Izvor: Politika, 26.Jun.2010, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Komandant preokreta

Ka­da je Oba­ma u sre­du sa­op­štio da će ge­ne­ral (sa 4 zve­zdi­ce) Dej­vid Pe­tre­us pre­u­ze­ti ko­man­du u već naj­du­žem ame­rič­kom ra­tu, av­ga­ni­stan­skom, na­ci­ji je po­ru­čio da me­nja sa­mo lič­nost, ali ne i stra­te­gi­ju. Pret­hod­ni­ka, ge­ne­ra­la Me­kri­sta­la, mo­rao je da se re­ši zbog nje­go­vog, voj­ni­ci­ma ne­pri­me­re­no du­gog, je­zi­ka, a ga­ran­ci­ja da na­sled­nik ne­ma tu ma­nu je­ste re­pu­ta­ci­ja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je naj­bo­lji ge­ne­ral me­đu di­plo­ma­ta­ma i naj­ve­ći di­plo­ma­ta me­đu ge­ne­ra­li­ma.

Voj­nik, di­plo­ma­ta – i po­li­ti­čar. Ko­jim re­do­sle­dom, to za­vi­si od si­tu­a­ci­je. Pe­tre­us uži­va naj­ve­ći ugled od svih ofi­ci­ra u Pen­ta­go­nu i naj­ve­ći je voj­ni auto­ri­tet ta­mo gde je to ta­ko­đe iz­u­zet­no va­žno: na Ka­pi­tol Hi­lu. Go­to­vo pod­jed­na­ko me­đu kon­gre­sme­ni­ma de­mo­kra­ta­ma i re­pu­bli­kan­ci­ma (ko­ji­ma po du­ši pri­pa­da).

To zna­či da Oba­ma ni­je imao bo­lji iz­bor i da je na da­nas naj­de­li­kat­ni­je me­sto naj­ve­će voj­ne si­le sve­ta do­šao čo­vek ko­ji će si­gur­no vi­še da re­spek­tu­je svog ci­vil­nog vr­hov­nog ko­man­dan­ta od pret­hod­ni­ka, ali i vr­hov­ni ko­man­dant nje­ga. Sve što Pe­tre­us bu­de tra­žio po svoj pri­li­ci će i do­bi­ti. Po­sle sme­ne dva glav­na av­ga­ni­stan­ska ge­ne­ra­la za sa­mo 13 me­se­ci, Oba­ma po­li­tič­ki se­bi ne mo­že da pri­u­šti da se ola­ko re­ši i tre­ćeg.

Pe­tre­us je svo­ju re­pu­ta­ci­ju ste­kao u Ira­ku, gde je bio ar­hi­tek­ta pr­vo eska­la­ci­je, a po­tom pre­o­kre­ta. Do smi­re­nja (ko­je još tra­je) ta­mo je,isti­na, do­šlo tek po­što su su­ni­ti od­lu­či­li da pro­me­ne stra­nu, pa se oče­ku­je da svo­ju ve­šti­nu ube­đi­va­nja pod­jed­na­ko ko­ri­sti i na no­vom rad­nom me­stu, gde je već po­ka­zao da mo­že, se­de­ći na pra­šnja­vom po­du, da is­pi­ja čaj za ča­jem iz mu­sa­vih šo­lja.

Di­plo­mac s Vest Po­in­ta (1974), Pe­tre­us (57) ima i dok­to­rat iz me­đu­na­rod­nih od­no­sa s Prin­sto­na. Ko­man­do­vao je 101. va­zdu­ho­plov­nom di­vi­zi­jom pri­li­kom in­va­zi­je na Irak 2003, a za glav­no­ko­man­du­ju­ćeg je po­sta­vljen po­čet­kom 2007, ka­da ni ta­mo, kao ni da­nas u Av­ga­ni­sta­nu, ni­šta ni­je išlo.

S tog me­sta po­sta­je šef Cen­tral­ne ko­man­de, ko­ja nad­gle­da ceo Bli­ski is­tok i deo cen­tral­ne i ju­go­za­pad­ne Azi­je, pa je, for­mal­no gle­da­no, nje­go­vo no­vo una­pre­đe­nje ustva­ri de­gra­di­ra­nje. Ali je, raz­u­me se, sve­stan da va­žni­jeg po­sla od ovo­ga ko­ji mu je po­ve­ren u ame­rič­koj voj­sci da­nas ne­ma.

Od Bu­šo­vog ge­ne­ra­la ve­o­ma br­zo je po­stao Oba­min, a po­mi­nja­ne su i nje­go­ve pred­sed­nič­ke am­bi­ci­je za 2012, od ko­jih sa­da si­gur­no ne­ma ni­šta. Autor je udž­be­ni­ka o pro­tiv­po­bu­nje­nič­koj stra­te­gi­ji, ali se sma­tra da će s ta­li­ba­ni­ma ipak vi­še mo­ra­ti da pre­go­va­ra ne­go da se pro­tiv njih bo­ri. „Kre­a­ti­vac, ma­ni­pu­la­tor i ko­man­dant me­dij­ske ere”, ka­ko ga opi­su­ju, tek tre­ba da do­ka­že su po­bed­ni­ci sa­mo oni – ko­ji zna­ju ka­ko da po­be­de. I po­ka­že ka­ko stra­te­gi­ja je­ste va­žna, ali da je lič­nost ko­ja je re­a­li­zu­je još va­žni­ja.

Mi­lan Mi­šić

objavljeno: 27/06/2010

Nastavak na Politika...