”.
Lukašenko je poručio policiji i da proveri „crne kopače” – kako se nazivaju oni koji traže i pronalaze predmete iz Drugog svetskog rata i prodaju nelegalno pronađenu municiju i vatreno oružje. „Još posle 3. jula (eksplozije na Dan grada 2008. godine) naredio sam da se cela zemlja pročešlja i odseče ruka svima kod kojih se nađe eksploziv”, rekao je predsednik Belorusije, prenose RIA Novosti.
U Belorusiju su juče doputovala dvojica stručnjaka kriminologa iz Federalne službe bezbednosti Rusije da bi pomogli u istrazi terorističkog akta.
U Minsk će, kako izveštava Interfaks, otputovati i tim ruskih lekara radi pružanja pomoći stradalima.
S. R.
objavljeno: 13.04.2011.
