Izvor: Blic, 17.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je kome saveznik?
Međunarodna zajednica, bar onaj njen deo koji se doživljava kao demokratski, redovno se predstavlja kao saveznik i prijatelj istorodnih snaga u Srbiji. Bez namere da se u to sumnja, moramo se ipak upitati da li neki aspekti ponašanja te zajednice - politika viza, na primer - odgovaraju takvim uveravanjima?
Ako se pođe od sasvim razložnog rasuđivanja da otvorena društva i mogućnost da se njihova iskustva lično dožive i upoznaju doprinose demokratiji svuda u svetu, tada se isto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tako osnovano može zaključiti da u zatvorenim zajednicama bolje uspevaju sve one mnogobrojne predrasude koje pogoduju i zaostaloj svesti i autoritarnom poretku.
Pošto je, shodno tome, lako dokazivo da razumevanje sveta, njegovog uređenja i društvenih obrazaca unapređuju demokratsku svest, savršeno je jasno da odsustvo mogućnosti da se taj svet upozna ide u prilog nečem sasvim suprotnom: isključivosti i ksenofobičnosti.
Imajući to u vidu, potpuno je osnovano pitanje da li mnogobrojna ograničenja, teškoće i, najzad, ponižavajući uslovi i nesrazmerni troškovi za pribavljanje viza idu u prilog demokratskih snaga ili, naprotiv, onih retrogradnih činilaca kojima je u interesu da Srbija ostane zatvoreno društvo, a njeni građani ne maknu iz zemlje niti ikada saznaju da se može drugačije i bolje živeti.
Ako je očito da idu u prilog ovim drugima, tada se nameće paradoksalan zaključak da postojećom politikom viza međunarodna zajednica ne jača demokratske snage, čiji je tobožnji saveznik, već sasvim suprotno, njihove najljuće protivnike.
