Izvor: Politika, 12.Apr.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je kriv za smrt Daga Hamaršelda
Misteriozna pogibija drugog generalnog sekretara UN mogla bi konačno da bude rasvetljena jer je Svetska organizacija odlučila da ponovo otvori istragu o okolnostima tragedije
„Sada razumem da sam u poređenju sa Dagom Hameršeldom ja mali čovek. On je bio najveći državnik našeg veka”, izjavio je američki predsednik Džon Kenedi marta 1962. u Ovalnom kabinetu Bele kuće pred Sture Linerom, šefom operacija UN u Kongu. Povod Linerove posete bila je Kenedijeva želja da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se izvini za pritisak kome je – Dag Hameršeld, drugi generalni sekretar Ujedinjenih nacija – bio izložen zbog svoje politike u Kongu.
Kenedijevo izvinjenje je, što se Hameršelda tiče, stiglo prekasno.
Naime, švedski diplomata aristokratskog porekla, zagovornik nezavisnog pristupa Svetske organizacije mnogim krizama širom sveta, poginuo je u do danas nerazjašnjenoj avionskoj nesreći u vedroj noći između nedelje i ponedeljka 18. septembra 1961. u srcu Afrike, na tlu današnje Zambije.
Nagoreo avion kabine izrešetane mecima, 14 ugljenisanih leševa, telo Daga Hameršelda bez ijedne opekotine i jedan preživeli telohranitelj pronađeni su 18 sati nakon nestanka aviona švedske kompanije „Transer” sa svih radara u zoni ekvatora. Udes transportera tipa DC-6 kod uspavanog mesta na granici ondašnjeg britanskog protektorata Centralnoafričke federacije i pobunjene, rudama prebogate kongoanske provincije Katanga smesta je proglašen „Aferom stoleća” zbog obilja neobjašnjivih okolnosti tragedije...
Hameršeld je, naime, iz Leopoldvila (današnje Kinšase) – sedišta vlade novonezavisnog Konga – krenuo put rovitog jugoistoka te zemlje – na nagovor britanskog diplomate lorda Lensdauna. Šveđanin je insistirao da se, u jeku oružanog sukoba pobunjenika i stranih plaćenika protiv snaga UN u Katangi, susretne sa secesionističkim vođom Moisom Čombeom, inače zakletim neprijateljem Svetske organizacije. Naivno ili ne, verovao je da može da ubedi Čombea da odustane od secesije i prikloni se centralnoj vlasti u Leopoldvilu. Luteranac i poštovalac srednjovekovnih filozofa mistika, Hameršeld se najdoslednije zalagao da svi strani plaćenici koji su i posle 1960. godine ostali u Kongu na poslovima „obezbeđivanja” rudnika evropskih industrijalaca napuste ekvator. To se do danas nije desilo.
U međuvremenu, zvanični London je Hameršeldu sugerisao da se susret sa Čombeom odigra izvan Konga, a na tlu Severne Rodezije (dela britanskog centralnoafričkog protektorata), koja je tim povodom na granicu dovela armijsko pojačanje.
Na Ist Riveru inače nikada nije prestalo čuđenje kako je Hameršeld prihvatio izbor te lokacije – s obzirom na znani gnev ondašnjih belih rasističkih režima u Africi, zbog Hameršeldove otvorene podrške crnačkim antikolonijalnim, oslobodilačkim pokretima.
Zašto su svetla na pisti u Ndoli isključena kobne noći, uoči najavljenog pristizanja aviona UN? Šta je izazvalo eksploziju na nebu koju su te noći videli mnogobrojni očevici? Da li su stvarno jedan ili dva belgijska ratna aviona tipa „fuga” kružili oko Hameršeldovog aviona „Albertina”?
Prvi švedski istražitelj koji je video telo Hameršelda tvrdio je da je imao rupu na čelu, koja se na kasnijim snimcima leša ne vidi? Da li je Hameršeld izbačen iz aviona u letu? Ili je bomba postavljena na točak, tempirana da se aktivira u trenutku spuštanja? Spekulacije o uzroku smrti Daga Hameršelda i još 15 ljudi buknule su odmah posle vesti koja je šokirala svet i nikada do danas nisu prestale.
Jedno je sigurno, Čarls Sautol, američki obaveštajac u prislušnoj stanici mornarice SAD kod Nikozije – pozvan je mimo rasporeda 17. septembra 1961. godine u noćnu smenu na dužnost. „Dođi, nešto interesantno će se desiti”, poručio je tada Sautolu dežurni oficir, navodi dr Suzan Vilijams u knjizi „Ko je ubio Daga Hameršelda”. Sautol, tada dvadesetsedmogodišnjak, do detalja je ispričao snimak naracije nepoznatog pilota koji je sa ekvatora do Nikozije te noći stigao sa zakašnjenjem od sedam minuta.
„Vidim transportni avion, spušta se nisko. Sva svetla su upaljena. Spuštam se dole da ga pojurim. Da, to je ’Transerov’ DC-6. To je taj avion. Pogodio sam ga. U plamenu je! Pada, razbija se...” snimljeno je na traci stanice šifrantske sekcije američke Nacionalne bezbedonosne agencije (NSA). Sudbina dve kopije dotičnog snimka do danas nije do kraja razjašnjena.
Prvu istragu o tragediji vodila je Rodezija – mimo UN – sa zaključkom da je pilot kriv za nesreću. Sve potonje istrage: od one u organizaciji UN 1962. do velike nezavisne istrage 2013. ukazuju na mnoge manjkavosti i protivrečnosti dostupnog dokaznog materijala.
Hameršeldova smrt „bacila je UN u tešku krizu”, ocenio je tada indijski lider Džavaharlal Nehru.
Više od pola veka kasnije, Svetska organizacija odlučila je ovog proleća da ponovo otvori istragu o okolnostima Hameršeldove smrti.
Zašto je baš sada „sazreo momenat” za novo pretraživanje tajnih i javnih arhiva o jednoj od najvećih nerazrešenih misterija iz vremena hladnog rata?
Predlagač rezolucije UN o novoj istrazi, švedski ambasador UN Per Toreson je krajem prošle godine pred Generalnom skupštinom Svetske organizacije istakao da „Hameršeldov rad bez premca i žrtvovanje kao i njegov legat iziskuju potragu za celom istinom o okolnostima koje su dovele do njegove tragične smrti i drugih ljudi koji su zajedno sa njim tom prilikom stradali”.
Možda jedna izjava američkog predsednika Harija Trumana razjašnjava zašto istina do danas nije poznata uprkos nebrojenim pokušajima zainteresovanog dela međunarodne javnosti.
„Dag Hameršeld je bio u poziciji da uradi nešto, kada su ga ubili. Obratite pažnju šta sam rekao: kada su ga ubili”, navodi dr Vilijams Trumanovu izjavu.
Pred tročlanim komitetom stručnjaka UN (Muhamed Čande Otman iz Tanzanije, Kerin Makalaj iz Australije i Henrik Ejrup Larsen iz Danske) sada je delikatan zadatak. U jeku dve naizgled nepovezane kampanje: za izbor sledećeg generalnog sekretara UN i novog predsednika DR Konga (oba zakazana za jesen 2016. godine) nova istraga Svetske organizacije treba – do 30. juna – da utvrdi kako se dogodilo da avion u kome je bio generalni sekretar UN leti bez vojne pratnje u zonu dejstava pobunjenika na čijem su raspolaganju u tom trenutku stajali ratni lovci zapadnog porekla. U međuvremenu, komitet tek treba da dobije pristup arhivama nekih od najboljih obaveštajnih službi zapadnog sveta.
Zagonetka je da li bi nalaz komiteta „Hameršeld” o tragičnom događaju 1961. godine mogao da utiče na buduće odnose unutar Saveta bezbednosti UN?
Tanja Vujić
objavljeno: 12.04.2015.
.jpg)
