Izvor: Deutsche Welle, 16.Nov.2017, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klimatski cirkus
Da li će u Bonu, na Konferenciji o klimi, zaista pasti odluka o sudbini sveta? Naravno da neće. Rezultati godišnjih klimatskih susreta na vrhu jednostavno su – premali, ocenjuje Feliks Štajner.
To je već odavno postao ritual ubeležen u politički kalendar: sredinom novembra ili početkom decembra vreme je za COP, vreme za Conference of Parties, susret potpisnica Klimatske konvencije Ujedinjenih nacija. To je u međuvremenu 196 zemalja, a tu je i Evropska unija kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << regionalna zajednica država. Čak i kad bi svako od njih na susret poslao samo po jednog predstavnika, za konferenciju bi bila potrebna poveća dvorana.
Ali to nije sve. Jer kod godišnje konferencije COP – ovoga puta to je 23. izdanje – radi se ni manje ni više nego o spasavanju sveta. Barem to tako protagonisti pokušavaju da prikažu. Tako se baš uoči tog klimatskog iventa predstavljaju nove studije sa alarmantnim scenarijima: Zemlja se sve brže i brže zagreva, nevremena su sve žešća, a ledene površine na polovima sve manje. I zato će, kažu, mnoge ostrvske države uskoro da potonu u moru.
Pre potopa brzo još i – konferencija!
Zato je logično da tim nepotrebnim godišnjim ćaskanjem po prvi put predsedava zemlja koja je zbog klimatskih promena osuđena na potop – Fidži. Pozornica za taj pozorišni komad postavljena je u Bonu – ali ne zato što će tokom dvonedeljne konferencije Fidži da nestane pod talasima okeana. Najviša tačka Fidžijanaca nalazi se na nadmorskoj visino od 1.324 metra i Bon sa svojih 60 metara iznad mora je nelogičan izbor. Ne, razlog je taj što ostrvska republika jednostavno ne bi mogla da odjednom smesti 25.000 gostiju. Bon je zato rado uskočio: tu je sedište Agencije UN za klimu, a i grad želi da se dodatno profiliše kao jedna od metropola Ujedinjenih nacija. Pa i nemački poreski obveznici su naravno oduševljeni tom marketinškom ofanzivom koja košta više od 100 miliona evra.
Feliks Štajner,DW
Na početku konferencije bili smo u prilici da vidimo gomilu folklora sa Fidžija: zgodni muškarci s kožnim pregačama i goli do pojasa pobrinuli su se za južnopacifičku atmosferu. Ali već drugog dana konferencije su se ti kulturni poslanici sa Fidžija prehladili.. Samo i to može da se shvati kao dobra vest: eto, bar u dolini Rajne u maglovitom novembru promena klima nije baš tako ekstremno uznapredovala.
Dnevni red ne baš važne radne grupe
Ono o čemu se pregovara u Bonu više zvuči kao dnevni red neke ne baš preterano važne radne grupe, nego kao dnevni red najveće međudržavne konferencije koja se ikad održala na nemačkom tlu. Nakon velikog Sporazuma o klimi koji je zaključen pre dve godine u Parizu, sada je na dnevnom redu to ko će i koliki doprinos da dâ u cilju zaštite klime, ali i to kako sve to izmeriti. Konkretne obaveze, tvrdi se, još nisu dogovorene. To bi se trebalo da se uradi iduće godine, na samitu u Poljskoj, u Katovicama.
Ostaje dakle pitanje zbog čega je za jedan takav minoran program potrebno da dođe nemačka kancelarka, francuski predsednik i još 25.000 drugih učesnika? Što se tiče ovo prvo dvoje, odgovor je u suštini jednostavan: radi se samo o simbolici. Tramp je ispao iz igre, mi ovu temu shvatamo ozbiljno. A oni birači koji su uvereni da se bliži smak sveta, to su registrovali sa zadovoljstvom.
Za čistu savest
Masa od 25.000 učesnika zapravo uopšte i ne učestvuje u pregovorima. Osim novinara, tu su pre svega predstavnici nevladinih organizacija, ekoloških grupa, naučnici, preduzeća… Njihovo prisustvo znak je transparentnosti, služi razmeni i umrežavanju – tako tvrde zvanični izvori. Može se reći i da su tu da bi generisali nove projekte i dali nove podsticaje uz pomoć kojih bi mogle da budu finansirane neke nove studije o (klimatskoj) katastrofi.
Koliko u stvarnosti vredi taj samoreferencijalni deo godišnjeg klimatskog putujućeg cirkusa, već se vidi i po tome što je prostor na kojem se održava taj deo konferencije – u jednom posebno podignutom šatoru – mnogo veći nego onaj u kome većaju vlade. Da, dame i gospoda koji su, prema njihovom sopstvenom tumačenju već dolaskom u Nemačku poprilično naštetili klimi – eto barem na licu mesta ne moraju da imaju grižu savesti. Na troškovima i trudu nije se štedelo: svaki raspoloživi elektro-autobus iz nemačkih gradova prebačen je u Bon i tako je, bar na mestu održavanja konferencije, organizovan ekološki prevoz.
Pri svemu tome, bolje je i ne postavljati pitanja o emisiji ugljen dioksida za ovakvu jednu akciju, pogotovo zato što većina električne energije u Bonu stiže iz elektrana u kojima se loži mrki ugalj. Iskreni odgovor na takvo pitanje mogao bi da pokvari štimung u paralelnom bonskom svetu – finansiranom iz džepova poreskih obveznika.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
