Izvor: Politika, 08.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjige su opet gorele
Šok sa istoka: javno spaljivanje "Dnevnika" Ane Frank i američke zastave Berlin, 7. jula – Istočnonemačko selo Pretcin, za koje, koliko do juče, gotovo niko izvan tog vilajeta nije čuo, banulo je u novinske naslove: trojica mladih neonacista demonstrativno su, na jednoj lokalnoj fešti, "predali vatri Anu Frank" – njihove reči koje su propratile spaljivanje čuvenog dnevnika nesrećne jevrejske devojčice čiji život se ugasio pred sam kraj rata, marta 1945, u koncentracionom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << logoru Bergen Belzen – i potom američke zastave.
I kako to obično biva sa vestima iz seoskih zabiti, i ova je stigla zakasnelo do javnosti, ali sa dodatnom eksplozivnošću, koja je kod meštana izazvala pravu ošamućenost.
Ni nedelju dana posle ovog događaja, na skupu koji je juče tamo održan, mnogi nisu mogli da razaberu šta je od "dva zla" koja su ih zadesila – neonacistički piromani ili novinski izveštaji koji su njihovoj idili "udarili žig" i Pretcin predstavili svetu kao "selo nacista" – za njih gore.
Uzalud upozorenja onih da se skretanjem pažnje na medijsko izveštavanje izbegava suočavanje sa neonacističkim piromanskim činom, uslovni refleks samoodbrane i zatečenosti bili su jači.
Govor simbola: sveća i čaša vode Za moderatora mučnog razgovora, u kojem su do reči došla i trojica lokalnih neonacista (24, 27 i 28 godina), izabran je lokalni sveštenik, koji je najpre zapalio sveću, "kao znak nade da ipak još nismo na kraju sa našom republikom", i uz nju stavio čašu vode, u znak "jasnosti i istine". Svoj stav je sažeo, inače, u nekoliko reči: to što se dogodilo, posledica je činjenice da se ovde ništa nije događalo, u odnosu na nacističku prošlost, od rata naovamo.
Ta konstatacija se koristi često kao jedan od odgovora, koji donekle relativizuje druge, pre svega socijalne razloge, za iznenađujuće povampirenje nacizma na tlu države, odavno bivše, koja je formalno i zvanično bila antifašistička: pod tim "mantilom", kaže se, izbegnuto je bolno suočavanje sa sopstvenom prošlošću i holokaustom kroz koje su, uglavnom, prošli građani zapadne nemačke države.
Pre nego što su se na spomenutom jučerašnjem skupu meštanima obratila trojica neonacista, novinari su zamoljeni da nakratko napuste dvoranu. Oni su kasnije izrazili žaljenje što se selo zbog njih pročulo po "lošem glasu", ali nisu izrekli nijedne reči žaljenja i kajanja zbog onoga što su učinili.
Njima se sada bavi tužilaštvo, a posledice čina koji je "osramotio Nemačku" podstakle su varničavu političku raspravu, čija je prva žrtva bio lokalni gradonačelnik Fridrih Hervig: bivšeg istočnonemačkog oficira, dugogodišnjeg člana komunističke partije, a potom Partije demokratskog socijalizma (PDS), sadašnje nove levice, stranka je isključila iz sopstvenih redova.
Ostao je, međutim, pri uverenju da se sa mladim ljudima, pa i onima koji su udruženi u lokalne ekstremističke, neonacističke stranke, "mora razgovarati". Ako ih mi "ispustimo iz ruku, prepustićemo ih drugima".
Hervig je pred građanima priznao da je potcenio opasnost od lokalnog ekstremizma, ali se požalio da mu je "zabijen nož u leđa" s one strane odakle je to najmanje očekivao, aludirajući na isključenje iz stranke.
Ogorčenje jevrejske zajednice Jevrejska zajednica u Nemačkoj, izražavajući protest i ogorčenje zbog pojave "novih lomača sa knjigama", zahteva smenjivanje gradonačelnika. Taj zahtev je upućen i na adresu pokrajinskog šefa vlade Saksonije Anhalta Volfganga Bemera (CDU), ali je on odbio da javno "lomi štap" nad njegovom glavom pre nego što sa gradonačelnikom lično ne porazgovara o svemu. On je, međutim, nagovestio snažnu kampanju povodom ovog "sramotnog čina", kako "ostatak republike", i svet, ne bi više "upirali prst" u ovu pokrajinu.
Sam gradonačelnik Harvig, koji, očigledno, uživa veliko poverenje meštana – izabran je na ovaj položaj, iako su u samom mestu konzervativci (CDU) dominantna politička snaga – nema nameru da se povuče. Ohrabrila ga je u tome i činjenica da su ga građani koji su se našli na sinoćnjem skupu listom podržali.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 08.07.2006.]
