Izvor: Politika, 03.Jun.2014, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko posle Huana Karlosa
Nakon abdikacije španskog kralja, narod i lideri levih stranaka traže da se izjasne da li uopšte žele nastavak monarhije
Posle gotovo četiri decenije na tronu, prirodno je što je juče saopštena odluka španskog kralja Huana Karlosa (76) da abdicira u korist svog sina princa Felipea (45) izazvala iznenađenje. Španci ga poštuju zbog njegove ključne uloge u demokratskoj tranziciji posle smrti diktatora Franka, ali popularnost mu je znatno opala proteklih godina zbog niza >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << korupcionaških afera u porodici.
Naročito mu je zamereno što je u jeku ekonomske krize, pre dve godine, krišom bio na luksuznom safariju u Bocvani, učestvovao u lovu na slonove i povredio nogu, posle čega je morao da bude podvrgnut nekolikim operacijama. Usledila je i afera sa njegovom kćerkom Kristinom i zetom Injakijem Urdangarinom koji su pod istragom za proneveru šest miliona evra i sva je prilika da će završiti na sudu. Španci su zbog ovog i drugih incidenata počeli da sumnjaju u kralja. Sa toliko istančanosti umeo je da prevede zemlju u demokratiju, ali je vremenom izgubio osećaj za patnje običnih građana u krizi, uobičajen je komentar u Madridu.
Odmah pošto je vest o odlasku sa trona juče ujutru saopštio predsednik vlade Marjano Rahoj, objašnjavajući da je kralj doneo odluku iz ličnih razloga, društvene mreže su se usijale. Mnogi traže da se organizuje izjašnjavanje o tome da li narod želi monarhiju ili republiku. Predvodnik nove partije Podemos (Možemo), koja je na majskim izborima za Evropski parlament osvojila pet mesta, smatra da je era monarhije zauvek prošla i da je došlo vreme za izgradnju modernije države, primerenije potrebama osiromašenog stanovništva. Španija ima jednu od najvećih stopa nezaposlenih (26 odsto), a oštre mere štednje pogodile su najviše mlade ljude. U takvim uslovima nepotrebno je trošiti pare na dvorce i kraljeve.
„Ako vlada zaista misli da Felipe uživa poverenje građanstva, trebalo bi da to proveri na biračkim mestima, rekao je za madridski „Pais” Pablo Iglesijas, lider nove stranke izrasle iz pokreta nezadovoljnika koji su mesecima kampovali na centralnim trgovima svih većih gradova i zahtevali direktniju demokratiju bez povinovanja diktatima finansijskih institucija. Iglesijas je takođe uputio poruku opozicionim socijalistima od kojih traži da ne podlegnu pritiscima vladajuće Populističke partije i ne dozvole proglašenje novog suverena.
„Vreme je da narod kaže svoju reč”, smatra i Kajo Lara, koordinator Ujedinjene levice (Iskijerda unida). Po njegovim rečima, „potpuno je nezamislivo da u 21. veku govorimo o krvnom nasledstvu”. Levica poziva da se građani odluče da li hoće „demokratiju ili monarhiju”.
Nema sumnje da će dilema oko monarhije biti još oštrija narednih dana kada počne zakonski proces oko predaje krune Felipeu. Španski ustav predviđa abdikaciju, dok sve drugo oko nasledstva krune tek treba da se uredi zakonom. Po objašnjenju pravnih stručnjaka, novi zakon tek treba da odredi formu i proces za prenos krune na sina Felipea. Zakon će biti donet, kako sugerišu, po hitnom postupku, i sastojaće se od dokumenta kojim će se uvažiti ova ostavka i koji će prihvatiti članovi parlamenta.
Smena na tronu ipak nije po mišljenju mnogih Španaca došla u pravom trenutku, kako to tvrdi predsednik vlade Marjano Rahoj. Na takav zaključak navodi i reakcija Artura Masa, predsednika vlade Katalonije, regiona koji bez obzira na protivljenje Madrida izlazi u novembru na referendum o nezavisnosti. Mas kaže da se kralj obraćao Špancima, ali da postoji i drugi narod (Katalonci) koji takođe želi da sam sebi odredi put. I iz Baskije stižu reakcije tamošnjih lidera, da je ovo prilika da se razmotri nezavisnost ove pokrajine.
Što se tiče princa Felipea, na njegovu ličnost Španci nemaju primedbe. Kralj je obrazložio da će njegov sin sa sobom doneti novu energiju i podstaći reforme.
U prvim reakcijama iz Velike Britanije, mediji ističu da abdikacija Huana Karlosa neće podstaći englesku kraljicu da krene njegovim putem. Englezi takođe ističu kako mediji na Iberijskom poluostrvu štede kraljevsku porodicu i ne iznose detaljno njihove afere, već o mnogo čemu ćute.
Sa druge strane, španska javnost smatra da je kraljevina na Ostrvu stabilnija i tradicionalnija od iberijske, iako tabloidi detaljno izveštavaju o svim preljubama, svađama, i ljubavima na engleskom dvoru.
------------------------------------------------------------
Dinastija Burbon
Huan Karlos je izdanak jedne od grana dinastije Burbon koja je vekovima vladala u pojedinim evropskim zemljama. Burboni su francuska vladarska porodica, a pre nego što je došla na presto te zemlje, na kraju 16. veka, vladali su kraljevinom Navara. Burboni su vladali Francuskom do revolucije 1792. i ponovo 1814–1848, i u pojedinim italijanskim zemljama kao što su Napuljsko kraljevstvo i Kraljevstvo dveju Sicilija
------------------------------------------------------------
Franko odredio Huana Karlosa za svog naslednika
Oca Huana Karlosa, Don Huana, Franko i njegovi saborci smatrali su suviše liberalnim pa je Franko decenijama pripremao Huana Karlosa za ulogu kralja, zaobišavši njegovog oca. Proglasio ga je svojim naslednikom pošto je doneo zakon o nasleđu 1947. godine kojim je Španija ostala kraljevina kojom do smrti upravlja Franko u svojstvu regenta. Huan Karlos je na presto došao posle Frankove smrti.
Z. Šuvaković
objavljeno: 03.06.2014.
