Izvor: Politika, 23.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knežev kamen pretežak za Sloveniju
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana - Ministarka spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik dobila je garancije kako od slovenačkog premijera Janeza Janše tako i od njegovog ministra spoljnih poslova Dimitrija Rupela da Knežev kamen kao grafički simbol kabineta slovenačkog predsednika vlade - otpada, izveštava austrijska novinska agencija APA. Vest je potvrdio i Janšin kabinet, a slovenački mediji ogorčeno podsećaju da Rupel sa Plasnikovom neguje prisne odnose krunisane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "romantičnom šetnjom po Piranu i branjem trešanja u Goriškim brdima".
Vrh slovenačke politike poklekao je pošto je pomenuta mogućnost da Plasnikova otkaže učešće na proslavi povodom pada šengenske granice između Austrije i Slovenije na platou kod Karavanki - što je zahtevao poglavar austrijske Koruške Jerg Hajder. "Slovenačka politika se predala za svega 72 sata", opominje informativna emisija "Svet" televizije Kanal A iz Ljubljane. "Zar se ne usuđujemo da kažemo (Austrijancima) da je to kamen na kome su birani karantanski kneževi u prvoj državi Slovena u ovom regionu i da to s Nemcima, koji su sada tamo, nema nikakve veze ma koliko ih to kapriciralo; setite se koliko puta smo im popustili oko Kneževog kamena - još kada smo tražili ime za novu slovenačku valutu (1991) navijali smo za ′karant′ a ne za tolar", naglašava voditelj pomenute TV kuće.
Jabuka razdora
Da podsetimo, Knežev kamen, koji se nalazi u pokrajinskom parlamentu u Klagenfurtu, ostatak je stuba isklesanog u kamenu u doba Rimljana, na kome su u 7. veku ustoličeni kneževi Karantanije na jeziku Slovena. Problem je što taj spomenik - simbol staroslovenske države na koju aktuelna Slovenija želi da nasloni svoje istorijske korene iako je Karantanija nestala pre hiljadu godina - i Austrija smatra svojom baštinom, pozivajući se na nemačke dokumente. Jabuka razdora između Ljubljane i Beča jeste nedavna odluka Janšine vlade da novi logotip kabineta slovenačkog premijera grafički predstavi u vidu - Kneževog kamena.
Slovenački mediji sa rezignacijom beleže novost da je domaća vlada posustala pred zahtevima lokalnog lidera iz austrijske Koruške koji je zajedno sa Andreasom Melcerom, poslanikom u Evropskom parlamentu, zahtevao oštru reakciju Plasnikove prema vlastima u Ljubljani; zatim Janšin kabinet munjevito potvrđuje Beču da odustaje od upotrebe spornog Kneževog kamena kao zaštitnog znaka slovenačkog premijera. "Desilo se nešto što niko nije očekivao. Naizgled, to je mala predaja, ali ona ima ogroman značaj za slovenački identitet sa obe strane granice", pišu kolumnisti.
"Tako ekspresno poklekli pred Austrijancima, iako su dizajneri rešenje novog logotipa kritikovali kao loše, samo dokazuje izreku o Slovencima kao ′bečkim kočijašima′, i to u vreme kada će posle 89 godina konačno pasti granica koja je delila Slovence, posle čega ćemo opet živeti u jedinstvenom slovenačkom kulturnom prostoru; zato je toliko važnije da smo svesni svog identiteta i da se ne takmičimo sa osetljivom nemačkom većinom s druge strane Karavanki, ali niti da popuštamo pred njihovim prastrahom pred nama", zaključuje komentator A Kanala, u prilogu pod nazivom "Janša i Rupel popustili Hajderu i povukli Knežev kamen".
Kaznu upotrebio za - žalbu
Dok politika u Ljubljani pokušava da smanji odijum javnosti tvrdnjama da se radi o "oluji u čaši vode", još ljuća kritika stiže odande odakle nije očekivana - iz redova slovenačke manjine u Austriji. Njihov prvak Rudi Vouk optužuje aktuelnu vladu u Ljubljani da ništa nije učinila za boljitak slovenačke manjine u Austriji koja nikako da se izbori za pravo na dvojezičnost, naročito kada je u pitanju topografija, pošto Hajder uspešno izbegava da postavi uz saobraćajnice table koje bi nosile i slovenačke nazive varošica i sela, pored nemačkih.
"Mislim da ne bi bilo naopako ako bi u Koruškoj već jednom postali svesni činjenice da mi Slovenci živimo na ovim prostorima 1.400 i kusur godina, jer ovde neki još uvek misle da smo mi nekakvi dođoši, migranti koji smo tu stigli tek posle Drugog svetskog rata, zbog čega ne razumeju naše zahteve za ostvarenje manjinskih prava. Šteta je što je Slovenija navrat-nanos povukla predlog za pitanje Kneževog kamena", kaže Vouk, koga Slovenci sa austrijske strane državne međe smatraju bezmalo herojem, jer je taj pravnik smislio originalan način da saveznu vladu u Beču upozori na problem "obespravljene slovenačke manjine" tako što je pre nekoliko godina namerno učinio saobraćajni prekršaj (prekoračenje brzine od 50 kilometara kroz naselje) i zatim sam sebe prijavio policiji kako bi kaznu upotrebio za - žalbu.
Žalio se da - pošto na ulazu u grad nije bilo table na slovenačkom - nije znao da krši propise. Voukovim stopama kreće veliki broj koruških Slovenaca, koji odreda voze prebrzo kroz sela, a onda u prvoj policijskoj stanici traže da im se izrekne globa preko koje stižu do ustavnog suda Austrije. Taj sud je dosudio u njihovu korist i tako postavio novu pravnu praksu, kojoj se Hajder različitim manevrima odupire, recimo dodavanjem minijaturnih slovenačkih naziva pod postojeće nemačke. Uprkos tome, koruški desničarski prvak ističe da su tamošnji Slovenci ravnopravni sa većinskim narodom, baš onako kako im je 28. septembra 1920. obećao lokalni parlament uoči plebiscita održanog 10. oktobra pre 87 godina, kada je 59 odsto (većinskog slovenačkog) stanovništva u tadašnjoj zoni A, zahvaljujući žestokoj antisrpskoj kampanji, odlučilo za ostanak teritorije unutar Austrije, nasuprot 41 odsto onih koji su želeli priključenje Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
[objavljeno: ]
