Izvor: Deutsche Welle, 17.Jul.2020, 11:05
Ko je bio Hans Georg Kalmajer?
Hans Georg Kalmajer je trebalo da odluči ko je Jevrej, a ko nije, ko ide u logor smrti, a ko živi. Tu moć je iskoristio da spasi hiljade ljudi, ali neke je poslao u smrt. Da li jedan muzej sme da nosi njegovo ime?
Da li muzej u Nemačkoj sme da nosi ime čoveka koji je tokom perioda nacizma prvo bio vojnik, a potom advokat u okupiranoj Holandiji? Čoveka koji je, koristeći svoju poziciju, spasao živote mnogim Jevrejima, ali kroz čije je ruke prošao jedan broj njih koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << deportovan ukoncetracione logore?
To pitanje izaziva žestoke rasprave u gradu Osnabriku, toliko žestoke da je za sada odložena konačna odluka o imenu muzeja.
Zastupao i komuniste
Reč je o advokatu Hansu Georgu Kalmajeru (1903-1972). On je, kao mladi pravnik, izazvao podozrenje nacionalsocijalista jer je zastupao i komuniste.
Tokom rata je dobio zadatak u "Komesarijatu Rajha za okupirane holandske oblasti" - trebalo je da procenjuje ko je Jevrej, a ko nije. Kalmajer je uzimao u obzir i dokazni materijal koji je u Trećem Rajhu bio zabranjen. Kasnije je tvrdio da je oduvek znao da su ga brojni Jevreji lagali o poreklu, ali da je on to prihvatio. Tako je uspeo da spasi živote oko tri hiljade Jevreja.
Ali, Kalmajer je i odbijao neke zahteve i tako poslao oko 1.500 ljudi u koncentracione logore. Posle rata je ispričao da je imao ogromnu dobru volju da spašava ljude, ali da je morao da to čini trezveno, tako da ne bude uočen.
"Činjenica da me moji sunarodnici nisu razumeli nije za mene ništa novo. A Holanđani - od čijeg razumevanja sam zavisio da ne bih ugrozio cilj - nisu shvatali da sam ponekad morao da kažem ne", rekao je on.
Heroj ili saučesnik? Humanista, duboko upleten u nepravdu nacističkog režima? Kalmajera je Memorijalni centar "Jad Vašem" posthumno 1992. proglasio "Pravednikom među narodima".
"Najuspešniji spasilac Jevreja u Nemačkoj"
Pre šest godina je Osnabrik, rodni Kalmajerov grad, odlučio da osnuje muzej u kojem bi se kritički bavilo životom ovog advokata. I to u vili gde je bilo sedište nekadašnje Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije (NSDAP). Tu odluku su tada podržale sve političke stranke u Osnabriku. No prašina oko muzeja podigla se tek danas.
"Bio bi veliki plus za Osnabrik ako bi nekadašnja centrala NSDAP ponela ime najuspešnijeg nemačkog spasioca Jevreja. To bi bio istorijski doprinos", kaže Joahim Kastan, iz Inicijative koja se bori da muzej, kada bude završen, bude nazvan po Kalmajeru.
Međutim, jedna inicijativa iz Holandije to vidi drugačije. Stotine umetnika, naučnika i preživelih iz Holokausta ne želi da muzej nosi Kalmajerovo ime. U peticiji upućenoj nemačkoj Vladi i u otvorenom pismu kancelarki Merkel, oni kritikuju činjenicu da je Vlada već odobrila 1,7 miliona evra za obnovu vile.
Vila u kojoj je bilo sedište nekadašnje Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije
"Kalmajer nije drugi Oskar Šindler. Bio je samo relativno pristojna i relativno humana osoba unutar okupatorskog režima", kaže Johanes Maks van Opujsen, profesor filozofije iz Holandije i jedan od potpisnika peticije.
Muzej bi trebalo da bude otvoren 2023. godine, ali još se ne zna pod kojim imenom. Ove sedmice su se sastali političari, istoričari i kritičari iz Holandije i nisu uspeli da se dogovore.
Ništa nije crno-belo
Na tom sastanku je bio i nemački poslanik Matijas Midelberg, i on rodom iz Osnabrika. Iako Kalmajerovu ulogu vidi pozitivno - o njemu je napisao i knjigu - razume što preživeli i potomci žrtava stvar vide drukčije.
"To mogu da razumem jer Kalmajer nije spasao sve koji su mu predali zahtev. Ali to nije ni mogao da uradi, jer da ih je sve spasao, vrlo brzo bi postao sumnjiv", kaže ovaj demohrišćanski političar za DW.
On podseća da je i čuveniOskar Šindler bio ambivalentna ličnost. Sa jedne strane, proslavljen kao spasilac Jevreja koje je zaposlio u fabrici municije kod Krakova, kako bi ih spasao od logora. Sa druge strane, i sam Šindler je bio član NSDAP i, kao rukovodilac fabrike municije, mali šraf u celoj nacističkoj mašineriji.
Ambivalentnost je sudbina onih koji žele da budu čestiti u diktaturi ili ratu, kaže Midelberg. "Kalmajer je primer toga i zato mora da se predstavi u muzeju. Važno je da i mladi nauče da nije sve crno-belo."
Sada je plan da se i preko centra "Jad Vašem" prikupi još građe o životu i radu Hansa Georga Kalmajera. Onda bi naučni simpozijum konačno trebalo da odluči da li će muzej posvećen ovom advokatu nositi njegovo ime.
Pošaljite Facebook Twitter google+ Whatsapp Tumblr Newsvine Digg
Trajni link https://p.dw.com/p/2eNYr
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
