Izvor: Politika, 23.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko ubija Turke
Serija ubistava koja godinama izbezumljuje nemačke kriminaliste i prvi "vrući" trag koji vodi u – tajnu policiju
Od našeg stalnog dopisnika
Berlin, jula – Poslednja žrtva u seriji nerazjašnjenih ubistava koja gotovo izbezumljuju nemačku policiju više od šest godina pala je početkom aprila. I opet je žrtva, kao u prethodnih sedam slučajeva, bio – Turčin.
Na listi misterioznih ubistava našao se, istina, i jedan Grk. Po svemu sudeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << greškom. Ubila ga je, izgleda, sličnost sa susedima sa sa Bosfora.
Tog šestog aprila posle podne, otac Ismail je zatekao u internet-kafeu u Kaselu beživotno telo sina Halita. I nije hteo da čuje za teoriju s kojom je, najčešće, tapkajući u mraku, baratala istraga: da iza nerasvetljenih ubistava u Nirnbergu, Hamburgu, Minhenu, Rostoku, Dortmundu i Kaselu stoji mafija.
Halit je "bio pravi anđeo", kaže njegov otac. I nikad se, tvrdi, nije bavio prljavim poslovima. Pohađao je večernju gimnaziju i nameravao da studira informatiku.
Jedino što je policija mogla da utvrdi na licu mesta jeste da se ubistvo dogodilo na istovetan način kao i sva ona prethodna. I iz istog oružja, pištolja češke proizvodnje, tip 83, kalibar 7,65 milimetara.
Pucnji iz plastične kese
Od ubice, kao i u ranijim slučajevima, ni traga. Ni otiska prstiju, ni dlake, ni opipljivog motiva koji bi čitavu četu profesionalaca, njih preko stotinu, angažovanih na rasvetljavanju zagonetnih ubistava naveli na trag.
Ovoga puta istraga se, međutim, našla na "vrućem" tragu koji bi nezavršenu kriminalističku priču mogla lako da pretvori u takođe vruću političku aferu.
Nedelju dana posle Halitovog ubistva, specijalni tim islednika obratio je posebnu pažnju na čoveka koji je u vreme kad se dogodio zločin napustio internet-kafe. Očevici su uvereni da je reč o Nemcu, između 30 i 35 godina, kratke, svetle kose i čvrste građe, s naočarima tankih okvira. Imao je na sebi zeleni džemper. U ruci plastičnu kesu, u kojoj se nalazio, očigledno, neki teži predmet.
Istragu je upravo taj detalj posebno "naelektrisao". Ubica je, i u ovom slučaju, povukao okidač i pucao iz plastične kese, kako bi sprečio da prazne čaure ne ostanu na mestu zločina.
Policijski eksperti su grozničavo tragali za eventualnim otiscima prstiju na kompjuterskim tastaturama, za bilo kakvim opipljivim dokazom. Posle petnaest dana trag ih je doveo do čoveka koji je očigledno bio česta mušterija u Halitovom internet-kafeu. I taman kad su poverovali da taj trag vodi do konačnog uspeha, stvari su počele da se komplikuju: ispostavilo se da je osumnjičeni, u medijima ga označavaju samo sa "R", agent tajne službe za zaštitu ustavnog poretka.
Odmah im je bilo jasno da je u pitanju veoma "eksplozivan štof", s nepredvidivim posledicama.
Istraga je utvrdila da je reč o čoveku koji više od deset godina radi u pokrajinskoj službi (Hesen) bezbednosti, sa besprekornim profesionalnim dosijeom i ugledom, čija je "interesna sfera" bio "ekstremizam među strancima".
Početne sumnje su se uvećavale sa svakim novim detaljem do kojeg je dolazila istraga: u njegovom stanu, prilikom pretresa, pronađena je, između ostalog, knjiga o "serijskim ubicama", tokom prvih saslušanja ponašao se nadmeno i tajnovito, odbio je da objasni razlog njegovog prisustva u internet-kafeu na dan i u vreme kad se dogodilo ubistvo mladog Turčina.
Dovoljno razloga da iz statusa "svedoka" bude preveden u status okrivljenog. I – 21. aprila "R" je bio "priveden" na saslušanje u kriminalističku policiju.
Vest o njegovom hapšenju izazvala je pravu buru u centrali pokrajinske službe bezbednosti. Njen šef je dao nalog za pokretanje disciplinskog postupka i, koji dan kasnije, zabranio mu da se bavi dotadašnjim, i bilo kakvim, poslom.
Kad je prosejao kroz isto i rešeto argumente koji su "radili" protiv agenta "R" i one koji su mu išli u prilog, tužilac nije našao dovoljno dokaza da izda nalog za hapšenje. Činjenica koja će, uz neke druge, dovesti do žestokog sporenja između kriminalističke i tajne policije i daljeg "tretmana" osumnjičenog.
Kriminalistička policija je optuživala tajnu da se ponaša arogantno i odbojno kad je reč o davanju podataka iz "radne biografije" agenta "R", tvrdeći da istraga nije uspela da otkrije na čemu je zaista bio angažovan.
Iz službe bezbednosti su, dakako, odbijali te optužbe, tvrdeći da su sve vreme bili "veoma kooperativni" i da su "ispunjavali svaku želju" kriminalističke policije.
Strah od političke afere
U strahu od obelodanjivanja podatka da u svojim redovima ima ubicu, i to serijskog, na čijem nišanu su isključivo stranci, i prevashodno Turci, aktivirao je, očigledno, jak odbrambeni mehanizam tajne službe, iz koje je poteklo objašnjenje da se njen čovek našao samo "u pogrešno vreme na pogrešnom mestu".
Ono što je ključalo iza "zavese", provalio je, ko će drugi, pre neki dan visokotiražni, i bulevarski, "Bild". Kriminalistička afera u "policijskoj familiji" grunula je tako u javnost, i izazvala politički potres. Članovi parlamentarne komisije za nadzor tajnih službi reagovali su sa ogorčenjem i povređenošću.
Uve Han je konstatovao kako je nedopustivo da članovi ove komisije i odbora za unutrašnju politiku pokrajinskog parlamenta iz novina saznaju za "neverovatan događaj", a predsednik parlamentarne komisije je ćutanje o tako kardinalnoj aferi nazvao "nečuvenim diskreditovanjem parlamenta".
Čitav slučaj je sada u rukama jednog multidisciplinarnog tima koji radi pod lozinkom "Bosfor" u konačnom rasvetljavanju čitave serije misterioznih ubistava, čije žrtve su bile isključivo stranci.
"Tempirna bomba" koja bi mogla da izazove razornu političku eksploziju: državni tužilac iz Dortmunda Hajko Artkemper je uveren da je oroz povlačila mržnja prema migrantima. Dovoljan razlog, ako se ta teza zaista potvrdi, za uzbunu, još ako se ispostavi da je prst na orozu držao agent službe bezbednosti...
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 23.07.2006.]
