Izvor: Politika, 07.Feb.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klimatske promene dižu cenu hrane
Iako ni izdaleka nije pogođena kao druge zemlje, i u Americi se zaoštravaju polemike o uzrocima rekordnih cena namirnica
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Alarmantna saopštenja i tumačenja stižu sa svih strana, iz Ujedinjenih nacija, Svetske banke, Svetskog programa za hranu... Cene osnovnih životnih namirnica u svetu su prošlog meseca dostigle najviši nivo otkako se statistički evidentiraju, i to je trend koji će se nastaviti.
Globalni indeks >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cena hrane je u januaru, prema izveštaju FAO (organizacija UN za hranu i poljoprivredu) bio rekordan dosad, viši od onog iz juna 2008, koji je izazvao pobune u mnogim zemljama Azije i Afrike.
„Ovaj izveštaj treba da bude zvono za uzbunu u prestonicama širom sveta”, izjavio je tim povodom Gavan Kripke, direktor istraživanja u američkoj filijali međunarodne organizacije Oksfam, koja radi na iskorenjivanju siromaštva u svetu. „To je nešto što već oseća na stotine hiljada ljudi – vlade bi morale nešto da preduzmu odmah i zajedno.”
Skuplje pijace i bakalnice su po mnogima bile jedan od faktora koji su pojačali političko nezadovoljstvo i doveli do masovnih protesta u Tunisu i Egiptu. Iz vizure ekonomista, ovo bi mogla da bude jedna od najvećih pretnji globalnoj stabilnosti.
U Americi, čiji građani za hranu troše veoma mali deo svojih primanja – oko 10 odsto – takođe je primetno da su računi u samoposlugama sve veći, što još nije generator građanskog nezadovoljstva, ali se koristi kao povod za sticanje političkih poena. Republikanci tako za ovu situaciju okrivljuju predsednika Feda, centralne banke, za labavu monetarnu politiku koja, po njima, gura inflaciju, pa zbog toga idu toliko daleko da konstatuju kako su mu „ruke krvave”.
Bernake je, međutim, na prošlonedeljno ručku sa stranim dopisnicima u Nacionalnom klubu štampe, prihvativši razgovor o ovoj temi, izneo drugo objašnjenje. „Najvažniji globalni trend je da se svet danas razvija mnogo brže, pogotovo kad je reč o novim ekonomijama”, gde, po njemu, potražnja za kvalitetnijim namirnicama raste, izazivajući globalne poremećaje. (Kinezi i Indijci, na primer, jedu više mesa, a za proizvodnju jednog kilogram te namirnice potrebno je sedam kilograma žitarica).
Za Pola Krugmana, ekonomistu nobelovca, koji piše redovnu, liberalno intoniranu kolumnu dva puta nedeljno u „Njujork tajmsu”, to što američka desnica upire prst u Bernakea jeste samo bacanje prašine u oči, jer, po njemu, to govore isti ljudi koji insistiraju da je naučni konsenzus o klimatskim promenama „zavera levičara”.
Umesto toga, piše u jučerašnjoj kolumni Krugman, ovo što se događa samo je prvi ukus ekonomskih i političkih poremećaja koje donosi sve topliji svet.
„Pošto ne uspevamo da obuzdamo emisije industrijskih gasova koji izazivaju globalno zagrevanje, ovakvih potresa biće u budućnosti mnogo više i biće mnogo gori”, piše Krugman.
Tekući poremećaj je, po njemu, i rezultat letošnje suše i rekordnih temperatura u Rusiji, koja nije jedina koja je iskusila kao nikad dosad vrele dane: takve su bile prilike u još 19 zemalja, odnosno na četvrtini zemljinog kopna, što je za ishod imalo podjednako pustošne suše na jednoj i poplave na drugoj strani.
Za razliku od prilika 2008, sadašnja poskupljenja su manje spekulativna, a više sistemska, konstatuju i drugi eksperti.
„Ovoga puta je mnogo manje verovatno da će se cena urušiti kao onda”, ocenjuje Kris Delgado, specijalista za poljoprivredu Svetske banke. „Ovo što se danas događa nije samo poskupljenje nekih žitarica, u pitanju je nešto mnogo šire”, što je po njemu povod za političke brige ne samo na Bliskom istoku.
Izvršni direktor Svetskog programa za hranu Žozet Širan smatra da je svet sada u eri kada mora da bude „veoma ozbiljan” kad je reč o snabdevanju hranom. „Ako ljudi nemaju dovoljno da jedu, onda imaju samo tri izbora: mogu da se pobune, mogu da emigriraju ili da umru – nama je potreban bolji akcioni plan”, kaže ova funkcionerka UN.
S obzirom na ekspertsku jednoglasnost da su, za razliku od prilika iz 2008, najnovija poskupljenja hrane rezultat strukturnih, ekonomsko-socijalnih i klimatskih poremećaja – izvesno je da se ova tema nameće kao novi prioritet, globalni, a pogotovo lokalni.
Milan Mišić
objavljeno: 08.02.2011.
