Izvor: Politika, 13.Okt.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kluni kao mirovnjak
Poznati glumac, u ulozi diplomate, preporučio Baraku Obami da je u Sudanu bolje novi rat sprečiti nego posle ga raščišćavati
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 13. oktobra – Tribina u uglednom (i uticajnom) Savetu za spoljne odnose bila je sinoć posećenija nego obično. Uz redovni sastav predstavnika ovdašnjih „tink-tankova” (instituta), članova kongresnih kabineta i novinara, primetna je bila veća zastupljenost žena. Verovatno ne zbog teme koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je bila na dnevnom redu – prilika u Sudanu uoči predstojećeg referenduma o nezavisnosti njegovog juga – već zbog gosta koji je o tome bio glavni govornik. Džordža Klunija.
Poznati glumac, koji je u međuvremenu postao i producent, pa scenarista i režiser, dobitnik „Oskara” i „Zlatnog globusa”, ima u svojoj biografiji još dve, reklo bi se, podjednako važne titule – dva puta je proglašavan za „najseksepilnijeg čoveka planete” – što objašnjava zainteresovanost jednog dela sinoć prisutnih predstavnica nežnijeg pola za problem raspleta sudanske drame.
Kluni je juče u Vašingtonu imao prilično ispunjen program: sreo se sa predsednikom Barakom Obamom, senatorom Lugarom, održao konferenciju za štampu. Ulogu nezvaničnog diplomate inače igra sa istom uverljivošću kao i one holivudske, što je pokazao i sinoć na tribini ugledne vašingtonske institucije.
Povod je bio njegov najnoviji boravak na licu mesta, na sudanskom jugu, gde se sa nestrpljenjem i podjednako velikim strahovanjima očekuje 9. januar, kada, prema mirovnom sporazumu iz 2005, kojim je okončan 21-godišnji građanski rat sa više od dva miliona žrtava, tamošnje stanovništvo treba da se izjasni o nezavisnosti.
„Video sam tamo veoma odlučne ljude, narod koji je generacijama zlostavljan, ubijan, silovan... Ljude rešene da priliku da glasaju za svoju nezavisnost iskoriste. Mi potcenjujemo njihovu odlučnost da se osamostale i činjenicu da su spremni da umru za to”, poručio je sinoć Kluni.
On je u Sudanu prvi put bio 2008, kada je sa ocem, televizijskim voditeljem, snimio jedan dokumentarni film. Od tada je veoma angažovan u humanitarnim akcijama u toj zemlji. Sa holivudskim kolegama Bredom Pitom, Metom Dejmonom i još nekim istomišljenicima, osnovao je organizaciju „Not On Our Watch” („Nije predmet naše pažnje”), čija je misija da mobilisanjem globalne pozornosti spreči novi talas masovnih zločina u toj naftom bogatoj, ali nesrećnoj afričkoj zemlji.
Pošto ga svuda gde se kreće prate kamere, u tome uspeva. „Zakasnili smo u Kongu, u Darfuru, u Ruandi... Ovo je prilika da sprečimo još jednu humanitarnu katastrofu, umesto da naknadno raščišćavamo haos”.
Pohvalio je Obamino razumevanje složenosti i delikatnosti sudanske situacije. Uoči glasanja još nema saglasnosti između severa i juga gde bi bila granica podele. Po Kluniju, ona treba da bude povučena na način koji će obe strane ostaviti podjednako nezadovoljnim. Ali čini se da će u svakoj varijanti nezadovoljniji biti muslimanski sever, s obzirom da bi secesija hrišćanskog i domorodačkog (nearapskog) juga, gde su glavna nalazišta nafte, umanjila njegove prihode. Nafta je u sada celovitom Sudanu (mada jug po sporazumu iz 2005. ima autonomiju) glavni izvor prihoda i čini 90 odsto njegovog izvoza.
Nije zato iznenađenje što predsednik Omar Bašir, koji je na poternici Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine i zločine protiv humanosti, govori da „jedinstvo nema alternativu”. U kombinaciji odlučnosti juga da priliku za osamostaljenje po svaku cenu iskoristi, lako je predvideti novi krug građanskog rata i novu humanitarnu dramu.
Kluni smatra da je formula da se to spreči „robusna” diplomatija, kombinacija štapa i šargarepe. „Mi nismo političari, mi smo megafoni”, kaže za sebe i istomišljenike koji su u realnom životu preuzeli uloge koje su donedavno samo glumili.
Kao važan faktor koji bi mogao da spreči novi rat, on vidi i Kinu, koja je u sudansku naftnu industriju dosad investirala 9 milijardi dolara, pa je zbog toga veoma zainteresovani da spreči izbijanje novog haosa.
Kluni, inače zvanični „glasnik mira UN”, sinoć je u svakom slučaju više ličio na specijalnog izaslanika Stejt departmenta za Sudan nego na glumca koji najčešće izgovara ono što su drugi napisali. Ko zna, možda jednog dana, kao neki pre njega (Regan, Švarceneger), promeni vokaciju. Na biralištima, bar kod ženskog dela glasača, sigurno ne bi imao problema.
Milan Mišić
objavljeno: 14.10.2010.
