Izvor: Blic, 05.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klopka u Bagdadu
Klopka u Bagdadu
LONDON (BBC) - Britanska štampa pokušava da razotkrije strategiju iračke odbrane s obzirom na to da do sada nije bilo većih direktnih sukoba između iračkih i invazionih snaga.
'Gardijan' tako piše da se nameću pitanja šta se dogodilo sa elitnim jedinicama iračke armije, da li je reč o zamci da se američko-britanske snage uvuku u neku vrstu klopke, kao i da li će u nekom trenutku biti upotrebljeno hemijsko oružje.
List >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << navodi da protekla tri dana ta pitanja zbunjuju vojne stručnjake, mada su od samog početka sukoba američki i britanski vojni planeri tvrdili da će irački predsednik Sadam Husein pokušati da uvuče invazione trupe u glavni grad.
Prema rečima komandanta britanskih snaga u Iraku, iračka vojna doktrina bazirana je na sovjetskom modelu takozvane dubinske odbrane. 'Sadam želi da se ponovi scenario viđen prilikom opsade Staljingarada, i zato želi da nas uvuče u ulični rat', rekao je general Brajan Baridž.
'Tajms' primećuje da od početka rata uopšte nije došlo do klasičnog sučeljavanja iračkih i koalicionih snaga. Umesto toga, svedoci smo povlačenja iračkih jedinica u gradove kao i njihovog izbegavanja direktnih sukoba na brisanom prostoru, navodi list.
'Tajms' dodaje da je, međutim, potpuno nezamislivo da će američko-britanske snage 'pregaziti' Bagdad, kao što je, na primer, na kraju II svetskog rata 1945. dva miliona sovjetskih vojnika pregazilo petomilionski Berlin, grad veličine Bagdada.
Uništavanje grada i veliki broj civilnih žrtava mogli bi da obezbede kratkoročnu vojnu pobedu, ali to bi, dugoročno gledano, predstavljalo poraz u borbi za mir, zaključujuje 'Tajms'.
Američki ratni planeri, navodi Rojters, već pripremaju javnost za vrstu krvoprolića kroz kakvo američki vojnici generacijama nisu prošli.
'Spremni smo da platimo veoma visoku cenu, jer mi nećemo učiniti ništa drugo sem da osiguramo odlazak tog režima', izjavio je jedan visoki zvaničnik u američkoj Centralnoj komandi u Kataru, pod uslovom da mu se ime ne spominje.
'S vojnog aspekta, osvajanje Bagdada bilo bi ostvarivo, ali bi bilo politički katastrofalno', kaže Vilijam Hopkinson, analitičar britanskog Kraljevskog instituta za međunarodne poslove. Najveće opsade u istoriji
Jerihon - Oko 1300. godine p.n.e., Jošua je poveo Izraelićane u napad na ovaj grad opasan zidovima debelim šest metara. Sedmog dana opsade osvajači su dunuli u trube i srušili zidine.
Troja - Opsada je trajala 10 godina, nakon što je lepa Jelena pobegla u ovaj grad sa ljubavnikom Parisom. Grci su na kraju pribegli lukavstvu - ostavili su pred gradskim kapijama drvenog konja kao poklon. U njemu su se nalazili vojnici koji su iz njega iskočili i masakrirali Trojance.
Konstantinopolj - Sedam hiljada grčkih vojnika poginulo je braneći grad od Turaka osmanlija, koji su ga preimenovali u Istanbul. Opsada je trajala od 6. aprila do 29. maja 1453. godine.
Lenjingrad- Stanovništvo grada, današnjeg Sankt Peterburga, herojski je prkosilo napadima nacista punih 872 dana, od 8. septembra 1941. do 27. januara 1944.
Staljingrad - Presudna bitka II svetskog rata odigrala se kod ovog grada kada je zaustavljena Hitlerova invazija na SSSR. Bitka je počela 23. VII 1942, a okončana je 2. II 1943. U njoj je učestvovalo više od dva miliona vojnika sa oko 2.000 tenkova i 2.000 aviona. CDC/JS
