Izvor: Politika, 18.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će priznati Kosovo
Odluku o regulisanju odnosa s Prištinom države članice Unije donosiće pojedinačno
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel 18. februara – Odluku o regulisanju odnosa sa Kosovom države članice EU donosiće pojedinačno u skladu sa nacionalnom praksom i pravnim normama, saopšteno je danas kasno po podne u Savetu Evrope posle višečasovne sednice ministarskog saveta u zajedničkom zaključku zemalja članica EU. Dimitrij Rupel, slovenački šef diplomatije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je naglasio da je zajednički zaključak potvrdio jedinstvo u EU. Savet ministara je prethodno saopštio da je odluka o nezavisnosti koju je juče donela kosovska skupština u Prištini primljena k znanju. Savet je podvukao da je EU posvećena poštovanju Povelje UN i Helsinškog završnog sporazuma po pitanju principa teritorijalnog integriteta i još jednom istakao da je slučaj Kosova jedinstven. Zajednička izjava Saveta ministara EU koja je među novinarima u Briselu ocenjena kao kontroverzna, sročena je kako bi pomirila velike razlike koje su ispoljene među članovima Saveta i ostavila prostora za pojedinačno delovanje unutar EU.
Na insistiranje Slovenije u tekst zaključka je ušla reč nezavisnost, dok je Španija bila izričita u zahtevu da se tekst proširi pominjanjem Povelje UN i Helsinškog akta. U zaključku se pored ostalog navodi da Savet potvrđuje dugoročnu orijentaciju za stabilnost na zapadnom Balkanu i ponavlja se da je EU spremna da odigra vodeću ulogu u jačanju stabilnosti u ovom regionu, podsećajući na zaključke Evropskog saveta od 14. decembra 2007. godine. Prva pojedinačna reagovanja članica EU na zajednički zaključak pokazala su da je njegovo tumačenje raznoliko.
U tekst zaključka naknadno je ušla i rečenica kojom se osuđuje jučerašnje nasilje u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici.
– Kipar nikada neće priznati nezavisnost Kosova, jer to predstavlja kršenje teritorijalnog integriteta Srbije, kazala je kiparska ministarka spoljnih poslova Erato Kozaru-Markulis. Isto je saopštio i njen rumunski kolega Mihail Ražvan Ugureanu, a čvrst stav o nepriznavanju secesije izneo je i španski šef diplomatije Miguel Angel Moratinos. Prvo priznanje Kosova stići će iz Francuske, najavio je Bernar Kušner, ministar spoljnih poslova, koji je rekao da će njegov predsednik Nikola Sarkozi večeras poslati pismo o priznanju u Prištinu. Priznanja bi na istu adresu trebalo uskoro da stignu iz Italije i Velike Britanije, najavljeno je u Briselu.
Sudeći prema izjavama šefova diplomatija zemalja članica Evropske unije pre početka današnje sednice Saveta ministara, EU je bila oštro podeljena u pogledu stava prema jednostranoj, juče proglašenoj nezavisnosti Kosova. Španski ministar spoljnih poslova Miguel Angel Moratinos rekao je odmah da njegova zemlja neće priznati jednostranu secesiju Kosova.
– Nećemo priznati nezavisno Kosovo, jer jučerašnja odluka kosovske skupštine nije u skladu sa principima međunarodnog prava i ona je ilegalna – kazao je Moratinos. Obrazlažući stav Španije, Moratinos je istakao da bi eventualno priznanje kosovske nezavisnosti moglo uslediti samo uz saglasnost zvaničnog Beograda i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. „Ukoliko ne bude tako, može doći do oštre podele u međunarodnoj zajednici, koja može destabilizovati čitav region”, objasnio je Moratinos, koji je naglasio da se nezavisnosti Kosova oštro protive još Rumunija, Grčka, Bugarska, Slovačka i Kipar. Šef španske diplomatije najavio je pred ulazak u salu za sastanke Saveta ministara da će insistirati da zvanični stav Madrida uđe u zaključke današnjeg skupa ministara EU. On je ipak izrazio nadu da će EU zadržati neophodno jedinstvo.
Valter Štajnmajer, šef nemačke diplomatije izjavio je oko 10 časova, pred početak sastanka ministara da je odluka o otcepljenju Kosova zapravo kraj raspada Jugoslavije i izrazio uverenje da će EU usaglasiti stavove u vezi sa ovim pitanjem i izaći u javnost sa zajedničkim stavom. „Sedam godina smo pokušavali da dođemo do dogovora, ali sada je odluka doneta”, kazao je Štajnmajer i izrazio nadu da će zajednički tekst odgovora na kosovsku nezavisnost biti usaglašen. On je poručio da bi EU trebalo istovremeno da pošalje Srbiji pozitivan signal o njenoj budućnosti i EU integracijama.
– Otcepljenje Kosova od Srbije predstavlja početak ulaska Srbije u EU, kazao je jutros francuski šef diplomatije Kušner po dolasku na ministarski samit. On je ocenio da je secesija Kosova dobra vest i veliki uspeh za Prištinu, ali da to nije poraz za Srbiju.
Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband je naglasio da je Kosovo jedinstven slučaj koji zahteva jedinstvo EU, dok je holandski šef diplomatije Maksim Ferhagen izjavio da njegova zemlja neće žuriti sa priznanjem.
Oli Ren, evropski komesar za proširenje insistirao je da je Kosovo jedinstven slučaj, a prištinska deklaracija rezultat dugotrajnog procesa, dok je Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost uputio svim stranama poziv na mir i odgovornost. Zamoljen da prokomentariše današnje pominjanje Kosova i integracije Srbije u EU u istom kontekstu, Solana je za „Politiku” naglasio da su Kosovo i približavanje Srbije EU i dalje dva odvojena procesa.
Vladimir Jokanović
--------------------------------------------------------------------------
Slovenija likuje i strahuje
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 18. februara – Slovenačka ambasada je gotovo sasvim uništena, piše na teletekstu slovenačke nacionalne TV kuće; tako RTV Slovenija prenosi utiske svog posebnog izveštača iz Beograda Dejana Ladike, a ono što naročito uznemirava ovdašnju javnost jeste Ladikin izveštaj, koji se vrteo u popodnevnim informativnim emisijama, u kome je opisao kako su „demonstranti (u Beogradu) dopuzali do balkona (zgrade slovenačke ambasade), otkinuli slovenačku i evropsku zastavu te obe zapalili”.TV Slovenija je dramatičnu reportažu o „nasilju u Beogradu”, koja je danas na prvom mestu svih informativnih emisija odmenila vesti iz Prištine (sada na drugom mestu), opremila naslovom „Slovenački simboli u ognju”. Reporter je provukao i opasku da je „srpska policija” kasno došla na poprište ispred ambasade Slovenije, čime je publici natuknuo razloge takvog demoliranja.Povodom napada na ambasadu Slovenije u Beogradu vidno neraspoložen oglasio se iz Brisela i šef diplomatije Dimitrij Rupel, koji je kritikovao to što neki političari u Srbiji zovu na nasilje pozivima na demonstracije; iz MSP-a Slovenije je saopšteno da se još ne zna hoće li tamošnja diplomatska posada biti vraćena u maticu, a uz to je isti MSP već do podne lansirao upozorenje građanima da je Srbija opasna destinacija i da „ne savetuje putovanja u Srbiju, ako to nije neophodno”.U Srbiji su i narednih dana najavljeni masovni protesti, kaže se u saopštenju Rupelovog MSP-a koje upozorava da bi „meta napada mogli da budu i slovenački državljani”, dok slovenačkim državljanima koji se već nalaze u Srbiji MSP Slovenije savetuje da „izbegavaju mesta gde se demonstrira i da redovno prate medije”. Tu sledi i upozorenje onima koji putuju na Kosovo: „Neka slovenački državljani budu oprezni kada prelaze granicu, jer srpske vlasti svaki ulazak na Kosovo koji nije obavljen na kontrolnoj tački srpsko-kosovske granice – smatraju nelegalnim.”Posle današnje najave ministra spoljnih poslova Španije da njegova zemlja neće priznati Kosovo, ministar Rupel se kao predsedavajući koru ministara spoljnih poslova zemalja članica EU našao u problemima, jer je broj država Unije koje odbijaju da priznaju Kosovo veći nego što je računao. Rupel je pre mesec dana, kada je vršen veliki pritisak da se „postigne jedinstvo EU” (koje je Rupel i danas tražio), izjavio da će biti problema ako više od jedne države (od 27) odbije da prizna Kosovo. Kako nezvanično saznajemo u Ljubljani, broj „buntovničkih” država koje insistiraju na poštovanju međunarodnog prava trenutno se popeo na šest. U međuvremenu je i Slovenija, posle „divljačkog pira navijača u Beogradu” i gostovanja predsednika Privredne komore Slovenije (PKS) u sinoćnjem TV dnevniku („Odmevi” – reagovanja), najavila da će možda izabrati drugu taktiku u priznavanju državnosti Kosova, pri čemu je pominjan model priznanja Crne Gore, gde je procedura tako „razvučena” u parlamentu da je Slovenija bila 35. zemlja u nizu onih koje su priznale crnogorsku samostalnost.Zanimljivo je da je predsednik PKS-a istakao podatak da je Srbija ove godine u vrhu, tačnije prva po slovenačkim privrednim ulaganjima, i to ne samo u regionu nego uopšte (uključujući i EU), te da je robna razmena jedan prema dva, razume se u korist Slovenije. Strepnja za investicije je donekle umirena informacijom da Slovenija u Srbiji zapošljava oko 15.000 radnika, uz očekivanje da će se Srbi „istutnjati”, a onda pomiriti sa „postojanjem nove, najmlađe države u Evropi” ukoliko želi da se približi EU.Likovanje zbog konačnog proglašenja državnosti Kosova potkrepljeno je scenama iz Prištine, poput one gde grupa građana otvara šampanjac, sipa ga u plastične čaše, okreće se ka kameri (dopisnice TV Slovenija Marte Razboršek) i u horu kaže: „Hvala, Slovenija!”Dnevnik „Delo” na udarnom mestu štampa komentar specijalnog reportera s Kosova Boštjana Videmška, koji počinje zaključkom da „ironija ne može biti veća – bukvalno 20 godina rata i nasilja na tlu nekadašnje Jugoslavije nije moglo biti okončano na nadrealniji način: dok su u Prištini, koju oblivaju talasi pozitivne energije – na desetine hiljada kosovskih Albanaca slavili dugo u noć dugoočekivanu nezavisnost, dotle se u Beogradu srpska policija obračunavala sa sopstvenim ljudima koji su protestovali zbog proglašenja kosovske nezavisnosti odnosno definitivnog gubitka nečega što je Miloševićeva Srbija zbog genocidne politike (nepovratno) izgubila još davnog juna 1999; učinak bumeranga je u istoriji bio retko kada tako brz”. „Delo”, u istom duhu kao ostali slovenački mediji, podseća da „denacifikacija u Srbiji još nije obavljena”, pa je „samostalno Kosovo jedina šansa da (Srbi) dožive bar delimičnu katarzu”, uz napomenu da „kosovska državnost nije imala alternativu”, a da će se sada sve lepo odvijati prema Ahtisarijevom planu.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 19.02.2008.]
