Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Jan.2022, 17:12
Koje su posledice onlajn nastave?
Osim zdravstvenog sistema, poslednje dve godine i prosveta je u jednoj vrsti vanrednog stanja u kome trpe svi, đaci, nastavnici, roditelji. Model kombinovane nastave predugo traje i vidljive su njegove posledice u praksi, kažu nastavnici. Značajan broj đaka onlajn nastavu tretira kao raspust, mnogi su izgubili radne navike, opala je motivacija, gradivo se daleko teže usvaja nego kod neposredne nastave i već sada je izvesno da će mnogi imati velike rupe u znanju.
Radni dan >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za Sandru Lučić, majku tri đaka, počinje u cik zore i traje do kasno u noć. Kombinovani model nastave, za decu je, kako kaže, isuviše naporan i komplikovan, pa iziskuje maksimalno angažovanje roditelja.
"Oni moraju stalno pratiti, jednu platformu, drugu platformu, treću platformu i stalno moraju da se uklapaju u tu priču i to je jako teško, znalo se dešavati i noću u 12, 1 nastavnici šalju da bi oni videli ujutro. Ovo je stresno za svu decu, komplet. Asocijalni su svi postali, nema druženja, nema ničega, nema komunikacije, ne druže se, ne viđaju se, fali im to sve i prosto i to utiče na njihovo znanje", izjavila je ona.
Neposredan kontakt i interakciju sa vršnjacima i nastavnikom ne može adekvatno da zameni nijedna virtuelna učionica, kaže dugogodišnja nastavnica matematike Tanja Martić. Čak i uz maksimalan trud nastavnika rupe u znanju su, kako kaže, već sada vidljive i pitanje je da li će ikada moći da se nadoknade.
"Zaista ima velikih propusta s obzirom da sve ovo zaista traje već predugo. Matematika je predmet koji zahteva da se kontinuirano radi jer mi ne možemo sada da preskočimo neko gradivo i kažemo ok nema veze radićemo ga ne znam kad jer sve se nadovezuje jedno na drugo i ukoliko se nešto preskoči ja kad tad na to moram da se vratim. I svesni smo sada koliko je znanje dece koja su nažalost u svemu ovome već 2 godine, slabije u odnosu na generacije od ranije", saopštila je Martić.
Osim samog znanja učenici su izgubili i motivaciju i kontinuitet u radu. Obaveze se gomilaju, uči se većinom površno, kampanjski, a sve to ostavlja i znatno dublje posledice, upozoravaju pedagozi.
"Uglavnom mislim da se najviše odražava na razvoj nekih radnih obaveza i odnosa prema odgovornosti, odnosno odgovornosti prema radu. Stres? Mislim da deca mnogo lakše podnose tu situaciju nego mi odrasli, roditelji i nastavnici jer mi smo mnogo svesniji posledica koje ovo sa sobom nosi", kazala je Danijela Jovanović, školski pedagog.
Negativnih posledica, međutim, prema računici resornog ministarstva nema. Njihove evaluacije govore da nema značajnijih odstupanja u uspesima đaka.
"Ministarstvo je pravilo analizu uspeha učenika na polugodištu. Evo uzećemo primer jedan, prošle godine i ove godine, gde smo imali situaciju da je 98% nastave organizovan neposredno dakle to su praktično normalane okolnosti nastave, e sad prosek je kod učenika 5. 6. 7. i 8. razreda neznatno slabiji od 0,02 do 0,04 u odnosu na prošlo polugodište", rekao je Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete.
Natavnici ipak smatraju da će prava procena štete koja je naneta školstvu, prvenstveno đacima, moći da se napravi tek kada se pandemija završi, a ono što najviše plaši nastavnike i roditelje je što se tome ne nazire kraj.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
