Izvor: Politika, 13.Sep.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će protiv Obame
Guverner Teksasa Rik Peri je glavni miljenik „Čajanke”, ali ne baš po volji establišmenta republikanaca
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Nadmetanje prvaka Republikanske partije za predsedničku kandidaturu ušlo je, posle njihove pete po redu javne debate, u fazu u kojoj oni više vremena posvećuju međusobnoj borbi nego napadima na glavnog protivnika Baraka Obamu.
To znači da se zaoštrava interna borba u redovima američkih konzervativaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za predsedničku nominaciju, pri čemu rani favoriti po pravilu nisu i konačni pobednici.
U ovom momentu prednjači Rik Peri, guverner Teksasa, odakle je i Obamin prethodnik Džordž Buš. On je miljenik radikalnog krila republikanaca „Pokreta čajanka”, što se dobro videlo na preksinoćnoj debati u kojoj je dobio najviše aplauza, ali je istrpeo i najviše udaraca partijskih rivala, među kojima su najozbiljniji Mit Romni, bivši guverner Masačusetsa i Mišel Bekmen, kongresmenka iz Minesote.
Prema najnovijem istraživanju koje je sproveo Si-En-En, Peri zasad predvodi sa 32 odsto poena, prema 21 koliko ima Romni. Dosledan konzervativac i vernik, teksaški guverner ističe da je stopa nezaposlenosti u državi koju vodi najniža, da je tamo najbolja poslovna klima, najniži porezi i poručuje da je to model i za celu Ameriku.
Ljubimac „Čajanke” nije međutim po volji republikanskog establišmenta koji procenjuje da je isuviše obojen ideologijom, previše konzervativan i krajnje ekstreman da bi pobedio i na predsedničkim izborima, u kojima nisu toliko presudni glasovi pristalica jedne ili druge partije, koliko izjašnjavanje „nezavisnih”, oni koji se opredeljuju prema ličnosti i programima kandidata.
Ovdašnji analitičari ukazuju da je u sličnoj situaciji na izborima 1980. bio i Ronald Regan, koji je u trku takođe ušao sa pozicije guvernera (Kalifornije), oduševljavajući krajnje desno krilo partije, ali i mrštenje njene elite. Iako smatran autsajderom, Regan se lako izborio za predsedničku nominaciju i ubedljivo uskratio drugi predsednički mandat demokrati Džimiju Karteru.
Tadašnji izbori se često pominju i na početku ove kampanje, pre svega zbog sličnosti položaja Kartera i Obame, koji se ogleda pre svega u lošim prilikama u nacionalnoj ekonomiji: sporom rastu i visokoj stopi nezaposlenosti.
To međutim ne znači da istorija mora da se ponovi. Obama, prvo, nije Karter – iako mu je rejting po prvi put pao ispod 40 odsto, on i dalje uživa ugled kod dela nezavisnih birača, a ima i dovoljno vremena da sada nevesele prilike u američkoj privredi počnu da se popravljaju.
Izbori su tek za nešto manje od 14 meseci, što je u politici večnost.
Obami u prilog ide što nijedan od mogućih izazivača nema njegovu harizmu, niti birače pokreće na način na koji je to on učinio u istorijskoj kampanji 2007/08, koja mu je omogućila da postane prvi crni predsednik u istoriji SAD.
Rik Peri ima i dosta slabih mesta. Rezultati u Teksasu, kojima se diči, nisu tako impresivni kad se malo zagrebe ispod površine niti su svi rezultat njegove politike. To mu je u najnovijoj debati jasno predočio glavni rival Romni:
„Ako vam neko stavi u ruke četiri keca, to ne znači da ste dobar pokeraš.”
Ostali su se dohvatili njegove ocene da je nacionalni sistem socijalne sigurnosti „piramidna šema”, dok ga je Mišel Bekmen, koja je prvo visoko uzletela, a sada je rangirana kao treća, neprijatno podsetila na guvernerski ukaz kojim je naredio da se sve devojčice u Teksasu starije od 12 godina prinudno vakcinišu protiv raka grlića materice, čiji se virus prenosi seksualnim kontaktom.
Obama je dotle zaokupljen kampanjom promovisanja svog plana za povećanje zaposlenosti (zakon o tome je u ponedeljak dostavljen Kongresu), u kome ponovo traži ono što je za republikance crvena marama: povećanje poreza za američke milionere i milijardere.
Milan Mišić
objavljeno: 14.09.2011.
.jpg)
