Izvor: Politika, 03.Jun.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko ide pred vešala: Mursi ili sloboda
Moguće je da Mursi neće biti pogubljen jer bi egzekucija stvorila mučenika i značila bio bjavu totalnog rata Muslimanskoj braći
Veliki muftija Egipta danas će prosuditi da li Muhamed Mursi, prvi slobodno izabrani predsednik države, treba da ide na vešala, čime bi se potvrdilo da se „arapsko proleće” pretvorilo u veliki diktatorski košmar.
Iako je mišljenje vrhovnog autoriteta sunitskog islama u zemlji savetodavno i ne obavezuje sud, posmatrači ga doživljavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao poslednju šansu da Egipat izbegne sraman epilog svog prvog eksperimentisanja demokratije i islama koji je 2013. okončan vojnim udarom sadašnjeg predsednika Abdela Fataha el Sisija.
Mursi je juna 2012. izabran ubedljivim glasom naroda, ali njegovo nepopularna vladavina dekretima i sklonost da i silom suzbija negodovanje javnosti, kao i kolosalna nesposobnost Muslimanske braće, značili su da je pokret, koji je nekih osam decenija uspešno tresao vlade, izgubio svoj politički legitimitet i uticaj.
Vojska, podržana liberalnim i sekularnim snagama i hrišćanskim Koptima uplašenim od islamizacije, nije želela da Mursiju pruži šansu. Insceniranim „događanjem naroda”, manifestacijama koje je armija organizovala jula 2013, pogažena je slobodno izražena volja miliona Egipćana.
U klasičnom vojnom puču na čelo države – posle Nasera, Sadata i Mubaraka – doveden je još jedan oficir – Sisi. Pokušaj demokratije, kakav god bio, pogubljen je zajedno sa najmanje 1.000 žrtava sukoba snaga reda i Mursijevih pristalica u uličnim nemirima po Kairu.
Muslimanska braća još jednom su zabranjena i proglašena za terorističku organizaciju. Nisu samo Muslimanska braća bili na nišanu režima. Zabranjene su organizacije civilnog društva, mediji su dospeli pod čvrstu kontrolu, mnogi novinari su pohapšeni. Sekularni protivnici, uključujući i one koji su u startu podržavali vojni udar, takođe su proganjani.
Mursi je na prvom procesu osuđen na zatvorsku kaznu od 20 godina zbog „podsticanja nasilja nad demonstrantima”! – i zato što u nasilju nisu najviše ginuli njegovi simpatizeri.
Da li će pred dželata otići i lideri Muslimanske braće Muhamed Badije i Kairat el Šater i svi osuđeni funkcioneri stranke koji su bili na vlasti? Da li će Mursi biti pogubljen poput Saida Kutba, ideologa Muslimanske braće koji je pod sličnom optužbom konspiracije protiv države otišao na vešala 1966?
Politička klima podseća na ta vremena. Obe strane uklizavaju u sukob.
U problematičnoj režiji egipatskog pravosuđa preti novo pogubljenje slobodama, ali politizirana sudska farsa, „užasno nepravedna”, kako kaže Amnesti internešenel, preti da zemlju gurne u nov haos – upravo ono što je armija rušenjem Mursija obećala da se više neće ponoviti.
Nalet terorizma je međutim egipatska stvarnost poslednje dve godine. Kada Sisi posle svih obračuna sa islamistima kaže da borba protiv ekstremizma mora da ide uporedo sa traganjem za većim „slobodama, jednakošću i pravdom”, onda to zvuči cinično i nesumnjivo regrutuje otpor.
Antidemokratske tendencije Muslimanske braće nisu izgovor za povratak na praksu bivših egipatskih vojnih režima: zabrane, progone i demonizaciju. Bilo bi mnogo bolje da je ova islamistička politička struja, toliko imanentna velikom delu arapskog sveta, uključena u vlast.
Kako je smrtna kazna dosad izvršena na samo malom broju osuđenika, moguće je da Mursi neće biti pogubljen. Egzekucija bi stvorila mučenika i značila bi objavu totalnog rata Muslimanskoj braći, pa je sasvim moguće da bi se njegove pristalice okrenule političkom i oružanom nasilju uvereni da je sekularna država nepopravljivo „zlo” i da je „antiislamska”.
Umesto da se glasno suprotstavi, Amerika, koja je kao i ostatak Zapada ćutala dok je armija rušila Mursija, i sada se ograničava na „duboku zabrinutost”. Poziv šefice spoljne politike EU Federike Mogerini sudskim vlastima u Kairu da u skladu sa međunarodnim standardima osiguraju pravično suđenje upućen je tek pošto je presuda izrečena.
Ukoliko predsednik Sisi ne pokaže državničku hrabrost i ne odluči se na masovnu amnestiju lidera i članova Muslimanske braće, Egipat će se pretvoriti u tempirnu bombu.
