Izvor: Politika, 21.Nov.2010, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kiparski sat otkucava
Kipar je veoma naklonjen ulasku Turske, jer ako ona postane član Unije, onda će rešenje kiparskog problema biti mnogo lakše
Na poziv generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, predsednik Kipra Dimitris Hristofias i lider kiparskih Turaka Derviš Eroglu, boravili su ove nedelje u Njujorku kako bi sprečili krah poslednje dvogodišnje runde pregovora.
Posle sastanka, predsednik Hristofias je rekao da je „veoma zadovoljan”, iako njegova opozicija ne deli mišljenje da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije pod pritiskom UN, da se ne postavlja rok za završetak pregovora i da međunarodnoj zajednici ponestaje strpljenje.
Eroglu je izjavio da su se dve strane približile ključnim problemima spornih šest poglavlja pregovora, mada se nisu materijalizovala očekivanja da će turska strana prihvatiti Hristofijasov predlog da se povežu pitanja teritorije i vlasništva.
Kipar je podeljen davne 1974. kada je Turska vojno intervenisala pokušavajući da spreči „enozis”, prisajedinjenje Kipra Grčkoj. Turska na severnom delu Ostrva – proglašenom 1983. za Tursku republiku severni Kipar, koju priznaje jedino Ankara – od tada drži najmanje 30.000 vojnika, kontroliše 37 odsto teritorije i 80 procenata nekretnina koja pripada kiparskim Grcima.
Dve etničke zajednice već tri decenije, uz posredovanje UN, neuspešno pregovaraju. Lideri grčkog Kipra, koje je u međuvremenu primljen u EU, zalažu se za ponovno ujedinjenje, dok lideri kiparskih Turaka insistiraju na podeli Ostrva.
To je povod da se „Politika” obrati ambasadoru Kipra u Beogradu Haralambosu Hadžisavasu.
Gospodine ambasadore, posle nebrojenih sličnih susreta, preovlađujuće raspoloženje je skepticizam. Vaša Vlada je saopštila da na turskoj strani nema „dobre volje”. Šta onda uopšte očekivati?
Više puta smo do sada ustanovili da sa turske strane ne postoji stvarna dobra volja. Mi nikoga ne možemo da prisilimo da se problem reši. Kada su počeli novi pregovori, dvojica lidera su se dogovorila da je rešenje jedna država, jedan suverenitet, jedan međunarodni identitet i jedno državljanstvo. Bizonalna, bikomunalna federacija političke jednakosti kako je određeno rezolucijama UN.
Zabrinuti smo jer je lider kiparskih Turaka pred odlazak za Njujork izjavio da su na Kipru granice utvrđene 1974. i da se ne mogu menjati. Rešenje, po njemu, treba da počiva na dve države. Zašto smo se dogovorili da rešenje treba da bude federacija?
Da, vlada skepticizam ali s druge strane je dobro da se u januaru pregovori nastavljaju u Ženevi i mi ćemo učiniti sve da se postigne rešenje.
Predsednik Hristofias je pre neki dan izjavio da je njegov cilj da se na „kreativan način” otvori put sveobuhvatnom rešenju. Šta se podrazumeva pod tom „kreativnošću”?
Pristup da se simultano raspravljaju pitanja teritorijalnih prilagođavanja, imovine i turskih naseljenika. Ona su međupovezana i tako je lakše napredovati. Jedan od najvećih problema sa turskom stranom je što mi govorimo o istim stvarima, ali na različiti način.
Posle turske vojne intervencije 1974. kiparski Turci su napustili jug Kipra i ostavili 11.000 kuća. Kiparski Grci su na severu ostavili 64.000 kuća. Nudimo tri rešenja: vratiti imovinu njenim vlasnicima, vratiti im odgovarajuću imovinu na drugoj lokaciji ili im platiti kompenzacije. Nama je najvažnije da vlasnik ima pravo da bira koju opciju hoće. Turska strana prihvata ova tri principa, ali postavlja toliko uslova da je rešenje nemoguće.
Ima naznaka da bi pitanje vlasništva moglo da počne da se rešava?
Da, pod uslovom da turska strana prihvati istovremenu raspravu o ove tri teme. Onda bi problem brzo rešili. Verujemo da je nešto moguće učiniti. Znamo da ima oko 80.000 kiparskih Turaka, ali ne znamo koliko je useljenika, možda i više od 200.000. Većina tih Turaka treba da se vrati da bi se problem rešio, jer ti ljudi drže posede kiparskih Grka.
Malo je onih u Turskoj koji zaboravljaju kolaps mirovnog plana Kofi Anana 2004, kada su kiparski Grci odbacili plan UN koji je imao većinsku podršku EU.
Taj plan je stigao posle više planova koje su kiparski Turci odbacili. Način na koji je napravljen i kako je predstavljen sadržao je mnoge negativne odredbe. Kiparski Grci su ga zato odbacili većinom od 76 odsto glasova. On od tada ne postoji.
Štefan File, komesar EU za proširenje, smatra da ključ rešenja problema najvećim delom drži Turska. Kakav je Vaš stav?
Da, verujemo da Turska drži ključ. Bilo bi dovoljno da sutra kažu da prihvataju rezolucije Saveta bezbednosti UN i problem bi bio rešen. Turska sadašnju situaciju održava na sili, držeći svoje vojnike.
Ima mišljenja da pogoršanje odnosa Turske i EU smanjuje šanse trajnog rešenja na Kipru i uvećava šanse trajne podele Ostrva?
Turska pokušava da uđe u EU bez poštovanja normi i zahteva Unije, već pokušava da nametne svoju volju i standarde. Da uđe u EU „a lacarte”. Niko tako nije ušao. Sve zemlje su morale da ispune mnoge uslove. „Menu”.
Bivši šef britanske diplomatije Džek Strou je nedavno rekao da bi, u slučaju propasti pregovora, trebalo formalizovati podeli Kipra. Vaš komentar?
To je lični stav gospodina Stroua, a ne zvaničan stav britanske vlade. Njegova priča o „poslednjoj šansi” je lažna dilema. On na primer kaže da je cilj da se Turska ne primi u EU zato što je muslimanska država, a ne kaže da u isto vreme niko nema ništa protiv da u EU uđe Albanija, koja je članica Organizacije islamske konferencije.
Da li ima istine u tvrđenju pomenutog Britanca da vlada kiparskih Grka kiparsko pitanje koristi da bi sprečila ulazak Turske u EU?
Kipar je veoma naklonjen ulasku Turske, jer verujemo da ako Turska postane član Unije, onda će rešenje kiparskog problema biti mnogo lakše. Nadam se da će Turska shvatiti da rešenje kiparskog problema ide njoj u korist. Niko ne koči ulazak Turske u EU. To čini samo Turska.
Boško Jakšić
objavljeno: 22.11.2010
