Izvor: Politika, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klima baš klima
Od našeg stalnog dopisnika Vašington, decembra – Džanet Planket (58) napustila je stan u radničkom predgrađu Oklahoma Sitija i s dva mala unučeta otišla "u toplije krajeve" – prostorije za lokalni zbeg. Sklonili su se, zapravo, u jedno od mnogih pribežišta, vanredno otvorenih za nekoliko stotina hiljada ljudi koje je nalet ledenog nevremena ostavio bez struje i grejanja. Situacija u Oklahomi je vlasti primorala na akcije. Guverner Bred Henri skratio je odmor, nadovezan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na službeni put, po sunčanim Havajima, i hitno se vratio na dužnost. Gotovo istovremeno je predsednik Džordž Buš proglasio vanredno stanje u toj saveznoj državi, što joj omogućava da dobije federalnu pomoć...
Učestala pustošenja
Malo-malo, pa šef Bele kuće potpisuje slične dekrete. Zbog – požara, suša, poplava, smetova, uragana, tornada koji učestalo pustoše SAD.
Mi smo zemlja sa surovom klimom, obično kažu zvaničnici. Istraživači ocenjuju da je za tu surovost delimično kriva i sama vrhovna vlast. Prebacuju joj da je zanemarila ekološke potrebe, da svojim kursom doprinosi klimatskim lomovima. Izlivi "besa prirode" kao da podstiču izlivanje besa prema vladi.
Bela kuća je zavaravala javnost politizovanjem izveštaja klimatologa, upravo je konstatovao ovdašnji kongresni Komitet za nadzor i reformu državne uprave. "Bušova administracija je sistematski nastojala da izokreni nalaze naučnika o klimatskim promenama i da prikrije opasnosti od globalnog zagrevanja", ističe se u tom izveštaju, sačinjenom na osnovu 27.000 stranica dokumenata dobijenih iz službi Bele kuće i Ministarstva trgovine.
Nalozima "odozgo" menjani su, navodi se, izveštaji klimatologa tako da – opravdaju odbijanje Vašingtona da se priključi međunarodnom sporazumu za smanjivanje zagađivanja atmosfere kao i da ospore dokaze da ljudske aktivnosti doprinose rastu "besova prirode". Tako je, dodaje se, dr Tomas Karl, direktor Nacionalnog centra za klimatske podatke, primoran da u izlaganju kongresmenima ne kaže da "ljudske aktivnosti bitno utiču na savremene klimatske promene", kako je on planirao da konstatuje, već da samo napomene kako "ulazimo u nedokučivi prostor promena klime".
Preduzete su i mere "predostrožnosti" prema štampi. Da bi o klimatskim promenama razgovarali s federalnim naučnicima, novinari su morali da traže dozvolu od specijalista Bele kuće, odakle su onda određivani kadrovi koji "neće osporiti politiku administracije".
Interesni koren za takva insistiranja vlasti Komitet je našao u – moćnom udruženju američke naftne industrije, koje je 1998. u svom "Akcionom planu za komunikacije" zacrtalo da "prosečne građane treba ubediti da je klimatologija nepouzdana nauka". Bušova administracija je, po mišljenju istraživača, delovala "kao da je taj plan postao i deo njene misije". Hroničari podsećaju da su i Buš i potpredsednik Ričard Čejni imali zapažene karijere u petrolejskom biznisu, a analitičari slute da je i ratni pohod 2003. na Irak preduzet, dobrim delom, da bi se ovladalo bliskoistočnim "petrolejskim eldoradom"...
Bela kuća i republikanski kongresmeni odbacili su izveštaj Komiteta kao "neosnovan" akt demokratske većine u parlamentu. Buš je, doduše, nedavno priznao da postoji "izvesna veza" između ljudskih aktivnosti i klimatskih poremećaja, ali istrajava u stavu da prilagođavanje toj činjenici ne sme da naudi ovdašnjoj industriji, koja važi za najvećeg zagađivača Zemljine atmosfere.
Klima kao da baš klima Ameriku, njene i spoljne i unutrašnje odnose. Na konferenciji na Baliju su njenu "rezervisanost" oštro kritikovali evropski saveznici i bivši potpredsednik Al Gor – sada, kao ekološki aktivista, ovenčan Nobelovom nagradom za mir – poručio: "Moja zemlja, SAD, snosi najveću odgovornost za ometanje napretka na ovom skupu."
Bušov klimatološku kurs je tamo osporio i njujorški gradonačelnik Majkl Blumberg. Otpor Beloj kući, u tom domenu, pruža i kalifornijski guverner Arnold Švarceneger kao i niz drugih lidera izvan "štaba" u vašingtonskoj Aveniji Pensilvanija.
Pad rejtinga
Više od 300 američkih gradova potpisalo je nedavno sporazum za odstupanje od vladajuće linije, za – smanjivanje izlučivanja gasova za sedam odsto. Toliko je od SAD traženo "Sporazumom iz Kjota" koji Buš ne pristaje da potpiše.
U međuvremenu, ovdašnji ekolozi ukazuju da globalno zagrevanje, poduprto nekontrolisanim sistemskim zagađivanjima, sve više šteti i samoj Americi. Jake padavine su sada znatno češće nego pre šest decenija, tvrde, u 40 od 50 saveznih država: na severoistoku, s državom Njujork, čak za 50 odsto.
Velike padavine primećuju se i – u rejtinzima vašingtonskih političara. Povijeni su kao neke grane pod teretom snega...
Ken Džonson (50) iz Konektikata je jedan od retkih koji se raduje nevremenima. Zovu ga sa svih strana da seče grane koje bi mogle da se sruče na krovove i prozore. A od opasnosti sa grana su Džaneta Blanket, kako sama kaže, i njeni unuci drhtali više nego od nedostatka grejanja.
[objavljeno: ]
