Izvor: Politika, 15.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klintonu spomenik, Olbrajtovoj – internet-provajder
Nedelja, 17. februar, postaće „crveni dan” u kalendaru separatista celog sveta
Kosovo, a posebno njegov glavni grad Priština, ovih dana je najprivlačnije odredište pripadnika, takozvane sedme sile. Samovoljno proglašenje nezavisnosti južne srpske pokrajine, obilno potpomognuto od strane SAD i EU, i koje bi iz osnova moglo da uzdrma međunarodni pravni poredak, događaj je koji izaziva profesionalnu znatiželju. Među pridošlicama u Prištini se našao i novinar moskovskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lista „Izvestija”. Prenosimo u skraćenom obliku njegove prve utiske sa mesta događaja.
„Hotel ’Alfa’: popust 20 procenata za građane država koje priznaju Kosovo.” Reklamni plakat u boji zastave susedne Albanije, novinare tek pristigle u Prištinu – „na nezavisnost” – ne ostavlja ravnodušnima. Izlaze iz svojih automobila, škljocaju fotoaparatima. S ljubopitljivošću se obraćaju ruskim kolegama: „Vas, drugari, ovakav popust ne privlači?” „Uopšte – mi popust dobijamo u Beogradu. A on je mnogo lepši od Prištine.” „Da, ali ovde je veselije.”
Na Bulevaru Bila Klintona u samom centru Prištine okačen ogroman poster bivšeg američkog predsednika. Kako kažu, uskoro će „drugu Bilu”, po čijem naređenju su 1999. SAD bombardovale Srbe nateravši ih da povuku vojsku sa Kosova, podići i spomenik.
Što se tiče bivšeg državnog sekretara Madlen Olbrajt, njoj takva čast nije ukazana. Reklo bi se, strogi lik „čelične ledi" američke diplomatije ne uklapa se baš najbolje u sveprisutno veselje. Ali zato je gospođa Olbrajt uspela na drugoj strani. Na Kosovu se nedavno pojavio internet-provajder Ipko koji je uspešno potisnuo sa tržišta sve konkurente. Pronose se glasine da je „bakica Madlen" jedan od akcionara te kompanije. Zahvalni Kosovari nisu je zaboravili.
U Prištini danas vlada kult Sjedinjenih Američkih Država. Kako mi je rekao jedan činovnik UN koji radi na Kosovu, „kritikovati Ameriku, čak i ispotiha, za lokalne političare predstavlja – samoubistvo". Na kraju krajeva, nijedna važna odluka kosovskih vlasti ne donosi se bez saglasnosti sa šefom američke misije Tinom Kaidanovom. Rezidencija ove korpulentne dame, za Amerikance neuobičajenog, bugarskog porekla, smeštena je u Dragodanu, „diplomatskom kvartu" Prištine. U lokalni politički žargon već se ukorenio izraz: „Kako kaže Dragodan".
Pre nekoliko godina u Prištinu je prispela delegacija „Gasproma". Tadašnjem premijeru Agimu Čekuu predložen je dogovor: sprovesti preko teritorije Kosova deo magistralnog cevovoda. Obim investicija, kako se navodilo, dostizao je 250 miliona evra. Za dvomilionsku pokrajinu u kojoj mesečna plata retko premašuje 150 evra to je ogromna suma. Čekuu su se oči prosto caklile. Ali sve je vrlo brzo utihnulo. Posle telefonskog poziva iz američke ambasade. Dragodan je rekao – „ne".
Danas, kada se krene u srpske enklave raspoređene oko Prištine, poslednje o čemu se misli jeste – oružje. Tiho je i mirno, nigde na vidiku nijednog kontrolnog punkta, nijednog vojnika. Da su albanski delovi ostali iza nas i da smo ušli u srpske shvatiš tek kada na zidovima i stubovima počnu da se pojavljuju portreti Tomislava Nikolića i (ređe) Borisa Tadića. Na kapiji manastira Gračanica jedan jedini švedski vojnik. Ukoliko bi iko rešio da napadne monahinje (manastir je ženski), taj nesrećnik ne bi mogao ni da pomisli da ih zaštiti.
Na Kosovu su ubeđeni: u bližoj budućnosti provokacija i pogroma neće biti. Za sadašnje vlasti to bi bilo neprijatno. Zašto bi diskreditovali novu državu. Njihov optimizam ne dele baš svi. Ne samo Srbi kojih je ostalo tek 120.000 do 140.000, nego i druge nacionalne manjine Romi, Turci, Bošnjaci, Goranci na Kosovu se ne osećaju prijatno.
„Albanci sve kontrolišu, apsolutno sve. Posao su potpuno sebi podredili", žali se Abaz, Turčin iz Prizrena, kako kažu, najlepšeg grada na Kosovu. Nekada je Prizren važio za najmnogonacionalniji grad u pokrajini. Ranije, pre „oslobođenja". Danas od 18.000 Srba ostalo ih je svega četvoro. Odlaze i Turci – neko u Istanbul, neko u Beograd.
„Kada je u pitanju ekonomija, ovde je čista beda. Katastrofa. Strašna besposlica, preduzeća stoje. Ljudi su bili prosjaci, i to su ostali.”
Pripadnici međunarodnih organizacija koji rade na Kosovu sa zebnjom čekaju proglašenje nezavisnosti pokrajine. Više od svega brine ih burno praznovanje, koje će, bez sumnje, organizovati Albanci. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) već je pripremila posebne instrukcije – za unutrašnju upotrebu – koje se tiču bezbednosti. Pojedini pasusi iz tog dokumenta zvuče prosto komično. Na primer: „Proglašenje nezavisnosti pratiće intenzivna paljba u vazduh. Pošto meci, upućeni u nebo, posledično padaju nadole, predlažemo vam da ostanete unutar objekata i izbegavate veće skupove."
Prema podacima eksperata OUN, u rukama žitelja Kosova „ilegalno se nalazi" više od pola miliona komada streljačkog naoružanja.
Maksim Jusin
[objavljeno: 16/02/2008]
