Izvor: Politika, 01.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komandant i deset američkih predsednika
Od Ajzenhauera do Buša, od Hruščova do Putina, Kuba je sve promene u vođstvu velikih sila preživela samo sa jednim liderom, dok su američki kolumnisti od početka predviđali njegov kraj
Američki uvodničari su pola veka neiscrpnu inspiraciju za svoje tekstove nalazili u Fidelu Kastru, ali nijedno od njihovih predviđanja nije se ostvarilo. Sedma sila mu od početka odbrojava dane, a ni danas nije sigurna da Fidel Kastro zaista odlazi, iako se sam u to zaklinje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
I pre nego što je došao na vlast pre pola veka, američka štampa počela je sa uvodnicima o Kastru i Kubi. Kastro je, kako sada otkriva „Los Anđeles tajms”, viđen kao pretnja severnoameričkoj sili, još u julu 1958. kada je kidnapovao nekoliko Amerikanaca. Uredništvo lista upozorilo je američku administraciju da „ne treba da sedi skrštenih ruku” , i da bi „njihovi očevi” u sličnim prilikama poslali američke marince.
Znatno opreznije kolegijum je reagovao 2.januara 1959, kada su pobunjenici sa Kastrom na čelu preuzeli vlast:„Batistina snaga je polako isisana izvanrednom revolucijom Fidela Kastra i njegovih sledbenika"Kastro je više puta ponovio da ne želi da bude predsednik"kakvu god zvaničnu ili nezvaničnu ulogu da preuzme, Kastro će sigurno biti novi ’jaki čovek’ na Kubi. Svet u međuvremenu čeka da vidi kako će upotrebiti svoju snagu"”
Nekoliko meseci kasnije, 25 maja 1959. tadašnji glavni urednik pisao je o Fidelu Kastru kao o čoveku koji je svojom iskrenošću impresionirao sve urednike. Njegov program za Kubu , koliko sam ja mogao da vidim, pun je dobrih namera i bez definitivnog plana. Još je rano u revoluciji da se ti planovi oforme"
Demolirani hotel u Harlemu
U februaru sledeće godine američki kapital i investicije počeli su da se povlače sa Kube i štampa je to uvodnicima pozdravila. Već u aprilu 1960. komentatori su počeli sa uzaludnim navijanjem da se zbaci Fidel Kastro. To se desilo kada je jedan od kubanskih urednika proteran iz zemlje. Komentator „Tajmsa” pogrešno je predvideo da će Kastra restrikcija štampe skupo koštati, upoređujući događaj sa Peronovim (autokrata u Argentini) proterivanjem jednog istaknutog novinara. „I Fidel Kastro bi mogao da se uveri kako jedan od proteranih novinara može simbolično da ima veću snagu i da značajno nadživi svog progonitelja"”
U julu 1960. „Los Anđeles tajms” prvi put poredi kubanskog lidera sa Hitlerom. Pozivajući prijatelje iz Latinske Amerike(tada je veza SAD sa latinoameričkim susedima bila mnogo jača i značajnija) da počnu da „deluju zajedničkim snagama” ukoliko ne žele da „komunizam ostvari svoju najveću pobedu, i to u našem zadnjem dvorištu”.
A kada je sa svojom delegacijom došao na zasedanje Generalne skupštine UN 21 septembra 1960, bila je to prilika da se ismeje njegova „revolucionarna štedljivost”. Kubanska delegacija nije htela da plati 400 dolara na dan (za trideset soba) u hotelu „Šelburn”, pa se svita sastavljena od „probača hrane, lekara, obezbeđenja, češljača Kastrove brade” premestila u Harlem gde je platila dvostruko više na dan. Ostavili su za sobom, kako je bar utvrdio komentator „Tajmsa”, iščupane gajtane, cigarama progorele tepihe i zavese, ustajale bifteke u frižiderima. Osnovna učtivost, kako su napisali, nalaže da ne navedemo kakvo je bilo stanje u kupatilima"
Mediji su počeli da iščekuju Kastrovu smrt još 1972. godine. „Tajms” u junu pre trideset šest godina prvi put piše kako se Kastro hvali damu je „srce od čelika”, iako neki krugovi „bliski kubanskom diktatoru” nagoveštavaju da pokazuje znake čoveka koji je preživeo srčani udar...
Ipak, mesec dana posle toga, kada su se američki naučnici vratili sa jedne konferencije UN u Havni, uredništvo je počelo da se zalaže za omekšavanje američke blokade komunističkog ostrva. „Ne zato što je Kastro postao dobar momak i sused, već zato što sankcije nisu u nacionalnom interesu Amerike"”
No, niko ih u Vašingtonu nije poslušao. Pojedini novinari tražili su da tadašnji predsednik Nikson prema Kubi primeni istu taktiku kakvu je počeo da sprovodi prema Kini. Čak je i konzervativni erudita i pisac Vilijam F. Bakli džunior našao za shodno da napiše kako je krenuo u ilegalnu humanitarnu akciju da pomogne sestri svoje kubanske kuvarice na samrti. Ispisao je recept za morfijum i nabavio ga u američkoj apoteci. Utrapio je morfijum pilotu „Pan-Ama”, a dvadeset četiri časa posle toga bolesnici na samrti na Kubi uminuli su neizdrživi bolovi.
Predsednik Karter zagovarao je politiku „otvorenog srca i pruženih ruku”prema stotini hiljada političkih disidenata koji su prihvatili Kastrovo odobrenje da napuste zemlju.
Na tridesetogodišnjicu dolaska Kastra na vlast, kolegijum „Los Anđeles tajmsa” odlučio se na „odmereni komentar” u kome je konstatovano da je „kubanski diktator anahronizam ne samo za Latinsku Ameriku nego i za socijalistički svet u celini”. Ali, dodaje se, „Latinoamerikanci ne vide više u Kastru opasnost"jer shvataju da je njegovo vreme prošlo”"
Teško je objasniti kako je Kastro uspeo da održi režim na Kubi i posle raspada sovjetskog bloka i pada Berlinskog zida, kako je nadomak američke obale kubanski komunizam opstao opkoljen „okeanom kapitalizma”.
Pogrešna procena
U oktobru 1991. održava Četvrti kongres KPKube i nestrpljivi kolegijum konstatuje u novom uvodniku da Kastro više nema svog moćnog zaštitnika i da su mu dani odbrojani.
Ali istorija je na sasvim drugi način izrežirala ulogu kubanskog vođe. U julu 1993. on je na vlasti dočekivao novog osmog američkog predsednika, pozdravljajući Bila Klintona kao „čoveka mira” . Uvodnik„LA tajmsa” uzalud je pozivao Vašington da iskoristi tu priliku i popravi odnose sa susednim ostrvom. „Sada je vreme da se dijalogom vrati Kuba ka demokratiji bez krvoprolića”, pisao je kalifornijski list. Nešto pre toga 23 latinoamerička državnika sastala su se u Brazilu i zahtevala okončanje američkog embarga.
Četrdesetogodišnjicu svoje vladavine, što se američkih medija tiče, Kastro je dočekao u senci afere oko kubanskog deteta sa splava Elijana Gonzalesa, koji je preživeo buru i dočepao se američke obale – iako mu se majka udavila u talasima. Dečak je vraćen ocu na Kubu ipostao Kastrov najuzorniji pionir.
Ni teroristički napad 11. septembra 2001. nije bacio Kubu u zasenak. Javili su se komentari u kojima je argumentovano da CIA greši kad kriminalne bande uzima da završavaju poslove od interesa za zemlju. Iz naftalina su izvučene operacije kojima su rukovodili Ajzenhauer i Kenedi, kada su uz pomoć mafije iz Las Vegasa pokušali ubistvo Kastra.
Barak Obama, crni senator iz Ilinoisa, kako sa odobravanjem konstatuje kolumnista „LA tajmsa”, prvi je predsednički kandidat koji se otvoreno i „hrabro” zalaže za slobodno putovanje Amerikanaca na Kubu kao jedini način da se ukine informativna blokada.
U međuvremenu Kastro je na vlasti nadživeo Ajzenhauera, Kenedija, Džonsona, Niksona, Forda, Kartera, Regana, Buša starijeg, Klintona, "a sa vlasti se povlači pri kraju mandata Džordža Buša sina.
Kada je o Sovjetskom Savezu reč, došao je u vreme Hruščova, preživeo Brežnjeva, Černjenka, Andropova, uspeo da nadživi Gorbačova"Ispratio je u istoriju Jeljcina i odlazi pri kraju Putinovog mandata.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 02/03/2008]
