Izvor: Politika, 17.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klimav bosanski zahtev za ratnu odštetu
Postoji verovatnoća da se Beogradu pripiše odgovornost za nekažnjavanje ratnih zločinaca na Međunarodnom sudu pravde
Međunarodni sud pravde konačno je presudio u sporu koji je Bosna i Hercegovina pokrenula za genocid koji je SCG navodno počinila na njenoj teritoriji. Odluka je, kako je to "Politika" početkom nedelje najavila, pala u četvrtak u Hagu, a javno će biti saopštena tek 26. februara. U sudu se za sada ništa ne može zvanično saznati, ali sudeći po informacijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje su procurile iz suda, našoj zemlji bi najverovatnije mogla biti pripisana odgovornost za nekažnjavanje počinilaca zločina u Bosni. (Izgovor za ovakvu odluku, kako saznajemo, potražen je u činjenici da je Ratko Mladić posle zauzimanja Srebrenice 1995. godine živeo slobodno u Beogradu.) U opširnom obrazloženju presude, koja se tek piše, stajaće da su tokom rata u Bosni počinjeni brojni zločini, ali će, po svoj prilici, izričito biti rečeno da se ne može govoriti o nameri SCG da počini genocid.
Time će sudije uskratiti Bosni i Hercegovini presudu kakvoj se nadala. Bosna je, da podsetimo, u tužbi tražila da se SCG proglasi odgovornom za "zaveru da se počini genocid" i za "podsticanje na genocid", a tek onda za propuste da se genocid spreči ili kazni. Od najvišeg svetskog suda, takođe, zahtevalo se da konstatuje da SCG i dalje krši Konvenciju o genocidu time što još ne kažnjava počinioce zločina zabranjenih Konvencijom, što Tribunalu ne izručuje optužene za genocid i druge zločine.
BiH je takođe tražila da sud obaveže SCG da "odmah preduzme efektivne korake u skladu sa obavezom kažnjavanja zločina genocida", kao i da u punoj meri sarađuje sa Haškim tribunalom i izruči sve optužene za genocid i druge zločine zabranjene Konvencijom.
Presuda bi, kako se kaže u tužbi, morala da Srbiju i Crnu Goru obaveže da Bosni i Hercegovini i njenim građanima nadoknadi štetu i gubitke nanete nezakonitim aktima. Ukoliko u roku od godinu dana od donošenja presude strane ne uspeju da se dogovore o "prirodi, obliku i iznosu kompenzacije", odluku o tome bi u posebnom postupku trebalo da donese Međunarodni sud pravde. Poseban paradoks predstavlja zahtev BiH da se SCG, osim na plaćanje kompenzacije, obaveže i na pružanje specifičnih garancija da neće ponoviti genocid.
Međunarodni sud pravde će se, gotovo je sasvim izvesno, oglasiti nadležnim za spor. To praktično znači da sud nije prihvatio argumente Beograda, koji je dokazivao da sud nije nadležan za ovaj spor. Naime, profesor Tibor Varadi je pokušavao da ospori kompetenciju suda da odlučuje u ovom sporu pozivajući se na podatak da u vreme podnošenja tužbe 1993. godine nismo bili članica UN niti potpisnica Konvencije o genocidu. Sud se, međutim, još 1996. godine oglasio nadležnim te je bilo malo verovatno da će revidirati svoju raniju odluku.
Činjenica je, međutim, da je tadašnja Savezna Republika Jugoslavija propustila da na vreme, odmah po podnošenju tužbe, istakne prigovor o nenadležnosti. Naime, državna politika početkom 90-ih godina je bila takva da je SRJ sve vreme tvrdila da nastavlja kontinuitet SFRJ i da joj pripada ista stolica u UN. Da se SRJ odmah po podnošenju bosanske tužbe pozvala na činjenicu da nije u članstvu Ujedinjenih nacija (Beogradu je još 1992. sugerisano da traži prijem u UN kao nova država, što je Milošević odbijao da učini), danas bi, kako kaže dr Varadi, stvari bile potpuno drugačije. Uostalom, članice NATO-a su, kada smo ih tužili zbog bombardovanja 1999. godine pred ovim istim sudom, upravo iskoristile činjenicu da nismo članice UN. Sud je tada uvažio ovaj argument i posle se oglasio nenadležnim. Tako je doneo dve različite odluke o istoj stvari, što će srpska javnost tumačiti kao primenu dvostrukih aršina u tretiranju argumenata Beograda, i argumenata država NATO.
Ukoliko se obistine spekulacije da će SCG biti osuđena za neizručivanje počinilaca zločina, dr Varadi kaže da zahtev Bosne za ratnu odštetu "ne bi bio besmislen, ali bi bio jako tanak", dok bi teža kvalifikacija za saučesništvo u genocidu dala jače osnove Bosni da traži ratnu odštetu.
-------------------------------------------------------------------------
Nemci predlažu da i sumnja bude kažnjiva
Nemačka, kao predsedavajuća Evropske unije, namerava ovog proleća da predloži da se rasizam i ksenofobija sankcionišu kao krivična dela u svim zemljama Evropske unije. U Nemačkoj, kao i u Austriji, Francuskoj, Španiji i Belgiji, poricanje holokausta odavno je krivično delo. Novina je, međutim, što Nemci predlažu da se krivično kažnjava ne samo negiranje holokausta (u kome je tokom Drugog svetskog rata stradalo oko šest miliona Jevreja), već i svako poricanje prirode oružanih sukoba koji su vođeni poslednjih dvadesetak godina. Tako bi, prema pisanju "Dejli telegrafa", svako ko bi se usudio da posumnja u zvaničnu kvalifikaciju sukoba vođenih u Africi ili na Balkanu mogao da bude kažnjen sa tri godine zatvora za krivično delo "poricanje genocida".
U predlogu zakona kaže se da bi svaka država trebalo da preduzme mere neophodne za kažnjavanje onih koji "javno opraštaju, poriču ili znatno trivijalizuju zločine genocida, zločine protiv humanosti ili ratne zločine". Ova odredba koja je izazvala najviše sporenja, kako se predlaže, trebalo bi da bude uključena u Statut međunarodnog krivičnog suda.
Ukoliko bi ovakav zahtev bio prihvaćen to bi praktično značilo da bi onaj ko poriče ili izrazi sumnju u razmere ili karakter zločina u Srebrenci mogao završiti u zatvoru. Kao osnova za tužbu koristila bi se činjenica da je u Haškom tribunalu pravosnažnom presudom general Republike Srpske Radoslav Krstić osuđen zbog genocida nad muslimanima u Srebrenici.
Nemački predlog uznemirio je duhove. Oglasili su se brojni britanski i američki istoričari i eksperti koji su ovo protumačili kao kršenje slobode govora. Tako Britanija, Danska i Italija veruju da bi to ugrozilo slobodu izražavanja koju propisuju njihovi zakoni. Slovačka, Litvanija i druge istočnoevropske zemlje smatraju da bi korišćenje komunističkih simbola takođe trebalo obuhvatiti ovom zabranom.
Franko Fertini, komesar za unutrašnje poslove Evropske unije, apelovao je da vlade postignu kompromis, odnosno da se svakoj zemlji ostavi na volju da sama propiše šta će sankcionisati krivičnim zakonom.
Kanadski "Otava sitizen" objavio je izjavu penzionisanog general-majora Luisa Mekenzija, nekadašnjeg komandanta mirovnih snaga u Bosni, koji kaže da se izraz genocid vrlo često neadekvatno upotrebljava. On kaže da ne poriče da se u Srebrenici desilo "nešto strašno", ali da se u tom slučaju ne može koristiti termin genocid, jer su ubijeni isključivo muškarci, dok su žene i deca prebačeni iz te zone.
Debora Lipstad, profesor Emori univerziteta u Atlanti, smatra da je nemački predlog "neumestan". Ona se, kako je rekla za "Dejli telegraf", drži "male stvari zvane sloboda govora", te da bi bila vrlo zabrinuta kada bi ta sloboda bila ograničena.
J. Cerovina
[objavljeno: 17.02.2007.]
