Izvor: Blic, 10.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko vredimo?
Koliko vredimo?
Jedan fudbaler može postići cenu od nekoliko miliona evra. Dejvid Bekam je, na primer, koštao Real Madrid čak 35 miliona evra. Roblje u moderno doba dostiže vrednost od samo 90 evra, po proceni neprofitne američke asocijacije 'Oslobodite robove'. Prema podacima iste asocijacije, ukoliko je vlasnik plantaže želeo da kupi dva radnika na jugu Amerike, morao je iz džepa da izdvoji današnjih 40.000 dolara. 'Ljudski život nema cenu. Ta fraza lepo zvuči, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u stvarnosti postoji cena', kažu u ovoj asocijaciji. Sabravši podatke o nelegalnoj trgovini ljudskim organima, o ceni transplantacije i nekoliko praktičnih estetskih zahvata, došlo se (mada samo teoretski) do toga da se vrednost ljudskog tela kreće oko 45 miliona dolara. Bar je više nego što vredi Bekam. Život jednog čoveka, pak, može biti bezvredan, ali zato može donositi profit drugima. To vrlo dobro znaju farmaceutske kompanije koje vrše nezakonske eksperimente lekova u Africi.
Katkada se trgovina ljudskim zdravljem završava i na Vol Stritu. Godine 1977. stanovnici Islanda dozvolili su američkoj kompaniji 'Dikod dženetiks' da ispituje njihov DNK. Zato što je lakše otkriti genetski uzrok kod nekih bolesti ukoliko se radi na čitavom stanovništvu, izolovanom od ostatka sveta. Sami Islanđani potrčali su da kupe akcije ove kompanije, koja je od ovog posla zaradila 12 miliona dolara. Međutim, od tadašnjih 56 dolara, vrednost akcije pala je na 4,9.
Takođe, i sudovi su pozvani da određuju cenu ljudskog života kada treba da odrede nadoknadu zbog smrti ili invaliditeta. Prvi u lancu je lekar, a poslednji je sud. 'Postoje tabele', objašnjava Antonela Lončari, pravnik, 'koje povezuju procenat invaliditeta sa visinom nadoknade. To, dalje, zavisi od godina starosti osobe - starijima se priznaje manja cifra'. Cene se kreću od nekoliko stotina do nekoliko miliona dolara. CDC/IF
