Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Okt.2011, 02:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je sledeći Amerikanac za odstrel?
VAŠINGTON -
Likvidacija Anvara Al Avlakija pokrenula je u SAD raspravu o tome koliko se izvršnoj vlasti sme dozvoliti da odlučuje o životu i smrti nekog američkog građanina.
Al Avlaki, jedan od lidera Al Kaide na Arabijskom poluostrvu, prvi je Amerikanac koga je američka administracija stavila na listu onih koji predstavljaju neposrednu opasnost po SAD i stoga odobrava njihovo ubistvo.
On >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sam nikada u SAD nije optužen ni za kakav zločin, nikakva istraga nije sprovedena, niti pokretnut sudski proceš protiv njega, tako da se, strogo pravnički gledano, na toj listi našao samo na osnovu poverljivih informacija obaveštajnih službi.
Peti amandman američkog Ustava kaže da nijedan građanin SAD ne može biti lišen života, slobode ili imovine bez odgovarajućeg sudskog procesa.
Porodica Al Avlakija pokrenula je prošle godine tužbu protiv administracije, što je federalni sud u Vašingotnu odbacio.
Tri su argumenta administracije u ovom slučaju: Al Avlaki je predstavljao neposrednu pretnju, jer je jasno najavljivao nameru da organizuje napade na SAD i ubija američke građane, zatim, borio se u redovima neprijatelja u oružanom sukobu i, treće, njegovo hapšenje nije bilo izvodljivo.
Lista sa imenima onih za koje je Bela kuća odobrila da ih CIA ili vojska uhvate ili ubiju kao teroriste, vodi se kao tajna.
Dokazi protiv njih takođe su tajni, a mete nikada i ne mogu da budu potpuno sigurne da li su uopšte na toj listi, mada neki svakako u to ne sumnjaju.
Pravni proces koji doveo do formiranja liste pokrenut je pre 10 godina. Prethodni predsednik Džordž Buš je 17. septembra 2001. godine potpisao takvu predsedničku izvršnu naredbu, koja proističe iz ovlašćenja predsednika kao vrhovnog komandanta zemlje u ratu sa Al Kaidom.
U toj naredbi ne pravi se razlika između stranaca i američkih državljana - ako predstavljaju stalnu i neposrednu pretnju po SAD, mogu se naći na listi.
Naredbu su analizirali su najviši pravnici administracije u Vašingtonu, ali 2001. godine, dok se još dizao dim sa mesta gde su se nalazile njujorške kule bliznakinje, malo ko ju je dovodio u pitanje, pošto je preovlađivalo osećanje da administracija treba da ima široka ovlašćenja.
Prvi slučaj da je u nekoj američkoj akciji u tom ratu sa Al Kaidom ubijen američki državljanin, dogodio se u novembru 2002. godine.
U Jemenu je osumnjičeni terorista Kamal Derviš ubijen raketom ispaljenom iz bespilotne letelice.
Bušova administracija je saopštila da Derviš nije bio meta napada, već kolateralna šteta napada na lidera jemenske Al Kaide, Abu Alija al Haritija.
Tada, kao i sada, zvaničnici u Vašingtonu isticali su da imaju pravo da, ako treba, ubijaju i američke državljane.
Činjenica da Amerikanca može da ubije njegova vlada pružila kritičarima mogućnosti za poređenja koja pokazuju sve neobičnosti američkih zakona i politike.
Vladine službe, na primer, ne bi imale pravo da prisluškuju Al Avlakijeve telefonske razgovore bez odobrenja suda, ali ga mogu ubiti po predsednikovom naređenju.
Takođe, sadašnja administracija se protivi zatvaranju osumnjičenih terorista bez odgovarajućeg sudskog procesa, ali podržava njihovu vansudsku likvidaciju.
Al Avlaki može biti savršeno opravdanje za postojanje predsedničke naredbe, pošto je svojim propovedima na engleskom, postavljenim na internet, u velikoj meri samom sebi iskopao grob.
Tim potezom, međutim, administracija Baraka Obame otvorila je pitanje koga sledećeg predsednik ima ovlašćenje da ubije.
U principu, tako nešto ne bi moglo da se dogodi na tlu SAD, zbog ograničenja nametnutih CIA i vojsci, ali borci za ljudska prava razmišljaju da li je sada vlada otvorila prostor i za takvu mogućnost.
Trenutno, malo je onih u SAD koji osporavaju opravdanost likvidacije Al Avlakija, ali mnogi strahuju da je time uspostavljen presedan za ponašanje vlade u nekim drugim slučajevima, koji neće biti toliko nedvosmisleni.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
